Овде, одакле сваки пут полази
И сви завршавају
Леже распућени ко разбијени крзачи
Крај извора у бескрају.
.
Урушавају се од камена исклесани
И замичу низ строшена времена
Кро која су, даљинама оседлани,
Вијорили и – намотали се на вретена.
.
Овде, где се разастире ловиште
И све скончава,
Домамљени и свезани у чвориште,
Беле се од заборава.

Фото: Чвориште путева на Пацифику; Википедија