Category: Драган Симовић
Драган Симовић: ЗНАЊА БОГОВА
ВедСрбу Милану Пуалићу
Када посвећеник обави задатке због којих је дошао у свет, онда он из овога света прелази у више светове, зарад нових и виших задатака који на њега чекају.
Посвећеник не умире, већ само прелази из пространства у пространство, будући да је вечити путник и стваралац на Путу Светлости.
Постоје знања које се не могу ни предати ни примити, ни научити ни стећи у овоме свету, већ су та знања, тајинственим светлосним зраком Духа Стварања, уписана у бићу и суштаству нашему ко зна када и где.
О тим знањима се не говори нити пише, будући да се она ни на који начин, и никоме, не могу ни дочарати нити изразити.
Знања која се нити предају нити примају у овоме свету јесу Знања Богова, о којима тајинствено, у тишини звезданих јата и уз дивот-вилинку, попевају божански риши на својим путима тајносаним, кроз све минуле и будуће векове.
Драган Симовић: ПУТ УНУТАРЊЕГ ЗНАЊА
Песму посвећујем свим ВедСрбима и ВедСрбкињама, што достојно корачају Путем Унутарњег Знања.
Знање је узрок Вере.
Вера је последица Знања.
Да није Знања не би било ни Вере.
Вера после Знања јесте Освешћена Вера.
Вера пре Знања јесте Слепа (Неосвешћена) Вера.
Знање је Веда, а Веда значи Унутарњи Вид,
Унутарње Знање – Знање Бића, Знање Суштаства.
Наши су Божански (Ведски) Преци нагласак стављали на Знање (на Веду), на Унутарње Зрење.
Вера наших Предака бејаше Освешћена Вера, Вера Знања, Вера у Знање.
ВедСрб значи Срб Који Зна – Срб од Знања Богова.
Наши су Божански Преци знали своје Богове, зато им је Знање било испред Вере.
И не само што су знали своје Богове, већ су их и познавали онако како су се између се познавали.
Општили су живо са својим Бозима (Боговима), онако како истородници опште између се, једни са другима.
Све потоње (туђинске) вере (религије) нагласак стављају на неосвешћено (слепо и беспоговорно) веровање, док Знање посве одбацују, или га презиру.
Све потоње вере јесу вере без Знања.
Што мање Знања, све послушнији и све покорнији верници!
Зато све савремене вере (религије) имају своје војске неосвешћених и заслепљених верника, који негују мржњу према другим неосвешћеним и заслепљеним војницима-верницима.
Све савремене вере (религије) почивају на верском фанатизму (лудилу), које води ка уништењу народа и раса.
Савремени верници слепо верују у своје богове које никада нису видели.
Зато и прогоне, убијају и спаљују оне који посумњају у веру без Знања; оне који не желе да верују у богове које нису никада познали.
Верско лудило производи све врсте лудила –
све до уништења, све до самопоништења човечанства.
Из верског су фанатизма произишли сви потоњи фанатизми, све потоње разарајуће и уништавајуће идеологије.
Сви ратови су вођени из верског фанатизма, свеједно да ли се тај фанатизам зове религијом или идеологијом.
Један фанатизам рађа други фанатизам.
Кршћански фанатизам породио је бољшевички фанатизам, а бољшевички је фанатизам потом породио мундијалистички фанатизам.
Сва лудила у свету, сви светски ратови, јесу последица незнања које су религије вековима неговале и одгајале.
Из религија је протерано Знање, да би се од верника створило крдо за кланицу.
Религије неће Човека од Знања, већ човека од незнања.
Хоће послушника, покорника и беспоговорног роба.
ВедСрбство јесте Знање Богова, Знање о Створитељу, Знање о Духу Стварања, Знање о Вечном Животу.
Ево одговора на питање, зашто већ вековима прогоне, сатиру и затиру ВедСрбе!
ВедСрбство није појам који се, превасходно, односи на збирну именицу једне издвојене родовне заједнице, већ се у том појму, надасве, садржи мировозреније, поглед на свет, поетика живота и живљења –
Пут Знања, Пут Сазнања, Пут Познања!
Драган Симовић: ЗНАЊА БОЖАНСКИХ ПРЕДАКА
Песму посвећујем свим оним племенитим душама, које ми на разне начине припомажу, да опстанем, и стварам, у овоме свету.
Наше је да стварамо и градимо, не размишљајући о томе, да ли ће неко некад да уништава и раграђује то што смо ми створили и саградили.
Стварамо зарад самог Стварања, зарад Духа Стварања.
Јер стварајући и творећи дела, ми стварамо и творимо себе.
Све оно што створимо у видљивом и пролазном свету, то се у тренуту трена преслика и у невидљиве а вечне светове.
Зато је свако племенито дело, уистини, вечно дело!
То никада неће моћи да схвате људи од овога света, људи везани свим бићем својим за видљиви и пролазни свет.
И, да проширим самога себе: свако дело је вечно!
Свеједно да ли је узвишено или ниско, добро или лоше.
Вечна су сва наша дела, и ми смо вечни у делима својим.
Увек је бивало градитеља и рушитеља; оних који стварају и оних који разарају.
Али, увек су у предности бивали они који граде и стварају над онима који руше и уништавају.
Они који граде и стварају улазе изравно у Ириј (Рај) још за живота овоземаљскога, док они који руше и уништавају већ бивају и јесу у Паклу овога света.
Дивим се и радујем сваком племенитом делу свакога човека ма где он обитавао.
У свакоме племенитом делу препознајем и своје дело, препознајем Живога Бога.
Живи Бог ствара кроз нас; ми смо само оруђа, само алатке Живога Бога – Великог Створитеља и Градитеља.
Ми смо песници, гле, тек тајници и писари Духа Стварања!
То је наш песнички задатак: да будемо верни тајници и писари.
Никада ни један једини песник није ништа своје створио.
Он је само верно преносио све што је преко Акаше од Духа Стварања чуо, видео, осетио и доживео.
Они песници који су стварали своју поезију – давно су заборављени.
Они као ни да били нису!
Нико од нас нема својих дела.
Сва наша добра дела припадају Градитељу.
А сва наша лоша дела припадају Рушитељу.
Наша Слобода садржи се у избору!
Ми смо неизмерно слободни – слободни да бирамо.
Све бирамо: Богове и Претке, Веру и Знање, Пут Светлости или Пут Таме.
Кад кажем да бирамо Богове, онда мислим да бирамо све!
Од избора Богова зависи свеколика Судбина.
То су наши Древни знали, само би требало да приупитамо своје Древне Претке.
Зато се не смемо одрицати својих Древних Предака.
Ако их се одрекнемо, онда се више не сналазимо у Простору и Времену.
Онда смо као суво лисје на јесењем ветру.
Зашто се не смемо одрицати Предака?
Зато што је у Светлосном Бићу Предака записан и наш Животни Пут, као и Животни Пути наших Потомака.
Наш заметак, наш почетак садржи се у нашим Прецима, али се, истовремено, и заметак наших Потомака садржи у Прецима.
То је као сасећи жиле, сасећи корен Дрвету Живота.
Сва учења, сва знања овога света, убеђују вас, преко злих волшебника и мрачних учитеља, да би требало да сасечете жиле и корен Дрвету Живота.
А када то учините, онда сте слугиних слугу слуге; онда сте робови невидљивих Синова Таме.
Шта данас видите у свету?
Видите чопоре и крда, бесловесну руљу што Путем Смрти корача.
Шта данас чујете у свету?
Чујете само лелек и јаук робова.
Шта данас осећате у свету?
Осећате смрад паклених душа, душа проданих Господару Таме, душа проданих Великом Брату.
Од тог смрада паклених душа, ни Мајка Земља не може више да дише.
Зато се и побунила противу нас!
Само вас Знања Божанских Предака могу избавити из тамница овога света.
Само вас Знања Божанских Предака могу извести на Пут Светлости.
Ово вам казујем из Љубави, из Срца и Душе.
Не казујем вам казивања ради; не казујем вам убеђивања ради.
То није мој стил, и то нисам ја.
Свако је слободан да бира; слободан да све бира!
Драган Симовић: МИ ЈЕСМО!
Живот захтева од нас, да га захватимо и живимо свом ширином, свом дубином и свом висином.
Да будемо одани Животу; да будемо посвећеници Живота; да између Створитеља и Живота стављамо знак једнакости.
Живот је највеће чудо које се икада догодило – било где и било када и било коме!
Колико прослављамо Живот, толико и добивамо од Живота.
Живот није негде изван нас, и мимо нас – Живот је у нама онолико колико смо и ми у Њему.
Живот – то смо ми!
Ако се не радујемо Животу, ако не прослављамо Живот, ако не уживамо Живот и не уживамо у Животу – ми и не живимо Живот.
Они које зовемо својим Великим Прецима, јесу наши Богови, који су одувек и заувек присутни у нама, који су Једно с нама.
Наши Велики Преци нису обитавали негда и негде, а потом нестали нетрагом, незнано камо и где.
Не, Они су свугде увек и вазда; Они су присутни и Овде и Тамо; Они отишли нису, будући да ни дошли нису – Они Јесу!
И не само наши Велики Преци, но су и наши Велики Потомци (Они који су дошли и Они који ће тек доћи), већ у овоме часу, већ у овоме трену, присутни у нама, и, гле, бивају с нама!
Ми смо Бића Вечности; ми смо Бића Светлости.
Ми Јесмо!
Драган Симовић: А КАДА СЕ БУДЕТЕ ПРОБУДИЛИ…
Над словесним, умним и мислећим човечанством већ се увелико спроводи велики опит (опит је србска реч за експеримент!), започет пре многих векова, чији је идејни творац не-ведска, не-аријевска, не-човечанска раса – а(х)риманска и вампирска раса звана рептилија, која је оваплоћена у праисконом злу што се из мрачних пространстава звезданих јата низвело на Мајку Земљу још пре појаве Божанске (Ведске, Аријевске) Расе.
Тај а(х)римански, јакрепски сој размилео се Мајком Земљом, прерушен у путујуће трговце, лутајуће зеленаше и лихваре (а лукавством, мржњом и злочином повезан и умрежен), већ вековима исисава животне сокове свеколиком божанском роду, не дозвољавајући му да се духовно узвине, те да створи и васпостави Ириј (Рај) на Земљи.
Завера и сплеткарење јесте једини животни став, једина поетика, једини поглед на свет ове јакрепске расе, која је највећи друштвени паразит, највећи астрални вампир од самога Постања.
Сви ратови, сви преврати, сви грозни злочини (у последњих триста година), на свим дворовима, у свим земљама, у свим ведским народима, били су, зацело, велики опит рептилије, рептилократије и рептилофилије.
Тај а(х)римански и јакрепски сој је врхунац сваког лукавства, сваке потуљености, сваке мимикрије, сваког притворства, сваког кетмена, сваке превртљивости, сваког завереништва, сваког саботерства и сваког сплеткарења.
Нема на Земљи народа, нема племена, нема заједнице, нема људи и нема појединаца који би се по лукавству и превртљивости, нискости и гадости могли носити и упоређивати с њима.
Они су данас банкари, банкстери, индустријалци, трустови, власници светских медија; у свим земљама и у свим држава света, они су најповлашћенија анти-раса, најзаштићенији умишљени и измишљени народ; они су власници девет десетина човечанског капитала; они су господари планетарних робова; они су – Велики Брат!
Они држе све под својом демонском, мајмунском шапом; они надзиру све владе света, све институције, све религије и све цркве, све школе и сва свеучилишта; они руководе свим медијским кућама; они додељују све уметничке, све филмске, све књижевне награде диљем и широм света; они сваког словесног, мислећег и самосвојног човека гледају са мржњом и презиром; они презиру, мрзе и убијају све што је самосвојно и самобитно у ведских, аријевских народа.
Они су велики мајстори кетмена (мимикрије); они су светски продавци магле и шарених лажа; они су опсенари, зеленаши и лихвари, црни волшебници и пустињске лисице.
Е, видите, управо такав а(х)римански и јакрепски сој (у последњих стотину година) спроводи најгнуснији, најгрознији, најстравичнији и најужаснији опит над ВедСрбством, са сврхом потпуног сатирања и затирања ВедСрбства, и Србства уопште!
Ако мислите својом главом, ако осећате и мислите својим срцем, онда сте схватили да је сатанизација Срба, свих минулих година (прошлога и овога века), изравно вођена преко њихових медија, преко њихових центара моћи, преко њихових влада, преко њихових политичара, преко њихових државника, преко њихових невладиних организација.
Можда их ви другачије зовете; можда их ви доживљавате као човечанску расу, као словестан народ, али, за онога ко је дубоко заронио у тајне духовне науке, они су а(х)римански и јакрепски сој рептилије.
Заиста, невоља и јесте у томе, што их сви ведски (словесни) народи виде и доживљавају као себи сличне и сродне народе!
Та велика наивност ведских, аријевских народа (наивност која је на самој граници инфантилности и бесловесности!), управо је и омогућила рептилији да, без рата, загосподари свеколиким словесним и мислећим човечанством.
Оног трена (а тај трен мора доћи, и већ је дошао!), када се пробудите ода вековног обамирућег сна; када се ослободите најцрњих мађија и чини (дакле, када прогледате, када се поново родите!), схватићете, а одмах потом и освестити, да су све религије и све идеологије, као и сва ина учења позитивиста и материјалиста, једна велика превара, једна велика обмана, једна велика опсена, једна велика лаж!
Схватићете (јер то морате схватити и освестити ако желите да живите, ако желите да будете живи!) да вас је Велики Творац створио (и родио!) да будете Богови, да будете словесни и мудри господари (чувари) Мајке Земље, те да вам је Он подарио Слободу, Истину, Светлост и Правду да бисте, упоредо са Великим Духом Стварања, стварали и творили све нове и нове светове.
Када се то догоди (а то се мора догодити!), тада ће се распршити и разбежати рептилија, и ви никада више нећете бити ничији робови, већ ћете бити оно што је одувек и требало да будете – Богови усаображени са Великим Створитељем!
На СвеВидов-дан, 7521. лета.
Драган Симовић: ВЕДСКО СРБСТВО И ЊЕГОВА СЕНКА
Унутар Србског Народа, посматрано са становишта древне духовне науке, постоје два народа, две расе.
Један народ унутар Србског Народа чине Ведски Бели Срби, док други народ унутар Србског Народа чине они Срби које не знамо како да назовемо, а који су сушта супротност и опречност Ведским Белим Србима.
Ови други Срби, чије се порекло не зна, а обитавају унутар Србског Народа, јесу, по древном духовном учењу, Сенка Народа.
Зашто је ово Знање Древних важно (и битно!) за нас, у овоме часу?
Важно је (и битно!) за нас, превасходно, зарад самог освешћивања, а потом, и зарад нашег, како личног тако и заједничког, духовног узрастања.
Када себи разјаснимо, да унутар Србског Народа постоје два народа, две расе, онда ћемо лакше да развезујемо дејствене, мисаоне и духовне чворове у ономе што се зове Потка Народа; будући да је Потка Народа усаображена са свим другим дејственим, мисаоним, духовним и божанским поткама, као што су: Потка ПросторВреме, Потка Расе, Потка Мајке Земље, Потка Космоса и Потка Вечности.
Дуго се унутар Србског Народа није могло осетити и препознати постојање двају народа, двају раса, посве опречних и супротасвљених једних другима –
једних наспрам других, једних против других (како је то и представљено на Знамену Двоглавог Орла), зато што је до Првога светског рата, унутар Србског Народа, била и јача и бројнија ведска, аријевска струја Србства, па је, следствено томе, ова неаријевска, неведска струја Срба, на известан начин, бивала подређена Ведским Белим Србима.
Хајде да разјаснимо, одмах, шта одликује Прве а шта Друге Србе.
Прве Србе (Ведске Беле Србе, Србе Аријевце) красе духовна, морална, крепосна и етичка начела; красе их част, достојанство и одговорност (одговорност према Створитељу, према Животу, према Роду); красе их неустрашивост, храброст, јунаштво, витештво; красе их Знање и Предање, Вера и Љубав; красе их Стварање, Ред и Поредак свуда и у свему.
Они се не продају, они се купити не могу!
Они Други Срби, као што већ рекох, јесу сушта супротност и опречност Ведским Белим Србима, тако да вам је већ јасно шта их одликује.
У Првом светском рату (који је био Велики рат), највише су гинули, будући да су бивали у првим борбеним редовима (у првим редовима и иначе, на свим пољима), Срби Аријевци.
По сазнањима, у Првоме светском рату изгинула је трећина Срба, али унутар те трећине (о чему се не говори, а што зна духовна наука) биле су две трећине Срба Аријеваца.
Застанимо овде на тренутак, да бисмо разјаснили самима себи, и освестили!
Две трећине Ведских Белих Срба нестало је у Великом рату, док је, истовремено, од неведских, неаријевских Срба страдала једна четвртина!
Ово је важно да схватимо и освестимо, да бисмо разумели све оно што нам се, потом, у двадесетом веку дешавало, а што нам се и данас (у својој завршници) дешава.
Од оне преостале трећине Срба Аријеваца, у потоњим дешавањима (Други светски рат, усташко-ватикански и комунистички србоцид, прогонства, изгнаства, и разне душегупке) све до наших дана, страдала је половина Ведског Србства!
Шта мислите, колико је Срба Аријеваца преостало?
Песнички речено, а у духу Креманског прочанства, преостало их је толико да би стали под једну крушку!
Тарабићи нису били само пророци, већ и песници.
Они су се песнички изражавали.
И кад су рекли, да ће, на крају, преостати толико Срба да сви могу стати под једну крушку, онда су управо
(а да нису ни били свесни тога!) у својим визијама, зацело, видели Ведске Беле Србе.
Ова су Древна Знања дуго скривана од нас ( а и дан-дањи се скривају!), да би нас наши душмани лакше сатирали и затирали.
Само нас Духовна Знања и Истина која происходи из Ведског Предања још спасити може!
Наравно, уколико желимо да спасени будемо!
Ако смо ово схватили и освестили, онда нема више чуђења.
Знамо који Срби воде Србију; знамо који Срби владају и господаре Србијом; знамо који нас Срби лажу, краду и пљачкају; знамо који Србе најружније приче причају о Србству и Србији; знамо који Срби распродају, растурају и разграђају ово мало што је још од Србије преостало.
Највише што у овоме часу можемо да учинимо, то је –
да се образујемо и освешћујемо; да стичемо нова сазнања и знања из духовних наука; да обновимо Веру и Духовност наших Древних Предака.
Само тако, спасавајући себе, спасити (и обновити!) можемо Дух Ведског Србства.
Све друго, све мимо овога, било би погубно по нас.
Србија се оваква каква јесте више спасавати не може, а и не би имало смисла да се оваква каква јесте и даље спасава.
Верујем у рођење Нове Србије и у васкрсење Ведског Србства!
Драган Симовић: ПОТОМЦИ БОГОВА СВЕТЛОСТИ
(ЈЕДНО ПРЕДАЊЕ ВЕДСУРА ПРЕУЗЕТО ИЗ АКАШЕ)
Ми смо Стриборјани, ми смо ВедСури, ми смо потомци Богова Светлости.
Наши су Преци сишли Одозго у Огњеном Колу.
У Колу Унутарњег Огња, у Колу Сварога Сваруне.
Ми смо Потомци Белих Богова.
Ми смо Звездана Раса.
Наш Род – то су сазвежђа и звездана јата у Свих Дванаест Свемира.
Земља је Поље нашег тренутног Стварања.
Наша веза са Белим Боговима никада се на Земљи прекидала није.
Ми прослављамо своје Богове, и држимо се Завета нашега с Њима.
Будући да смо потекли од Богова Светлости, ми Светлост и прослављамо.
Светлошћу се опијамо, Светлошћу се хранимо.
Стриборјани и Атлантиђани – то су две расе, два света, два космоса!
Између нас Стриборјана, и вас Атлантиђана, дубока је и предубока провалија –
како у Простору тако и у Времену.
Између нас и вас, гле, космичка црна рупа!
Ми се Стриборјани држимо Вертикале; ви сте Атлантиђани са Хоризонталу везани.
Ми смо сапутници Сунца; ви сте сапутници Месеца.
Будући да се према Сунцу управљамо, ми у свакоме трену знамо ко смо и где смо; знамо одакле смо пошли и камо смо се запутили.
Не знам да ли и ви знате ко сте и где сте, одакле сте пошли и камо сте се запутили?!
Ми се дичимо својим Прецима једнако као и Потомцима својим, док ви једете како далеке претке тако и потомке своје.
Ми свој живот Животом хранимо, док ви свој живот храните Смрћу.
За вас је вредно само оно што се видети и опипати може, док су за нас то само безвредне ствари.
Ми због тих пролазних и мртвих ствари не траћимо свој живот.
Живот је Светост и Светлост.
То ви нигда нисте знали, нити сте рођени да то знате!
У својој дугој и предугој повесници, ми никада не ратовасмо због тих ствари које ваше варљиве очи омамљују, које вас превртљивима и лажљивима чине, које вас још од рођења ка смрти коначној воде.
Ми ратујемо за Светлост; ви ратујете за Таму.
Ми се боримо за Живот, а ви се борите против Живота.
Свет у којему ви обитавате јесте Пакао и Овде и Тамо; док свет у којему ми обитавамо јесте Ириј и Овде и Тамо.
Ми смо Потомци Богова, док ви за себе кажете да сте Потомци Мајмуна!
Шта заједничко могу имати Потомци Богова са Потомцима Мајмуна?!
Драган Симовић: ДРЕВНИ ЗАПИС ПЕРУНА ОРА СТРИБОГА
Мудрост давно записана у Кедровој књизи, руком песника Перуна Ора Стрибога, подно Вилинске горе, на Пупку СрбИрије:
Бирајући Богове – бирамо Усудбу.
Све што бирамо – то нас изабира.
Све што мислимо да имамо, то већ има нас.
Бирамо, и бирани бивамо.
Прослављајући своје Богове, ми прослављамо себе.
Када туђинске Богове прослављамо, онда не прослављамо себе, већ оне чији су то Богови.
Колико Лепоте има у Бозима које прослављамо, толико Лепоте има и у нама.
Наше мисли зависе од наше Вере.
Наша осећања зависе од нашег Знања.
Наша дела зависе од наших Богова.
Ако су нам Богови, Знања и Вера у Светлости, онда смо и ми у Светлости, онда и сами бивамо бића што светле.
Јер у свету и у световима, у ПраВасељени и у свим сазвежђима и јатима звезданим, влада Један Закон који се зове Законом Привлачности – све што је слично, то се међусобно привлачи!
Само Посвећени ВедСрб зна, да се слично између се привлачи.
Они који нису у тим Знањима, који нису од ВедСрба, умишљају да се супротности (и опречности) привлаче, те тако чине грешку за грешком, све док се, на концу, не изгубе у вртлогу опсена.
Ми својим мислима, осећањима и делима, гле, привлачимо све оне који су нама слични и сродни!
Какви смо ми, такви су и пријатељи наши.
Наспрам нас су, такође, и непријатељи наши.
Наш животни друг јесте нама сличан и сродан.
Као што су и наши преци и наши потомци нама слични и сродни!
Зато су наши Древни – ВедСуРаБи и ВедСури говорили: Богови јесте ако, уистини, Јесте!
Ако Нисте – онда нико и ништа нисте!
Ову древну мудрост људи овога времена више не разумеју, и зато живе у Тами овога света.
Тама овога света није од света, већ од наших мисли, наших осећања, и наших дела.
Ако би наше мисли биле од Светлости, ако би наша осећања била од Светлости, ако би наша дела била од Светлости, тада би и овај свет био од Светлости –
и био би у Светлости!
Драган Симовић: УПОЗНАЈМО НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ – УЂИМО У СНОВЕ ЊИХОВЕ!
Не посматрајмо са презиром непријатеље своје, већ им се приближимо, и упознајмо их!
Онолико колико познајемо непријатеље своје, толико ћемо и бити заштићени од њих.
Један посвећени ведски ратник каже: Битку си изгубио онога часа, када си потценио непријатеља својега!
Мудар човек (и мудар народ!), увек гледа унапред да упозна сваког човека, и све народе, у окружењу својему, и тада за њега нема изненађења.
Увек је будан, и вазда приправан!
Зна како ко мисли, зна како ко осећа, зна како ко дише.
Тако се од обичног ратника, постаје ратником светлости!
А ко је ратник светлости?
То је онај који корача Путем Светлости.
То је онај који се не брани само овим видљивим телом, већ свим телима својим – умним, разумским, душевним, духовним и божанским!
Многа ми тела имамо, иако само једно видимо и опипавамо.
Упознао сам многе Србе, и на лицу и у очима свакога Србина, чак и онда кад је радостан и насмејан, видео сам праискону тугу и сету, негде у дубинама бића унутарњег, која се никада и ничим не може сакрити.
Сваки Србин (ако је уистини Србин!) носи у бићу својему вековну патњу рода и племена својега.
Ми смо паћенички, страдалнички род и народ.
Вековна наша патња записана је у светлосном бићу свакога Србина.
Ми смо, како понаособ, тако и као народ, много патили и страдали кроза све векове својега бивања, бивствовања и битисања.
Ниједан народ, на Мајци Земљи, није толико патио и страдао као Срби што су!
А онда сам кренуо да истражујем, да трагам за узроцима и праузроцима наших патњи, мука, невоља и жртава.
Ноћима сам и ноћима размишљао о Србскоме Усуду!
Сада могу да кажем, из својега бића, да је један од узрока (праузрока) Србскога Усуда и то –
што никада нисмо упознали непријатеље своје!
Не мислим на оно површно (световно и друштвено) познавање, већ на дубинско и суштаствено (умно, душевно, духовно и онострано) познање.
Никада својим непријатељима нисмо улазили у мисли, у осећања, у снове.
Да, у снове!
Један индијански ратник каже: Ако желиш да савладаш непријатеља својега, онда уђи у његове снове, зато што је човек онакав какви су снови његови.
Човек је оно што снева!
Ми смо некада имали своје књиге мудрости, али их одавно немамо.
Те књиге и данас постоје (у Акаши!), али их ми немамо!
Немамо их зато што смо се одрекли својега Знања, својега Предања, својих митова и бајки.
Нама не могу помоћи туђинске свете књиге, туђинска предања, туђински митови и туђинске бајке, јер у тим светим књигама туђина нема нашега светлосног записа, нема нашег светлосног кода, нема наше светлосне потке.
Ми ћемо та туђинска знања примити (као што и иначе примамо све туђинско!) главом, примити умом, али срцем, душом и бићем унутарњим –
никада појмити и схватити нећемо.
То је Закон!
Све ово вам рекох у песничком надахнућу, али сада излазим из стања надахнућа, и завршавам ово лирско писаније.
Чим се у мени прекине светлосна нит надахнућа, одамх остављам писање.
Никада и ништа нисам писао и стварао из главе.
Срце је много мудрије од главе!
Драган Симовић: ОСВЕШЋЕНО РОДОЉУБЉЕ (видео)
http://www.youtube.com/watch?v=1GoD0oN-6wc
(Опремио СТАРИ СЛОВЕН)
Драган Симовић: КАД СЕ ДОГОДИ ПЕСМА
Кад се догоди песма,
живот бива много лепши
и свет има смисла –
више, макар, за једну песму!
А песма се догоди
увек кад треба,
увек кад хоће.
Не догоди се песма
кад песник хоће,
него кад песма хоће –
тада се песма
и догоди!
Они који мисле
да песник ствара песму –
варају се!
Песма ствара песника
по свим божанским законима;
јер ако нема песме,
онда ни песника нема.
Песник је важан
само у трену рађања песме,
а кад песма већ на свет дође –
песник тада
сувишан бива!
http://www.youtube.com/watch?v=7ldJCF_ba28
ГАЛАКТИЧКИ ЧУВАРИ ВЕДА (видео)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 