Подигох камен
тежак,
чврст,
силан,
моћан,
оклопљен,
његова целина непровидна,
не жрли додире у утробу божанску,
одупире се опоро
каменим амалгамом омађијаним,
нестајање разбија отпором
у суноврат одласка.
.
Испод њега буја бујица разбуђена,
непојармљена посусталошћу,
усколебана разбијеним редоследом,
поремећена раскош ускипела.
.
Камен ускиснуо заштитнички,
преврат ритма зауставља снагом,
искључни, расхлађен,
додире туђе праисконе чује,
тражимо његово лице
и смисао у бесмислу ремећења
да трулеж у њега убацимо
и раскомаданом раздробимо постојање.

Фото: Камен, пао са неба; Википедија