Верица Стојиљковић: Теби љубљени

Пусти да забруји
Крв ми телом,
Док љубим ти усне
Снагом врелом,
Док отварају се
Латице смиљем,
Кадом љубљеним,
Којим небеса се красе
Пусти да утрну
Отровом одсањани трнови,
У злодухе претворени,
Хватачима снова ухваћени,
Пусти магији љубави
Сузом радосном,
Над пламеном Светим,
Над спојеним рукама нам
Да проговори!
Фото: Хватач снова; Википедија
