Челичног оклопа, гвоздених мишица,
Погледа што бљује ватру на душмане,
Бржи је него свака у гори тица,
Витез силовити без страха и мане.
Непријатељу душа у пете стане
И у њему замре свог живота клица.

Сабљом сасеца љуте кабадахије,
Без милости реже, дере посред лица,
Пори Угаре и Шваба сто буљука.
Од њега јаросног и сам се Враг крије,
Пресамити у наклону преко струка.
Народу и робљу пред очима сване
Кад тај делија на чело војске стане.

Иза громких поклича и арлаука,
Иза скорелих рана и боја мука
Скрива се милосна, нежна, мека рука
И питомо срце од танане свиле
За нејаке, децу и за миле виле.

Прави ратник- јунак, пред њим измиче мрак,
Он небо светлицом из ока осветли,
Због сокола заоре први петли
Да соко муњевито пређе кућни праг,
Оседла коња и у битку полети.

Кад Мајка Србија зацвили и да знак
Да устане тежак и ратар и горштак,
Борбом за слободу злаћану посвети
И у паметарницу Србства узлети.

Фото: Прота Јован Бошковић; Википедија