Окупај ме љубављу,
у косу ми уплети Звезде.
Гледај у очи моје,
у њима се чежњиви погледи гнезде.
Мисли слатке око нас у ваздуху језде.
.
Чежњом се не живи ,чежњом се изгара,
кад све сагори остаје грумен жара.
Душом се воли ,а она не вара.
Ту нема краја…
.
Искрицом погледа ,
она се изнова распламсава.
Пољуби ми мисли,
загрли ми страховања.
Одагнај од мене помисли и туговања.
Нека чистота љубави на површину израња
и поново у дубину наших постојања зарања.
Изнова и изнова љубав оживљава…
.
Не плаши се онога што видиш тамо.
Само храбри могу витешки да воле.
Лако је грлити лепоту и нежност,
а шта се крије испод површине, доле?
Можда су ожиљци- не лепи за око.
Ране које остају нису на површини,
доле су дубоко.
.
Колико заправо можеш волети у другом
његове боли и промашаје?
Колико можеш покрити незнање?
По томе знаћеш колико љубави у твоје срце стаје.
.
Колико без осуде волиш људе?
Колико без обазривости пушташ
да ти уђу под кожу ,стигну до кости?
Колико биће твоје може да опрости?
Колико можеш поднети, туђу бол волети?
И као своју прихватити?
.
Није све увек како ти се чини ,
лебди лепота на површини ,
а права слика душе је у бити.
Ако ме и такву можеш волети ,
лепи мој-
крај мене ћеш заувек остати
и уз мене бити.