Просипа се бисер /светлост/, по злаћену брду /божанска планина/, где цар /Сунце/ пије вино.
Цару служи момче /Месец/, коме су на руци гонџе /ружин пупољак- јутарњи Огањ/, али их он дремајући испусти.
Гди је гонџе пало, ту је земља пукла, гди је земља пукла ту је дуња никла.
.
Дуње има исти значај као јабука у обреду и љубавним врачањима. Употребљава се као сватовско дрво или девојка носи лист дуње намазан медом, како би се допала момку. У обреду, дуња се носи болесницима као понуда и користи у обичају вађења „живе ватре“ (Чајкановић). Од дуња се прави сок, ракија или слатко, а народна медицина је користи као лек.
.
Постојбина дивље дуње је Каспијско језеро, али и Крит (старокрићани су били Пелазги или антички Срби, који су под именом Сарбати живели и на Каспијском језеру).

–извод из текста „Хвалила се жута дуња“извор- Васељенска,

Фото- нет страница Свет садница

–приредила Верица Стојиљковић-