Пробудих се јутрос у праскозорје.

Понад топола у даљини, гле, пурпурни и румени облаци на зелен-плаветном небу од смиља.

Са Истера подухује дашак, доносећи мирис нане, матичњака и липовог цвета.

Све вас поздрављам и све благосиљам!

И све вас свим бићем и свом душом љубим!

Јер, сви сте ви у мени, и у сваком од вас срце моје куца.

Сви сте ви моја љубав –

једна бескрајна и вечна љубав,

 без почетка и свршетка!

О, Радости, о, Дивото моја! – тихо је беседио Оран Велес, Песник са Белог Севера, док је миловао и тешио Мирију, блудницу из града Магдале, коју је синоћ спасао од разјарене и дивље руље која ју је, због блудничења, каменовала и љутим кнутама шибала до крви – исцелићу, Мирија, Красавице Сунчева и Сневалице Месечева, исцелићу љубављу својом све ране тела твојега, све јади срца твојега и све боли душе твоје.

Каменовали су те и љутим кнутама до крви шибали сви они којима си, несебично и штедро, дивоте и чаролије љубави своје откривала, они којима си заносном песмом и вилинским плесом страсне и тајанствене путеве до Иријских вртова показивала, они којима си и тело, и срце и душу своју даривала у свако доба дана и ноћи, како би, макар на трен, из смртности своје у бесмртност прешли, али они нису могли ни да виде ни да осете нити, пак да наслуте Божанство Лепоте у теби, Богињу Љубави у теби.

О, Мирија, Снаго и Љубави моја, како те само љубим свим бићем и срцем својим и свом душом својом, али не због себе, већ због тебе, Красавице Сунчева и Сневалице Месечева!

Сви су те волели само због себичности и саможивости своје, због пожуде и похлепе људске; сви су те развлачили, мучили, кињили, цедили, черупали и исисавали, отимајући од тебе и тело, и срце, и душу и дух, да би те што више понизили, да би те згазили, да би се над тобом попут животиња иживљавали, а ја те волим, Мирија Безгрешна, не због пожуде и страсти своје, већ зарад лепоте, красоте и дивоте у твом срцу, у твојој души, у твом божанском бићу.

Волим те, Богињо моја, јер желим да Ти будеш Ти, да Ти будеш оно што јеси, оно што ти је од Створитеља и Мајке, што ти је од Богова и Богиња, дано да будеш…

Љубећи тебе, ја љубим себе у теби, ја љубим Бога у теби, ја љубим Мајку у теби, ја љубим све мајке и све драгане и све невесте у теби, у срцу твојему, у души твојој; ја љубим све што је лепо, племенито, женско и божанско у теби, о Мирија, Радости и Љубави моја!

Надам се, и верујем, да ће у времену долазећем – у Новоме добу Духа Стварања, у Златно Доба Сварога и Белих Ура – Светлана, Душица, Бранислава и Милорад преузети вођење, уређивање и писање једног посве новог дивот-песничког и дивот-вилинског сајта, или портала, који ће наликовати Србском журналу, па, можда – садржајно, графички и ликовно – и бољи бити!

Они су песничке стреле, а ја сам песнички лук!

Они долазе, а ја одлазим!

Камо ће они физички стићи, ја могу још само у сновима и визијама својим.

Семе живота, љубави, лепоте, песништва и радости које Васељеном сејемо, мора проклијати у Светлости Божје Љубави.

Ја ћу, наравно, вазда и увек, пратити и подржавати Светланин, Душкин, Бранин и Милорадов свеколики песнички и стваралачки рад, подржавати однекуд са Земље или из Акаше, или, пак, из неких мистичних и оностраних светова.

И највећи посвећеници, подвижници и ратници, пре или доцније, осете умор, умор од борбе вечите која траје без предаха и престанка, умор од живота у овоме свету превара, лажи, илузија и опсена.

Надам се, и искрено верујем, да Светлана, Душица, Бранислава и Милорад неће, на свом путу, имати свих оних искушења, искушења која сам одувек имао.

Једно од највећих мојих искушења, у овоме свету бездушних људи,  бејаше беспарица и материјално сиромаштво, с којим се рвем, гле! од када знам за себе.

Али, и то ће проћи.

Мора проћи!

Љубав нас ослобађа

и спасава,

љубав нас исцељује

и васкрсава,

љубав је светлост

у нама

која и у ноћи од века

светли!

Шапни ми шапни
да не чује нико
како да со претворим у злато
како од жапца да направим принца
шапни ми шапни
да будем чаробница.

У ноћ тиху кад утону сви
звијезде ће бити моји чувари
у котао бијели на ватри што ври
ставићу оно што шапнеш ми ти.

Три златна сунца, килограм среће,
од облака осмијех и вилинско цвијеће,
загрљај, два, километар дуге
љепоту срца и са зебре пруге.

Узети љубав, промјешати  снажно
а сад слиједи оно тек важно.

Док петао зору не објави свима
чаробни  напитак на вилинским крилима
послат ће бити белим чаробњацима
у вјечности једној
да пробуде радост у свим срцима.

(Подгорица)

(Песму на србску азбуку пренела: Цеца Рајковић)

Лирика вечног тренутка

01

Простаклук и примитивизам који је одавно завладао Србијом, убија Дух Белога Србства.

Простаклук и примизивизам је свуда око нас, на сваком кораку, у свим медијима, у свим гласилима.

Простачке емисије, простачка музика, простачке приче, простачко понашање, простачки филмови, простачко размишљање.

Тај простаклук који је давно убачен у Србију, попут куге, попут лепре, разједа и поништава Ведски Дух Белога Србства.

Простаци и примитивци чине огромну већину света који данас обитава у Србији.

Мањина Белих Срба и Белих Србкиња, у борби против простаклука и примитивизма,  једна да могу ишта да учине, да би се сачувало Биће Белога Србства.

02

Вилењацима називам све оне који су у Светлости и који воде свети рат за Светлост.

Њихова аура је светла: бела, златна и плава.

Вилењаци имају или белу, или златну, или плаву ауру.

Они су истовремено и људи и вилењаци.

Они су истовремено и смртни и бесмртни.

Њихово порекло није земаљско.

Они су бића светлости која су се из белих и плавих сазвежђа низвела на Земљу.

Они су чуварима Мајке Земље.

Кад вилењаци напусте Земљу, тада на Земљи више неће бити словесних бића.

Тада ће Земљом завладати Тама.

03

Говорили би чаробњаци и алхемичари песничке речи:

Кад упознаш једну жену, упознао си све жене; кад се заљубиш у једну жену, тада си се заљубио у све жене.

Јер у једној јединој жени садрже се све жене, и у свим жена обитава само једна жена.

Једна Жена – то је Богиња.

Једна Жена – то је Велика Мајка.

Једна Жена – то је Љубав свих љубави.

Ко није љубио Једну Жену, тај није љубио ниједну жену!

04

У овоме свету има онолико Светлости, колико има Љубави између Мушког и Женског.

Када се наруши Љубавна Равнотежа између Женског и Мушког, тада светом завлада Тама и Зло.

О томе су беседели Бели Ури, који су у Древности одржавали равнотежу између Мушког и Женског.

Вера и религија наших предака, Белих Срба, заснивала се на Љубави између Мушког и Женског.

А онда су појавиле неке религије које су међу расама и народима нарушиле Божанску Равнотежу Љубави.

Рушењем Божанске Равнотеже Љубави, човечанство је вртоглаво кренуло пут Амбиса, пут Ништавила.

Јер, ако нема Љубави, онда ничега нема!

Онај ко не уме да разговара

са облаком и цветом,

са бором, храстом и потоком,

тај, уистини, не уме

ни са човеком да збори.

(Дивот-Светлуша, песничка плава вила)

Све што желите да вам се догоди, то морате и да сневате.

Будни, а не успавани, да сневате!

Ако будни не сневате љубав, љубав вам се никада ни догодити неће.

Морате да сневате изабраницу срца својега, морате у сновима својим да потражите девојку, драгану своју, будућу невесту своју, јер ако је у својим будним сновима не нађете, нигде је у свету никада ни срести нећете.

Свим нашим будућим сусретима претходе снови наши!

Неће нам се догодити само оно што никада ни сневали нисмо.

Јер, Стварност происходи из Снова, а не Снови из Стварности!

Ову највишу чаролију Белих Ура знаду још само песници вилењаци.

Уметност будног сневања јесте уметност живљења са смислом.

Смисао вашег живота зависи од ваших будних снова.

Они који вам говоре другачије од овога, нису ваши искрени пријатељи, већ притајени и потуљени непријатељи ваши.

Ваши будни снови казују више о вама, него све религије, све науке, све психологије и сва учења овога света.

Ваши будни снови јесу најверније зрцало (огледало) ваше душе.

Бели Ури кажу: Реци ми шта сневаш, па ћу ти рећи ко си!

Буде се Беле Србкиње, буде се песничке виле и појањем својим буде и освешћују давно заспало Бело Србство.

Ја сам то видео још пре тридесет лета, видео сам да ће у времену долазећем управо Беле Србкиње да буде и освешћују уснуло  Србство.

Зато што је Женско Начело јаче, постојаније и утељеменије у Миту, у Предању, у Традици, у Вери, у Бићу Језика.

Један народ је будан, освешћен и јак онолико колико је у њему Женско Начело будно, освешћено и јако.

И ово упамтите!

Будућност имају само они народи у којих је Жена слободна, самосвојна и самобитна личност.

Народи у којих је жена само робиња, само машина за рађање деце, немају никакве будућности, ма колико се они бусали и прсили, ма колико они урлали и дивљали.

Дивљаци немају никакву будућност у једном будућем звезданом свету.

Залуд им рађање деце, ако ту децу рађају робиње и персоне.

Робиње и персоне, по правилу, увек рађају будуће робове.

Само слободна Жена, само слободна Бела Србкиња може да рађа будуће ратнике и ратнице Светлости, будуће слободне и самобитне личности.

И, надасве, није битно колико ће Бела Србкиња да роди деце, већ кога ће да роди!

Боље је да роди једно једино дете у Светлости, него ли десеторо деце у Тами!

Ствари се од сада морају гледати и сазерцавати са једног Божанског Становишта, са становишта Истине и Светлости.

Зато ја свим својим бићем подржавам пробуђење и освешћене Беле Србкиње, тајновите и даровите песничке виле: Светлану Рајковић, Душицу Милосављевић, Браниславу Чоловић и све ине које се још нису придружиле нашем звезданом и песничком јату, а осећам и знам, да су ту негде око нас!

(Посвета: свим белим и плавим вилењацима, свим дивотним Србима и Србкињама.)

Има нешто битно што морамо вазда изнова да освешћујемо: из дана у дан, из часа у час…

А шта је то битно што вазда изнова морамо да освешћујемо?

То битно је Истина:

Наш живот је без почетка и свршетка!

Наш живот је вечан!

Наш живот нема супротности!

Људи обично говоре: смрт је супротност животу.

Није Истина!

Живот нема супротности!

Нигде у Васељени, ни у овостраним ни у оностраним световима, не постоји ишта што би могло бити супротност животу.

Једноставно речено:

Живот нема супротности!

Живот је вечан!

И ми смо вечни!

Када ово освестимо, тада нам живот постаје Дивотна Песма; тада нам живот бива: Радост, Милина, Дивота, Љубав, Доброта и Лепота.