Слава њега није одродила
од сељаштва којим се дичио.
Крајина му оштроумље дала
над којим га живот омудрио.
.
За длаку је стратиште избег’о
у које му друг Зијо допаде.
Од усташа у шуму одбег’о.
Првоборац шумом он постаде.
.
Утројило мајчино црнило
док је стигла народу слобода.
Њено чедо дохватило штило
да опише та времена луда.
.
Противан он никад није био.
Верно своју идеју следио.
Антипротиван јесте радо био
па се тиме Удби означио.
.
Само знак је са врха требао
па подиже цезар палца свога.
Но бес мајчин палац зауздао
спасавајућ’ сина вољенога.
.
Лоркиним је стихом говорио
да црнило опет се примиче.
„Црни су им коњи“ он зборио
„црне им потковице“ још дорече.
.
Мост имењак би порталом њему
јер два Бранка Небом измирио.
Сконча живот безречним романом
не би л’ зло од народа даљио.

Фото: Црни коњ; Википедија