Ми у себи имамо мира и немира.
Питање се намеће – Шта нам више прија?
Пут без циља или поље босиља и смиља?
Можда скривена жеља да нам душа све благосиља?
Куда ми пожелимо, ноге нас воде.
Неко жели пут до пакла,други до слободе.
Оне саме изврше дату команду
и без поговора иду у том смеру,
сад,зависи,хоће ли човек у разврат кренути
или дубоко заронити душом у веру.
Има истине,све је по закону Божијем, у обрнутом смеру.
Дакле, где год ноге да нам крену,
остаће нам траг записан у времену
или заборав наш у безвремену.
На своју штету ил` на радост многих
од срца се Богу молим.
Где год пођем, желим да волим.

Помози ми, Господе,
да, ма кога на путу свом сретнем,
засадим зрно љубави чисте
и у живот му радост уплетем;
да напојим милошћу и он огорчен оздрави.

Нек све у славу Твоју буде да се не заборави.
Радост да будем многима
и мирис небеским цветним пољима.

Тачка која ме спаја и од Господа не раздваја
нек буде у свему.
Све што чиним то је
из љубави према Њему.
Она нема граница нити има цену.
Блистава белина нека буде моја једина
небеска врлина.