Долазе дани радости,

дани милине и љубави –

радуј се, невесто моја,

у пољу жита зрела,

с вечери од румен-руја,

 под звездама јасновидим!

 

Долазе дани радости,

дани милине и љубави –

радуј се, лепојко сетана,

очију пролетњег неба,

што тугујеш у сутон вечерњи,

 под јасикама

 танким и витим,

у пољу свирала ветрових!

 

Долазе дани радости,

 дани милине и љубави –

радуј се, душо моја,

 што блудиш низ далека

 звездана јата,

у плавет-зеленом

прстену Вечерњаче,

 тамо иза снова снитих,

иза шутње и тишине!

 

 

Коловед

низлази у коловрат;

 колорун

узлази у колодар;

 коловрт

 заврти коложвир;

 колочар

 очара коловир;

коложар

 ужари колоцвет –

и покрену Сварог КолоРод,

и снизи Земљу

а уздиже Свод!

 

Речи што покрећу

 бића и светове –

у нас

 низлазе,

и из нас

узлазе!

 

Јутрос ми пристиже писмо од пријатеља Александра Мутавџића, песника и белог монаха, из Трстеника.

Кроз речи и слова овог србског родољуба, провејава туга и сета над Родом и Племеном.

Опхрван је бригама и страховима за свеколико Србство.

За спасеније Рода и Племена жели да да све од себе, да учини све што може, па и преко онога што, заиста, може!

Мало је таквих Срба у овоме времену; мало их је и иначе вазда бивало.

У Александру Мутавџићу букти Унутарњи Огањ; он, напросто, сагорева за Србство.

Диван, узвишен, племенит човек – Александар Мутавџић!

У њега је широка, несагледна, бескрајна и вечна  Словенска Душа!

У њему и себе препознајем; у таквој Души као што је Александрова, може се сваки Човек огледнути.

Може, ако жели!

Сада, у тренутку песничког надахнућа, желим да прословим нешто из Бића, не само Александру, већ и себи; свима нама.

У овоме времену, најтеже је (али и најважније!) сачувати Унутарњи Мир.

Само из Унутарњег Мира, из Смирења Унутарњег Бића, из Божанске Тишине, моћи ћемо да творимо чудесна и Богу мила дела.

Унутарњи Огањ Љубави морамо да усмеримо ка Стварању.

Да се усаобразимо са Творцем, са Духом Стварања!

Нека наш Унутарњи Огањ буде покретачем свих наших  племенитих, узвишених и божанских мисли и замисли, наума и намера.

 Нека нас подстиче на свеколика Дела Љубави; али, ми не смемо да сагоримо на том Унутарњем Огњу!

Не смемо, јер ни то неће бити Богу мило.

 При крају овог лирског писанија, још само нешто да разјасним.

Замолио ме, у писму, Александар, да нешто учиним за његове књиге (песме и духовне беседе), да преко нашега сајта његова књижевна дела уђу у Народ, јер су Народу и посвећена.

Као што видите, ја то већ и чиним.

(Посетите сајт три спојена прста Александра Мутавџића, и слободно преузмите његове књиге!)

 Више од овога не могу технички да учиним, будући да све радим помоћу штапа и канапа (немам скенер, немам штампач), а уз то – уређујем два сајта и свакодневно пишем за неколико сајтова.

Дан ми је кратак, и све краћи!

(ИЗ ХРОНИКА АКАШЕ)

 

У Хроникама Акаше откривео је Пророчанство (Галактичких ВедСура) које, између осталог, најављује догађаје после великог страдања ВедСрба на Земљи.

По том Пророчанству, све патње и боли, све муке и страдања србског народа, у последњих стотину лета, гомилају се и згушњавају, творећи чудесну, разорну енергију (у Језгру Звезданих Јата), која ће, за кратко, попут космичке атомске бомбе, да се обруши на све тлачитеље и мучитеље ВедСрбства.

У Летописима Акаше, ВедСури поручују Србима на Земљи, да се још сасвим мало стрпе, јер, гле, убзо долази (и већ је дошло!), време жетве; време када ће сваки народ, као и сваки човек понаособ, жњети оно што је у минулим временима сејао!

Срби ће, у само једном јединоме дану, повратити све силом им отете земље и градове.

Неће се, како стоји у Хроникама Акаше, Срби на Земљи сами борити за те земље и градове, већ ће Силе и Начала Закона, а на Поткама Вечности и Бића Народа, те услед космичког бола Срба, дејством  последица поништити дејство узрока, и тиме затворити један Космички Животни Ток.

Они који су чинили грозне злочине над Србима, нестаће нетрагом као да их никада ни било није!

Сви они који сада ликују, умишљајући како је заувек свршено са Србима, омркнуће у свој сили овога света, али јутро живи дочекати неће!

Избрисаће се једном за свагда из Књиге Живота и Књиге Народа!

Према Пророчанству Галактичких ВедСура, потоња прогонства Срба са својих вековних огњишта, и сабирања на једноме месту, била су вођена и усмеравана Одозго, да би се што лакше, и по Србе што  безболније, извршила Космичка Правда у виду живога огња са Неба.

Вековни космички бол Срба толико је нарастао, да је већ својом величином и силином створио космичку атомску бомбу, која може у сваком трену да се обруши на оне који су тај космички бол изазвали.

Дан космичке жњетве, поручују нам Галактички ВедСури, убрзо ће доћи!

http://www.youtube.com/watch?v=iTiERF0bKdA

ВАСКРСНУЋЕ ВЕДСРБСКОГ ДУХА

(Опремио Стари Словен)

 

Тамо негде

 иза свега –

 иза ноћи, иза дана;

 иза ветра и тишине;

иза звезда и сунаца –

видим да се Ново Небо,

 да се Нова Земља рађа –

 из Светлости дивот-вагри

 што бризга из ПраИзвора

над свим тајним световима,

 над свим Божјим

створовима.

 

Тамо негде

иза свега –

с ону страну зла и мржње;

 с ону страну свих обмана;

 свих превара и опсена –

 видим да се Ново Биће,

 да се Нови Човек рађа,

из Љубави од Милине

ОцаМајке Родитеља,

ОцаМајке ПраСветлости

што су Једна Душа Света –

 свих светова, свих векова;

свих небеса и сунаца;

 и свих звежђа

и сазвежђа.

 

Тамо негде

 иза свега –

иза горја и обзорја;

 иза зорја праскозорја;

 иза буна и ратова;

 иза плача и лелека;

 с ону страну свих подела;

 свих прогона и изгона;

 свих страхота и грозота

 света овог од ужаса –

 гле! Нова се СрбИрија,

 Дивот-Земља Свих Србаља,

 иза Празнине Божје рађа,

 да столује и векује

под звездама

 и сунцима!

 

 

У самом Језгру ПраРода

 кружи и јечи бруј СуРаБи,

творећи нове светове у СвеВиду

од Чисте Светлости

ПрвоБитне.

 

И док у Бићу и Суштаству

бруји и одзвања

 реч СуРаБи,

 Душа се простире

 низ пространства,

 што су у вечном нестан-настајању

унутар Средишта

Простор-Времена.

 

ПрвоБитна и ПрвоСушта

 самотворећа реч СуРаБи,

трепери и титра

 у Жижи Живота,

 одакле извиру сва пространства

 на свим ступњима

Божјега Стварања.

Ако се ми Срби не пробудимо и не освестимо, нестаћемо до краја овога столећа.

Кад год говорим о Србству и Србима, свагда и увек имам на уму Србе свију закона, Србе свију вероисповести.

Певајући и казивајући о Србству, никада нисам имао у Свести својој само Србе православце, већ и ине Србе –

католике, муслимане, староверце и родноверце.

Сви Срби су у самој бити ВедСрби!

Само до пре девет векова, сви смо били Једни Срби, Ведски Срби, Срби Санскрићани.

Имали смо Један Језик, Једно Писмо и Једну Веру.

Били смо велик и моћан На(Род).

Биће Народа и Дух Рода мора да нам буде изнад вероисповести, ако желимо да сачувамо и спасемо себе.

Оно што носимо у својим генима, оно што носимо у својему светлосном запису, управо нас то чини оним што јесмо у Бићу и Битију својему.

По томе се вреднујемо као људи, а не по вероисповести, религији или идеологији!

Добар и дичан Србин није добар и дичан Србин зато што је хришћанин, муслиман, староверац и родноверац, већ управо због Потке Народа, због Бића Народа, због наших Заједничких Предака.

Корени су нам веома дубоки и моћни, само је важно да то препознамо и освестимо.

Када то препознамо и освестимо, бићемо поново велик и моћан НаРод.

У противном – нестаћемо заувек!

Нестаћемо као Срби, свеједно да ли смо православци, муслимани, католици или староверци/родноверци.

Наш нестанак биће на велику радост наших заједничких праисконих врага!

Срби католици и Срби муслимани не морају уопште да се враћају хришћанском православљу (нека свако остане у ономе што јесте, ако жели!), само је важно да схвате и освесте да су ВедСрби –

да су им корени дубоки и предубоки; и да као Словестан Род постоје већ стотину и осам векова.

Ма како вам звучало, али ја верујем у ово; верујем у један скорашњи нараштај који ће пребродити и премостити све наше србске (бесловесне) међусобице.

Тај будући нараштај Једних Срба,

 мора што пре доћи!

 

 

Да није Духа Русије,

светом би завладао првобитни канибализам.

 

Да није Духа Русије,

људождери би и ини сатанисти

били једини господари света;

света у којему одвећ не би било места

 за словесног и самобитног човека.

 

Све би се божанске и човечанске вредности –

у једној ноћи дужој од века –

за трен један поништиле,

само да није Духа Русије.

 

 Само да није Духа Русије!

 

Захваљујући Духу и Свести Русије,

 у свету још има Истине, Правде и Светлости

за човека на Путу Божијем.