Невена Татић Карајовић: Крст

Ја имам свој крст
у срцу га носим
уз њега се борим,
са њим се поносим.
Са њим битке водим
са њим плачем,
са њим ходим
са њим чувам,
са њим певам,
некад клекнем,
некад севам.
.
Ја имам свој крст
у души га носим
са њим гласно зборим,
злу тамном пркосим,
са њиме тихујем,
са њиме се молим
са њиме самујем
са њиме и волим.
Ја имам свој крст
о врату га носим
пољем трчим,
руке ширим,
крстом својим
шибље косим.
Са њим милујем,
небу се вазносим,
са њим клечим,
главу сагнем,
Вишњем са њим
милост просим.
.
И у трену сваком
док ходам и дишем,
док стварам, шапућем,
на земљи битишем,
крст ми збори,
крст ме води
крст ме храни,
крст ме бодри,
самном пева и уздише.
.
Ја имам свој крст
онај славни, српски
мучан је и прогнан
црном ђав’лу мрски
мени блистав,
светао,
један благословен
онај што је с Христом
у љубави створен.
Носим га у ватри,
носим га у води
кроз буре ме храбри
кроз ветрове води.
Ја имам свој крст
и са њим постојим
с њиме децу учим
с њиме душу појим.
.
И у задњем трену
на земљици овој
грлићу га жељно,
благост души мојој,
ко спас, као заклон,
као сунцу птица,
ходићу к Господу
крстом осенчена,
узвишена лица.
Фото: Крст; Википедија
