Ноћас ћемо брати биље што све ране лечи
Негде цветак, негде лист, корен, негде плод,
Сви помиловани, душом упитани
у корпу месечином плетену, ће стати!
.
Понећемо и камење зрело и потока искре
Мало песме зрикаваца, ноћних птица,
Вилин коло са врха женске планине,
И мед са кора, коловођа дрвећа!
.
И пред јутро, кад већ сунце буде будно
Дому ћемо поћи, где, ватре радосне и
Жеље благосне већ пламте и
На њима ћемо силу љубоносних
Срцалека направити – то прозори су душама
Ка пољима белим, ка пољима златним!

Фото: Каћуни; Википедија