Сви који те клеветају Ноле

Вјечите ти дижу ореоле

Недостојни име твоје блате

Ал Срби су прави с тобом брате

Свима нама ти си вјеруј дика

Тебе воли Српска Република

Неба српског ти си крсташ ора

С тобом Црна поноси се Гора

Сва Србија од Сенте до Врања

Твом се дјелу и витештву клања

С тог се немој љутити на браве

Твоје часно име што скрнаве

Брав не уме ништа сем да пасе

Опрости им српски горостасе

Ка шта раде праве величине

Христ је реко “ Не знају шта чине „

Знам да ти је стала на сред жуља

Једна ситна новинарска хуља

И да неки љагају кретени

Тебе којег вас свијет цијени

Тебе што си у најтеже часе

С пода српске подизао масе

Тебе који Тесли си уз раме

Сада силе нападају таме

С тог те браним ко епски поета

Јер твоја су дјела брате света

Дјела твоја сјајни су рубини

Што сијају у мраку и тмини

А побједе твоје су Новаче

Вјечне луче што свемиром зраче

Кад род српски би мањи од мака

Бог са неба даде нам Новака

Те нам диже оборена чела

Васкрснусмо са њим из пепела

У времена несрећна и тмурна

Од Њујорка до града Мелбурна

Од Токија до гордог Париза

Три си прста у небеса диза

На бетону , на трави и шљаци

Тробојку си носио у шаци

И Србенда свуда био права

Паре своје сиротињи дава

И понос нам у грудима враћа

Вјечно српска вољеће те браћа

Пера епских неће дат поета

Груди твоје да постану мета

Нит да свака напада будала

Тебе о ком пјевају гудала

Сваки живи човјек и створење

Има право на своје мишљење

Није ово Сјеверна Кореја

Гдје се једна слиједи идеја

Нити влада Озна или Штази

Па свак мора на ријеч да пази

И у доба Броза и Доланца

Свак им није четком чизму гланца

И тада је постојао неко

Што не мисли ко Крцун и Пеко

И што није по вољи систему

Него има у себи дилему

Па због тога његовога права

Не дижите хајку забадава

Не бацајте љагу из пријека

На највећег Србина вијека

Што се с врагом западнијем рва

Побједа ти срећна сто и прва

И толико да живиш година

И да ти се понови Атина

И да дођеш до још једног “ Слема „

Ти си човјек каквог свијет нема

Нашој души ти си Ноле храна

Ти си срце Тепића Милана

Твоје миш’це јаче су од тенка

Ти си храброст Гостића Споменка

У те живе Леовац и Церна

Ти си наша срећа неизмјерна

Дат нећемо да те на ломаче

Недостојни спаљују Новаче

фото- лист Данас