Тихо је, ноћ мека
Све кровове покрила
Међу све гране сањиве се увукла
Свако је гнездо загрлила
И над водом, ено је, застала!
.
А ту заплесале звезде
Ко сабор да је, скупиле се,
Месецу – сунцу ноћи, пева се!
.
И вилин стаза осребрила
И хаљина прозирна, сјајна,
Једна за другом залепршала!
.
И огласи се, сова ноћобдија
И зачу се крила прхут!
У даљини, чује се, пева Бели Вук!
С прозора, помери се завеса,
Осветли се, поред куће беле, пут!
.
То два лица малена, девојчице и дечака
Пут небеса загледана,
Поруке исписују срцима!
Насмешена, гледа у њих
Љубав Божанска!

Фото: Девојчица и дечак;Википедија