Срба Којић: Моја душа

Моја је душа са душом птице,
Што се над пољем са ветром носи,
Са криком гаврана на сувој грани,
И гаком вране пролетнице.
.
Моја је душа у коврџи реке,
Са душом брвна што обале спаја.
У светлу истока утихну пој ноћи.
Предана мислима крају приче неке.
Моја је душа источно од раја.
.
Моја је душа са душом птице,
Што се над пољем са ветром носи,
Са криком гаврана на сувој грани,
И гаком вране пролетнице.
.
Моја је душа у коврџи реке,
Са душом брвна што обале спаја.
У светлу истока утихну пој ноћи.
Предана мислима крају приче неке.
Моја је душа источно од раја.
.
Моја душа сања тихи лет лептира,
Просторе далеке, бескрајне лепоте,
Широке видике, звукове свемира.
У бојама дуге границе отвара.
Моје душе душа нигде нема мира.
Фото: Лептир; Википедија
