Лирски записи

01

Највише од свих путовања волим путовање у Онострано, у Акашу, јер знам да ћу тамо срести све оне који су ми мили и драги из свих времена и свих светова, раса и народа, пошто у Акаши не постоји ни прошлост ни будућност, већ само вечна садашњост, већ само овај тренутак вечности у којему се све дешава, одувек и заувек.

Најдражи су ми сусрети и разговори с песницима. Неки од песника су одавно постали посвећеници највишег реда, сврстали се међу највиша светлосна и духовна бића у духовним и божанским световима.

Таква духовна и светлосна бића, поређења ради, јудео-кршћанска и ина хришћанска црква и теологија назива серафимима и херувима, односно, анђелима вишег реда, чији је задатак стварање поезије, уметности и сваке врсте духовне и божанске лепоте, красоте и дивоте.

02

Ту се сусрећем с Његошем, Бранком, Дисом и Црњанским; с Тагором, Кабиром, Фирдусијем, Ибн-Кајаном, Омаром Хајамом, Бајроном, Шекспиром и Новалисом; сусретао сам се и са Марином Цветајевом, Аном Ахматовом, Милицом Србкињом, Серјожом Јесењином, Пушкином, Љермонтовим и Владимиром Висоцким…

Сви су они пуни радости, живота и сваке друге неизрециве дивоте; напросто, сви они зраче топлином и љубављу, и, надасве, светле као истинска светлосна и божанска бића; они су попут квазара и пулсара на оностраним звезданим стазама и путима кроз Унутарњу Васељену.

03

Сретао сам се и са својим прецима.

За неке од њих сам тек у Акаши сазнао.

Они су ми много што-шта открили и разјаснили.

Од њих сам, управо од мојих далеких предака, први пута и чуо за Беле Уре.

До тада нисам ни знао да су икада и постојали Бели Ури!

04

Сусретао сам и своје љубави, своје драгане и невесте из давно минулих животних токова, из далеких светова и васељена.

При сусретима са некима од њих, осетио бих такву милину и такво блаженство какво ни ја, будући песником, не умем да искажем.

05

Бели ми Ури – с којима сам духовно и у визијама повезан још од нашег првог сусрета – открише, да се сви наши снови, науми и зауми, све наше мисли, замисли, идеје, визије и речи тренутачно остварују у Акаши, да, у трену, постају стварност која се полако – а то је поступак (процес) који неко одређено време траје, у зависности од врсте и природе наших мисли, наума, намера, жеља, снова и визија – низводи (спушта) из виш(њ)их оностраних светова у ниж(њ)е овостране и материјалне светове.

06

Но, о свему овоме не бих смео пуно да причам, нити ми је, пак, дозвољено, да писаном речи, или било како другачије, обелодањујем неке тајне које су само мени откривене и поверене живом речи Белих Ура, а тичу се, превасходно, мене, мојега бића и суштаства.

07

Немогуће је живети без медитације и тиховања!

Овај спољни свет и оспољени живот у свету, гле! не би имао никаквог смисла без тиховања, медитације и унутарње молитве, молитве срца и душе.

Без душевних и духовних садржаја наш живот је обична љуштура без сврхе и смисла.

Наравно, и без љубавне чаролије, заљубљивања и љубави, чулне, телесне, страствене полне (еротске и сексуалне) љубави између мушког и женског, између човека и човечице, све би, такође, било бесмислено у нашим, јадним и бедним земаљским животима-животићима.

Ако ћемо бити искрени према себи, према свом срцу и својој души – а морамо зарад здравља личног бити искрени! – онда ћемо признати, да нам еротска и сексуална љубав, не само у младости, већ и доцније, у позним годинама, даје такав смисао живота и живљења какав ништа друго на овоме свету не може да нам понуди.

Сви ми ово врло добро и осећамо и знамо, али, сви се ми, из неких лажних културолошких и цивилизацијских разлога, стидимо да то и признамо, како самима себи тако и ближњима.

08

Све религије су секте и идеологије, и ниједна од религија и теологија нема никакве везе са оностраним духовним и божанским световима, са нашим душевним и духовним садржајима, с нашом унутарњом вером, с вером нашега срца.

Што даље од религија и цркава – све ближе Богу!

09

Молим се за све нас, да изиђемо из овога света омаја, опсена и илузија, те да се узнесемо у вишње духовне и божанске светове; да избијемо на Пропланак Првобитне Светлости одакле ћемо све јасно и видети и чути и знати.

Благодарим свима вама од срца (а поготову једној србској вили Плавога Сунца), на свему ономе и што знам и што не знам!

Лирски записи

Вероватно сте се и сами, толико пута запитали, зашто најгрознији злочинци, који су крволочнији и од најкрволочнијих дивљих звери, долазе, превасходно, из јудео-кршћанског и исламског света, злочинци за какве словестан свет, у својој стовековној повесници, још није чуо.

Одговор долази изравно из Акаше.

У јудео-кршћанском и исламском свету столећима је гушена и убијана душа сексуалног бића, тако да само сексуално биће никада није ни могло, ни смело, да се развије и освести, те да живи свој слободан и природан живот.

Три доње чакре (а поготову чакра секса), које су основа и темељ сваке душевне, духовне и стваралачке надградње, међу јудео-кршћанима и муслиманима, до краја живота остају непрочишћене и неосвешћене.

Ту се годинама и вековима таложила сва негативна енергија овога света која је, у овоме тренутку вечности, експлодирала разорном снагом једнаком снази икада створене атомске бомбе, и, наравно, направила хаос у свеколиком словесном свету.

Сеукасуална енергија је снажнија од сваке атомске бомбе и, када се не контролише, може да разори и уништи, не само нашу планету и Сунчев систем, већ и свеколико звездано јато у којему обитавамо.

Ми смо саздани од више душа које заједнички творе једну душу која представља наш светлосни запис илити божански холограм.

Душа секса је подједнако важна и битна као и душа свести.

Ако се не негује и не освешћује, она ће, после неког времена, прећи у своју супротност и сенку, у таму и ништавило, одакле ће жестоко и опако дејствовати против самог нашег живота.

Закржљала и неосвешћена душа секса постаје не само зло, већ извор васколиког зла, које жели да поништи све друге наше душе, па и душу свести, као и сам живот по себи.

Ми, Бели Срби и Беле Србкиње, добро знамо ко су и одакле су дошли творци јудео-кршћанства и ислама, тако да нас више нико не може, и не сме, обмањивати и лагати.

Те су религије и створене из једног јединог разлога: да би се уништила Раса-унутар-расе, звездана раса, а Бели Срби и јесу Раса унутар (у самом језгру) хиперборејске расе.

Пре појаве јуде-кршћанства, а потом и ислама, у свеколиком хиперборејском свету вековима је владао божански склад, ред, поредак и мир.

Земља је била препуна лепоте, красоте и дивоте, и људи су радосно, а без икаквих тегоба, живели свој живот у складу са вишњим и божанским световима.

Све је на Змељи тада подсећало и личило на Сварогов Златни Ириј.

Имали су све што су пожелети могли, од шума, река, језера и извора, до јелена, зечева, бизона, вукова, медведа и орлова, водећи љубав у складу са Мајком Природом, и стицајући све нова и нова знања и сазнања из оностраних духовних светова.

Са појавом јудео-кршћанства отпочео се свеопшти рат, рат у којему нико више никога не препознаје, рат у којему су Бели Срби (као и свеколика хиперборејска раса) били, и остали, једини и највећи губитници.

Нема потребе да вам више и даље пишем о овоме, јер сте све већ и сами видели, схватили и освестили.

Лирика вечног тренутка

Љубав је светлост.

Када некога љубимо, ми му дарујемо светлост.

Та светлост је још тананија, још суптилнија од спољне видљиве светлости.

То је светлост срца и душе.

Та светлост је милост и блаженство вечнога живота.

Када су двоје заљубљених у љубавном загрљају, они тада дарују светлост једно другоме, светлост живота.

Љубавни чин јесте даривање светлости, даривање живота.

То је посвећење, инцијација.

Ко јаче и снажније љуби, тај и више светлости дарује.

Љубав је такође била једна од тајних наука Белих Ура.

Љубавни, еротски и сексуални живот бејаше тајна духовна наука, у коју је морао да буде посвећен сваки мушки и женски припадник племена Белих Срба.

Посвећење је почињало већ од седме године.

На увођењима у тајне љубавних чаролија радиле су посвећене свештенице Белих Ура.

Древни су знали, да нема здравог племена, здравог рода, здравог народа без здравог љубавног и сексуалног живота.

Јер, на здравом љубавном и сексуалном образовању и животу опстаје и здрав народ.

Само тајна духовна наука Белих Ура зна, да светлост живота улази у наше биће и преко полног органа у љубавном и сексуалном чину, једнако као и на очи.

Полни орган је много више од физичког, физиолошког и биолошког органа, како бесловестан савремени свет мисли, већ је то енергетски и светлосни орган повезан са извором живота.

Зато и јесте веома битан правилан избор животног сапутника, избор онога (или оне) с којим ћемо (или с којом ћемо) делити светлост вечнога живота.

Погрешан избор животног сапутника, може и буквално да нам преполови животни век.

То се чешће дешава женама, него мушкарцима.

Погрешан мушкарац, мушкарац који је енергетски и астрални вампир, може и најздравију девојку (жену) да разболи, исиса и убије за веома мало времена.

О томе се (намерно) не говори у породици и у цркви, о томе се не учи у школи и на факултету, јер мрачни кројачи овога света желе да имају само болесне појединце, само болесне породице, само болесне народе, да би њима што лакше владали.

Зато вам ја и пишем ово, јер нигде друге нећете ништа сазнати о овоме.

Материјалистичке и позитивистичке науке одавно су у рукама рептила, црних владара из сенке.

Они управљају свим наукама, свим црквама, свим школама, свим медијима, свим државама.

Они вас уче да будете распусни и блудни, да оргијате до бесвести, да се у живим ранама распадате од блудног и настраног сексуалног живота.

Рак је (превасходно у жена), најчешће, последица погрешног или настраног сексуалног живота.

И о томе се ћути, намерно!

Они који воде здрав љубавни и сексуални живот имају дужи и здравији животни век.

И то се одавно зна, али и о томе се не говори, наравно!

У медијима се говори само о ономе што ће да нас учини болесним и настраним, лудим и бесловесним.

Медији и имају тај задатак, да слуђују и заглупљују неосвешћене народне масе, да их чине стоком, крдом и руљом.

Стоком и крдом се, без икаквог труда, може владати до миле воље.

Слуди и заглупи народ, па њиме владај како ти воља!

То је девиза свих светских и националних влада, свих светских и националних политичара, свих светских и званичних цркава, секти и религија.

И, да поновимо оно што смо на самом почетку написали: љубав је светлост, светлост вечног живота!

Свет облика јесте свет страха,

туге, патње и боли;

свет облика јесте свет смрти

 и вечног умирања.

Отићи заувек из света облика

и све трагове,

својега присуства

у њему,

за собом избрисати:

да нико никада не сазна,

да си,

у свету облика,

игда и игде обитавао,

 јер ти,

 уистини,

никад и нигде

ниси ни био,

већ то бејаше

 само један дивотан сан о теби

 који је неко други,

ко зна где и када,

уместо тебе

сневао.

Лирика вечног тренутка

Неговање језика јесте неговање душе.

Онај ко не ради на чистоти језика, не ради ни на чистоти душе.

Чист језик јесте свагдање и најверније огледало чисте, однеговане душе.

Каква ти је душа, такав ти је и језик, и обрнуто.

Твој Језик, твој говор открива ко ти, уистини, јеси.

Тајна духовна наука Белих Ура каже, да је чување Душе Језика истовремено и чување Душе Народа, зато и јесте један од првих задатака Белих Ура бивао чување и неговање језика од кварења.

Језик Белих Срба био је језик који су чували и неговали Бели Ури.

Тај језик звао се вЕдски, вИдски ведСрбски, санСкрита, санШкрта (или Скрити, Шкрти).

То је био Језик Белих Богова, јер Бели Богови не говоре било каквим, исквареним језиком!

Почетак кварења Душе Народа јесте кварење језика.

Искварен језик једног народа, открива нам, боље него ишта, да је већ кварна и затрована душа тога народа.

Душа Народа огледа се у Души Језика.

Ја Беле Србе и Беле Србкиње, превасходно, препознајем по језику и говору, по акценту, нагласку, дикцији, изговору, бираним и негованим речима.

Јер, Бели Србин није обичан Србин; он је необичан Србин, зато и јесте Бели.

Он је Раса, он је Каста Посвећених, он је Арија.

Белог Србина не одређује толико генетски, колико светлосни запис!

Светлосни запис је пресуднији од генетике, од крви, мада ни генетика не сме да се занемари.

Али, светлосни запис јесте космички и божански печат Белог Србина.

Печат је истовремено и карма.

Од наше карме зависи и наш унутарњи пут.

Јер, карма је много шири појам од онога о чему говоре они који су завршили неке једнократне и збрда-здола одржане течајеве у ашрамима лажних индијских гуруа који благе везе немају са Ведским Духом Белих Ура.

Штавише, такви најчешће и кваре Душу Језика и Душу Народа, и далеко су од сваког тајног духовног учења Ведских Посвећеника.

Бели Србин (Бела Србкиња) је Позвање, Мисија, Унутарњи Пут Светлости, Пут Белих Богова.

Душа, Дух, Карактер, Етика и Вертикала (уз Генетику, свакако) одређује и чини некога Белим Србином или Белом Србкињом.

Јер, Арија (Бели Србин) јесте Онај који поседује врлине Белих Богова.

Са Белим Боговима, да би те разумели, мораш да разговараш Чистим Језиком.

Свуда око себе срећете набеђене, умишљене, самозване, неосвешћене Србе који не говоре Језиком Богова, већ мумлају, гутају и жваћу некакве речи некаквог измишљеног језика који и није Језик!

По томе најбоље видите каква им је душа.

Нека ми опросте,

сви драги и мили,

за све што сам им,

негда и негде,

нажао учинио,

као и за оно

што им нисам учинио,

 а бејах помислио,

можда,

да им учним.

Нека ми опросте,

 сви,

јер Пут до Светлости

и Спасења

 јесте напоран и дуг!

 

Лирика вечног тренутка

01

Вечерас сам, некако изненада (а све што је за нас битно и суштаствено, то нам се, некако, дешава изненада, у трену просветљења) дошао до познања, да се наш истински живот дешава негде другде, у неким вишњим духовним и божанским световима, а да ми, овде на Земљи, само опонашамо, подражавамо, имитирамо онај истински живот који негде другде живимо.

02

Заиста, ми смо овде само на пропутовању, а наше путовање – кроз овостране и оностране светове, кроз сазвежђа и звездана јата, кроз многе видљиве и невидљиве васељене – нема ни почетка ни свршетка: никад није почело (јер је одувек било) и никада се завршити неће (јер заувек јесте).

03

Нестаће, у неком добу које је пред нама, свеколика материјална Васељена; јер све што је материјално то пре или доцније нестати мора, то без престанка нестаје и увек изнова постаје.

Наш дух је вечан, наша душа је вечна и наш истински живот је вечан.

И када не буде било материјалне Васељене – нашег ће вечног живота бити!

Вечан је наш истински живот који живимо у Створитељу, у Извору Живота, у Водеану Љубави, а не ово опонашање живота, не овај привид од живота у материјалној Васељени.

 

04

На овај свет сам, у овом животном току, у овој инкарнацији, дошао само зарад освешћивања: зарад освешћивања свих својих прошлих и будућих живота и животних токова, свих својих путовања кроз многе светове у којима сам боравио, у којима јесам и у којима ћу (поново) бити.

Успут сам сам се заљубљивао и бивао заљубљен као нико на свету; успут сам се женио, стварао, рађао и подизао децу; успут сам учио, образовао се, завршавао некакве (а можда никакве!) школе; успут сам писао поезију и веровао у поезију (благодаран сам поезији, јер сам кроз поезију и преко поезије дошао до највиших увида и познања у овом животном току); успут сам… много тога је бивало успут!

Али, све што је успут, то и није битно!

Битно је моје буђење и освешћивање, битни су моји увиди из Акаше, битна је моја повезаност са Извором Живота, битна је Божја Љубав и Милост које ме држи, која ме води, која ме чува, штити и брани.

05

Вечерас мислим на све вас.

На сваког од вас – мојих вилењака и добрих вила – понаособ.

На сваку Белу Србкињу и на сваког Белог Србина, понаособ.

Мислим на вас, и све вас љубим.

Мислим на вас, јер не могу без вас, као ни ви без мене.

Мислим на вас, јер сви смо ми једно племе, једно јато и, сви ми путујемо и путујемо заједно.

Путујемо и путујемо… и нашем путовању нема свршетка.

Мислим на вас, и, у визијама се, повезујем с вама преко космонета; повезујем се с вама, повезујем са сазвежђима и далеким световима; повезујем се са свим драгим и милим бићима у свим васељенама, у свим космосима, љубећи све вас!

Није ми јасно, како је тврда реч волети (чији етимолошки корен још не могу да уловим!) посве потиснула дивотну и топлу ведсрбску реч љубити!

 

06

Овде, где боравим, на самој граници са Румунијом, немам свој интернет већ, повремено, и то само на кратко, одлазим код суседа да, на брзину, објавим своје песме и лирске записе на Србском журналу. Мобилни телефон, последњих дана, једва да користим, зато што ми румунски оператер у свакој прилици скида кредит: било да ја вас позовем, или, пак, ви мене!

(Ово је чудновато! Седимо испод једног ораха нас петоро. Сви држимо укључене телефоне. Нико од присутних није у ромингу, само ја, само мој телефом! Мењамо места, вртимо се укруг, но, узалуд! Мој телефон је и даље једнако у ромингу, у румунској мрежи, некад и посве блокиран.)

Али, ја знам одакле то долази и ко тиме управља.

Знам да то тамни раде преко румунског оператера; знам да су, овде на банатској ветрометини, уловили мој број и, сад ме ометају и блокирају.

У великом су страху, у паници, у хаосу, јер им се ближи крај, јер им се ближи коначни свршетак.

Желе да нас раздвојене, разједине, да нас уплаше, али неће!

Не могу!

Јачи смо и моћнији од њих.

Ми смо синови и кћери Белих Богова и Белих Богиња; ми смо потомци Белих Ура; ми смо Они који су били, који јесу и који ће бити.

Ми смо одувек и заувек!

Мислим на вас и, љубим све вас.

Јер, ви сте – ја, а ја сам – ви!

07

На питање:

ко си ти?

Сваки Бели Србин

 и свака Бела Србкиња

може дати одговор:

ја сам дете Светлости,

син и кћи Створитеља Живота;

ја сам бог и богиња у Ономе Који Јесте.

И, ништа мање од тога!

Човек је јак онолико колико је смирен.

Зато што снага извире из смирења, из тишине.

И један народ је јак онолико колико је смирен, колико верује у себе.

Што више верујемо у себе, све јачи бивамо.

Свуда је у свету немир, страх, паника и лудило.

Свет је у свеопштем рату, у рату без почетка и свршетка.

Сви ратују против свих, па и против самих себе, јер ни за шта паметније и нису.

Тај свеопшти рат свих ратова није рат Белих Срба.

Бели Срби не припадају свету, нису од света, и зато тај рат није њихов рат.

Нека свет ратује са сенкама и утварама, а ми ћемо се бавити собом, боље и више него игда раније.

Ми нисмо од света, и нас не занима свет.

Овај свет је, за Беле Србе, само један од тисућу тисућа светова у којима Бели Срби одувек обитавају.

Овај свет је, за Беле Србе, само једна од успутних и небитних станица на њиховом правасељенском пропутовању.

Белих Срба има свуда, у свим световима.

Одувек и заувек.

Чини се, само нам се причињава, да смо мањина, а, уствари смо већина.

Већина за Космос, за Васељену, за Створитеља.

За свет смо мањина, и нека за свет останемо мањина.

Шта нас брига за свет!

Ми нисмо од света, и нисмо свет.

Ми смо Бели Срби.

Ми смо изван света, изван свих материјалних и привидних светова, светова у опсени, у маји и омаји.

Ми смо у Свету Свести, у Свету Стварања, сједињени са Створитељем, са Извором Живота.

Ни наши послови и задаци нису од овога света.

Ми знамо своје послове и задатке које смо од Створитеља примили; ми знамо шта нам је чинити, како у овоме свету тако и у иним световима.

Ми све знамо, само што морамо да се присетимо свега тога што знамо!

Радити на себи, између осталог, значи и ово: присећати се и освешћивати своја сећања, сећања из далеке прошлости као и још даље будућности.

Има неко време, како ме све снажније запљускује источњачки (космички) нихилизам.

Најлепше ми је кад ништа не радим, кад медитирам и тухујем по вас цели дан.

Милост је Божја што ме овај нихилизам није захватао у младости, кад сам стварао, рађао и подизао децу, кад сам некоме бивао потребан, кад је мој рад, у овоме свету, бивао важан и битан!

Али, откуда овај нихилизам у мене?

То је завршница човековог земаљског унутарњег путовања ка Свести Стварања.

Не осећам потребу да ишта радим, зато што видим и знам, да је све већ урађењо у Творцу, те да ми својим земаљским радом само ометамо и осујећујемо Божје Стварање које се увек дешава у садашњем тренутку вечности, у Свести Стварања.

Стварање није рад; Стварање је не-рад.

Када стварамо, ми излазимо из рада и улазимо у не-рад.

Када радимо, ми смо испали из Стварања, и зато радимо.

Наравно, да је савремени западни човек далеко од овог познања и, како ми се чини, никада и неће доћи до њега.

У времену долазећем биваће све више пробуђених и освешћених душа које ће осећати и знати, да Стварање није рад те да нема никакве везе са радом; оних  пробуђених и освешћених душа које ће доћи до Свести Стварања и, потом, заувек напустити Материјалну Васељену.

Јер, наш циљ није останак у Материјалној Васељени, где без престанка долазимо и одлазимо и вазда се изнова враћамо; наш циљ је коначни излазак из Материјалних Димензија, из Материјалне Васељене и улазак у Духовну Васељену, у Свест Стварања.

Бело Србство, о којему сам вазда размишљао и писао, прво ће међу свим родовима и племенима, и то убрзо, напустити Материјалну Васељену и прећи у Духовна Пространства, у Свест Стварања, одакле ће припомагати иним племенима и родовима да напусте Материјалну Васељену.

Тако ће Бели Срби, у блиској звезданој будућности, постати боговима (и богињама) за ине родове, народе и племена на Земљи, јер ће њихов задатак бити једнак задацима и пословима наших богова и богиња (Перуна, Свевида, Даждбога, Велеса, Славе, Србоне, Светлане и Роде) с којима смо, у Древности, дошли на Земљу.

Васељена је Спирала.

Духовна и Материјална Васељена чине једну те исту Спиралу.

Све се, без престанка, претаче и прелива из једне у другу Васељену; где духовно и материјално замењују места; кад материјално прелази у духовно и кад се духовно враћа у материјално, без почетка и свршетка.

У последње време, скоро, да више и не осећам потребу да ишта пишем, јер ми се чини, да је чак и то бесмислено, будући да сви ви то већ одавно знате, свеједно, да ли из прошлости или будућности, јер, као што постоје знања прошлости тако постоје и знања будућности; као што постоје сећања на прошлост, тако постоје и сећања на будућност.