Стално шетам са тобом по трговима,
и често причам птицама о теби,
да и ти волиш слободу и плаво небо…

Разносим те по пијацама цвећа,
причам за тебе
да мирис твога тела
пркоси и самоме цвећу…

У сваку крчму где седнем,
ја наручим пиће
боје твоје нежности,
топлу чоколаду са шлагом
од твојих усана…
Кад се шетам обалом мора
причам о теби,
да ниједна Нимфа није лепша
и нежнија од тебе и да
и да делфини кад те виде журе ти у загрљај…

Све улице моје су окићене ликом твојим
у сваком излогу те видим,
жардињере мирису на тебе,
а уличне светиљке имају
боју твојих очију…
Кад ме питају како ми је поред тебе.
Ја им кажем да бих могао дигнути планине,
прекопати мора, покосити ветрове…

Заливао бих пустиње,
брао бих облаке,
шта све не,
само да сам поред ње.
И кад до реке се спустим,
причам јој да си ти као она,
да си непролазна, вечита,
да сваки дан пијем кап твоје лепоте
и тако док планета мери време…