Храброст је и за љубав потребна.

Можда се храброст и најбоље испољава кроз љубав.

Само неустрашив, храбар и срчевит човек може да љуби.

Слабићи, страшљивци и кукавице нису за љубав.

Мржња и мрзовоља је њихова одлика.

Што виши ступањ храбрости, то виши ступањ и љубави.

Не може истински да љуби онај који није спреман, свакога трена, и да живи и да умре за своју љубав.

Ко год умре за љубав, наслеђује вечан живот.

Вечан живот се само у љубави заслужује.

Изван љубави нема вечног живота; изван љубави постоји само вечно ништавило, дубок и замрзнут космички сан без сврхе и смисла.

Љубав је смисао.

Љубав је тражење и належење највишег смисла у свету бесмисла.

Само заљубљени налазе смисао тамо где нико други не види никаквог смисла.

Љубав није видео-игрица.

Љубав је највиши ступањ посвећења.

Шта је од давнина, од праискони водило ратнике светлости, витезе, јунаке, хероје кроз ужасне битке, кроз паклене окршаје, кроз погроме, кроз грозне ратове?

Водила их је љубав.

Љубав према драгој, љубав према жени и деци, љубав према роду и племену, љубав према родној груди.

И, љубав је, чак и онда када је гинула на бојноме пољу, увек и вазда побеђивала.

Заиста, љубав вазда и увек побеђује.

Нема поражених љубави.

Поражени су они који никада нису познали, осетили и доживели љубав.

Највећи мртваци у свим световима јесу они који ни у једноме свету нису дошли до познања љубави.

И овај свет је пун мртваца, пун залеђених душа и срца што се никада не огрејаше на ватри љубави.

Само ватра љубави може да угреје и раскрави залеђена срца и залеђене душе, залеђене светове и васељене.

Кукавице и слабићи никада не причају о љубави.

У њих је страх од љубави већи од свих страхова.

Кукавице и слабићи постају силеџије, друмски разбојници, лешинари и стрводери.

Што је неко већи слабић и већа кукавица све је већи силеџија и лешинар.

У слабића и кукавица срце је скврчено, мајушно и залеђено, и стога они никада не могу бити ратници светлости, витези, јунаци и хероји.

Човек без љубави постаје животиња.

Животиња грознија од сваке животиње.

Најодвратније и најгрозније животиње јесу оне у људском обличју.

Тамо гне нема љубави, ту ничега нема.

Ту је тама, студен, пустош и ништавило.

Учите своју децу, од најмањих ногу, да се никога и ничега не боје.

Учите подједнако и дечаке и девојчице.

Учите их јунаштву, развијајте и негујте ратнички дух у њима.

Ослабађајте их полако свих страхова.

Али, како ћете их ослабађати страхова?

Тако што ћете им свагда и свугде говорити, да је њихов живот вечан, да нема ни почетка ни свршетка, да су деца Неба и Светлости, да су потомци великих звезданих предака, да су потомци белих богова и богиња.

Говорићете им све у бајкама, у митовима, у легендама, у песмама, у параболама…

Говорићете им тако, да вам деца верују, да упијају сваку вашу живу реч коју ћете изговарати из срца, из душе.

Говорићете им сликовито, у живим  сликама, јер речи имају само онда снажно и моћно дејство када су у сликама, када се у позадини изговорене или написане речи осећа и види слика, пра-слика.

Потом ћете учити децу да буду племенита, узвишена, господствена; да мисле својом главом и осећају својим срцем, својом душом; да имају свој став, своје виђење и појимање света, да развијају властиту животну поетику, властити поглед на свет.

Дакле, децу најпре ослободити страха, и неговати ратнички дух у њима, па их тек потом у чити да буду племенита, узвишена, господствена…

Зашто је важан тај редослед?

Зато што нико, уистини, не може бити племенит, узвишен и господствен, ако је страшљивац и плашљивац, ако је кукавица, ако је пун страхова.

Витез је витез зато што је ослобођен страхова.

Ратник је ратник светлости зато што је победио сваки страх.

Кад победиш сваки страх у себи, тек тада може да дође до изражаја, да засија у пономе сјају, сва твоја племенитост, сва твоја узвишеност, сва лепота и дивота твоје душе.

Није природно да човек буде страшљив и плашљив.

Није природно да човек буде кукавица.

Није природно, зато што га је Бог створио неустрашивим и моћним!

Бог је створио човека да би се човек угледао на Бога!

Не сме човек да се угледа на људе, већ увек и вазда само на Бога!

Када се свагда и свугде угледаш на Бога, када се свагда и свугде поредиш са Богом – тада си на правоме путу, тада си ратник светлости на Путу Светлости.

Ако овако негујете, учите и васпиатавате своју децу до седме године, онда будите сигурни – а то вам јемче и Творац и Васељена! – да над вашом децом нико у овоме свету неће имати никаквог утицаја; тада ће ваша деца бити деца Неба и Светлости, бити вазда и свуда своја на своме, и неће прихватати никакве земаљске лажне, надуване и измишљене ауторитете.

Биће бели богови и беле богиње!

А то је, заиста, дивота над дивотама!

Ово је школа живота коју Бели Срби и Беле Србкиње морају да остваре у Златноме добу Сварога.

(Вилуши – белој и неустрашивој Перуновој ратници светлости!)

Једно од битних – али уистини битних! – питања гласи:

Докле ће Срби трпети сав тај терор дивљих и канибалских чопора и хорди у свом окружењу, уз благослов западних рептила, највећих србомрзитеља и предатора од Постања?

Када ће Срби већ једном да пробуде у себи ратнички дух својих светих и неустрашивих предака, да пробуде достојанство, понос и божанску дику у свом бићу, да се присете да су виша звездана и божанска раса, да су Раса, те да се лате свијетлог оружја, и да почну да тамане сву ту поган и гамад уоколо, која им, из дана у дан, све више загорчава живот?

Та човеколика гамад и поган, ти човеколики гмазови и штакори морају да се затру једном засвагда, будући да само трују, погане, разарају и уништавају свеколики живот на Земљи.

И, надасве, ти чопори и хорде дивљих и канибалских племена у окружењу, нису словесна божанска бића, но су то црни и мрачни ентитети што су се нашли на Србском путу; а Творац Србима преко звезда и сунаца поручује, да буду жестоки и немилосрдни ратници који ће пред собом  отварати и крчити Пут ка Светлости.

Срби морају да се присете Завета Белих Срба:

Творац и Васељена, као и сви бели богови, помажу само посвећене, неустрашиве и узвишене сунчеве ратнике, а не страшљивце и кукавице.

Кад се Земља буде очистила од свих дембела, готована, грабљиваца и гмазова, човеколиких и звероликих, и када се узнесе на ступањ Звезде, Плаве Звезде, тада ће на Земљи, Плавој Звезди, да завлада благостање.

То вам сада звучи као дивотан сан, али и тај дивотан, и најдивотнији сан је остварив!

Остварив је зато што ми поседујемо чудесне божанске дарове и моћи: стварања, обликовања и мењања светова.

Васељена је дивотна и даје нам свега у изобиљу.

Јер, не храни нас само Земља, већ и Васељена, већ и звезде и сунца, и све што дише у Васељени.

Сви наши снови се остварују!

У остваривању наших снова помажу нам и Створитељ и Васељена.

Помажу нам свагда и навек!

Није проблем у остваривању снова – сви снови се остварују! – већ је проблем у нама, проблем је у томе што ми више не умемо да сневамо дивотне снове, јер су нас убедили – све време су нас од детета сви редом убеђивали и застрашивали! – да није здраво сневати и маштати.

Деца се вековима васпитавају – како у породици тако и у школи – по програмима црних човеколиких и звероликих гмазова, и зато човечанство већ тисућама година уопште не напредује ни на једном пољу Присуства и Стварања.

Наш први задатак је, у овоме времену свих времена, да се ослободимо саморазарајућих и самоуништавајућих програма које су у нас убацили – ми смо давно чиповани! – репати и рогати, и да у себе – а то може свако од нас сам да учини – уградимо светлосне и божанске програме по којима ћемо творити чудесна и дивотна божанска дела.

Почетак ослобађања од рептилских програма јесте стваралачко сневање и маштање.

Учите своју децу, али и себе учите! – да што више сневају и маштају.