Category: Драган Симовић

8 фебруара, 2013

Олга Луковић Пјановић: КАТАРИНА ВЕЛИКА СРБСКА

Posted by biljanadikovic / In MAIL – RSS FEED, Биљана Диковић, Други пишу, ИСТОРИЈА, НАЈНОВИЈЕ, СРБИЈА и СРБСКЕ ЗЕМЉЕ / February 8, 2013

3 Гласови

0tweets retweet

Олга Луковић Пјановић: КАТАРИНА ВЕЛИКА СРБСКА

“СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ЈЕ САМОСТАЛНЕ ПРИРОДЕ И НЕ ПОТИЧЕ НИ ОД ЈЕДНОГ ДРУГОГ ЕВРОПСКОГ ЈЕЗИКА ТОЛИКО, КОЛИКО – ПОСЛЕ ДУГИХ ВЕКОВА И ПОСЛЕ МНОГИХ ПРОМЕНА У ЊЕМУ – МОЖЕ ДА СЕ ПРОНИКНЕ У ЊЕГОВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И У ЊЕГОВЕ КОРЕНЕ, ОН ИЗГЛЕДА КАО НЕПОСРЕДНИ ИЗДАНАК ИСТОГ ПРАЈЕЗИКА ИЗ КОГ ЈЕ ИЗИШАО И СТАРОИНДИЈСКИ САНСКРИТ”.

08.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

КАТАРИНА ВЕЛИКА или: ЦАРСКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ, ЈЕЗИК СЛОВЕНА БИО ЈЕ ИЗВОРНИ, односно ПРВОБИТНИ ЈЕЗИК

Срећа је и радост имати пријатеље, који хитају да нам донесу какав њихов проналазак, документ, сведочанство. Па журим, да у знак захвалности таквом једном пријатељу одмах искористим оно, што ми он даде у руке и над чим затрепта моја мисао у вечитој жудњи за новим доказима и за новим потврдама о лепоти и величини Словенства. Не – није то ни шовинизам ни тесногрудост било које врсте! То је само дубока радост над племенитошћу словенске душе, што је већ одавно постала пословична изрека готово на целој планети Земљи. Не изриче ли Илија М. Живанчевић једну дивну мисао, кад пише у свом већ овде спомињаном делу “Новом покољењу”?1

“Кад се, дакле, Словенство непристрасно посматра са научно-
филолошког гледишта и када се детаљно испитају његов предхришћански живот и древни обичаји… онда и његова и општа историја добијају други изглед. Историја Словена престаје да буде историја народа, или расе, која се има сматрати као удаљена од културе за читаве векове и просторе.
Напротив, као историја Народа који је дао РЕЧ, ВЕДЕ и ВЕДАНТУ, она
постаје општа Историја, Историја носиоца оне људске мисли, која и данас, зрачећи, извире из безгранично простране и несравњиво чисте, бесмртне Словенске Душе, осветљавајући остали део човечанства”

1. – Живанчевић, о.ц., стр. 24

И у срцу те расе живела је и радила једна велика царица, по имену Катарина Велика, за коју западно-европски писци тврде, да је била немачког порекла. Управо то тврди извесни Бернар Бонилори (Beraard Bonilauri) у свом чланку од 8. јула 1987., објављеном у париском листу “Фигаро”. Прочитавши то у неком тексту написаном без правог познавања предмета, Бонилори – вероватно – никада није ни покушао да провери тачност тог обавештења, управо као сви они писци, који су се служили Тацитовим вестима о “Германији”, а да никада нису схватили, да ни сам Тацит није знао докле се простире “Германија” и ко су на тој територији “Германи”?! Не, није Катарина Велика била германска принцеза и то су људи, који су се налазили око ње веома добро знали. У ствари је и незамисливо, да једна германска принцеза оног доба прва обелодани идеју о, како пише Бонилори, супериорности словенске расе. У ствари, очито је, да се овде ради о ономе, што ми стално подвлачимо кроз ову студију, а то је непознавање праве историје наше старе Европе. Међутим, оно што Западна Европа још данас не зна, Катарина Велика и сва њена околина је то морала знати, јер она није била германског, већ поуздано словенског, лужичко-српског порекла, што доказује и титула њеног оца, који је био принц области Анхалт-Зербст. Овај други део имена, којим се у свом заједничком делу баве Шафарик и Суровјецки, деформација је имена од корена СРБ-… Пре упада Германа, та област се сигурно звала СРБИШТЕ…

Но немајући потребе, да о томе расправљамо овде, да се вратимо Катарини Великој, која је била пример владара по принципима “просвећеног апсолутизма”… Она је узимала видног учешћа у књижевном животу свог доба, сарађивала је у сатиричним часописима, писала је комедије и помагала је књижевнике и научнике, који су је називали “северном Семирамидом”. Написала је и драму “Олег”. Катарина Велика је убрајала у своје пријатеље Волтера, д’Аламбера, Дидеро-а (Voltaire, d’Alembert, Diderot) и одржавала је кореспонденцију и с Волтером и са Гримом (Grimm), док је Дидероа примила на свом двору. С обзиром, дакле, на све то, имамо разлога да верујемо, да је Катарина Велика у истину била просвећена жена која се није успешно бавила само државним пословима, већ је много радила и на личном усавршавању, што значи, да је знањем морала надилазити многе личности свог времена. И уистину, појединости које спомиње Бернар Бонилори у своме чланку у “Фигаро-у” ту нашу претпоставку потврђују јер он подвлачи, да је Катарина била:

”… fut la premiere a proclame la superiorite de la race slave. Et
en particulier, elle voulait demontrer que le slavon etait la langue
originelle du genre humain. Dans une lettre adressee a Grimm, en
1784., elle ecrivait quе les anciens Slavons avaient donne leur nom
a la plupart des riviers, montagnes, vallees, et contrees de la France,
de l’Espagne, de l’Ecosse et d’autres lieux”.

C обзиром на страхоте, које су Германи примењивали при уништавању и истребљењу Лужичких Срба, па с обзиром на германизацију северних Словена њиховим насилним превођењем у нову веру (О чему постоје историјска сведочанства и литерарни описи, као и низ поетских дела прожетих истим духом као и поезија балканских Срба).., с обзиром, дакле на све споменуто, једна особа оптерећена германским духом једне крваве прошлости, тешко да би могла да изјави нешто слично ономе, што нам износи Бернар Бонилори као изјаву Катарине Велике, која је:

“…била прва (тј. Катарина Велика), која је обелоданила супериорност
словенске расе. А особито је хтела да докаже, да је СЛОВЕНСКИ БИО
ПРВОБИТНИ ЈЕЗИК ЉУДСКОГ РОДА. У једном писму, које је упутила
Гриму 1784. г; она је писала, да су стари Словени дали своја имена
највећем броју река, планина, равница и области Француске, Шпаније,
Шкотске и других крајева… ”

Мудри народ је одавно рекао: “ЦАРСКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ”, јер је онај, који је носио ту величанствену титулу, свестан своје одговорности и потребе, да увек ходи путем истине, пре сваке изговоренене речи морао – не само да добро промисли, већ – пре свега – да добро упозна оно, о чему ће да говори, не одступајући од истинитог казивања… Катарина Велика је морала имати око себе најученије људе свога времена, који су јој омогућили, да стекне сигурно знање, а та сигурност се веома добро осећа по начину и једноставности, којом је дала одређена саопштења Гриму…

На другом крају Европе, у Швајцарској, живео је један други човек, који није био царска личност, већ истраживалац – научник. Звао се Адолф Пикте.2 У свом животном, доле цитираном делу он је – највећом савесношћу – испитивао реч по реч, загледао је са свих страна, тражио њене паралеле, сасвим се приближавао истини, али – када је смрт дошла, моменат још није био дозрео, да се у ту истину проникне. И до данас се углавном остало тамо, докле је он био стигао. Истина, створене су велике катедре, заблистала су многа сјајна имена на небу “санскритологије” и “индологије” али – сви филолози, лингвисти, индолози и санскритолози заобилазе око Словена као око ватре, а за Србе – готово да и не знају. Због свега овога – помисао, да постоји велика завера ћутања, када се ради о Словенима уопште, намеће се сама по себи. Та завера се одражава у томе, што се и даље упорно наставља повезивање појаве Словена у Европи с навалама азијатских хорди. Због тога Шафарик, озлојеђен ограниченошћу извесних људских поимања, огорчено пише:3

“Најезде које су представљале ужас за Европу, биле су најезде Хуна,
Авара, Бугара, Казара, Мађара и Печенега, који су наваљивали у хордама из Азије као страх и трепет за Европу. Били су то народи монглоско-турско-финског порекла. Међутим, ни један од индоевропских народа није тако касно, тј. y IV, V веку, или касније по Христовом рођењу дошао из Азије у Европу. Тако с потпуном сигурношћу тврдимо и знамо, да су Словени део индо-европског народа. А ако су Словени 3 дошли из Азије у Европу, то је било тако давно и у тако далеким временима, да их је немогуће сагледати. К томе додајемо сродност словенских језика с другим језицима европских народа… Обликовање, изведенице, композиција речи, формирање глагола, затим прозодија, особито у њеним старијим облицима у старогрчком, латинском, немачком, литванском и словенском, толико је у ових пет језика слична, да се кроз то морају препознати сестре, кћери и ЈЕДНА ПРАМАЈКА, КОЈЕ СУ СЕ РАЗДЕЛИЛЕ ТЕК КАСНИЈЕ, ПО ДОЛАСКУ У ЕВРОПУ, ШТО СЕ ТАКОЂЕ ДЕСИЛО У ЈЕДНО ДАВНО ДОБА. Да се та подела догодила у Европи, а не у Азији, за то тврђењеје Шафарику доказ чињеница, што је сличност наведених пет језика много већа од њихове сличности са азијатским језицима исте групе.”4

2. – Adolphe Pictet, Les origines indo-europeennes, ou les Aryas primitifs; essai de paleontologie linguistiaue,
Paris, 1877., 2 volumes.

3. – “Словенске старине”, немачки превод, 1,40.

4. – Ако би се прихватила претпоставка о доласку из Азије, онда треба знати, да из Азије нису могли да
дођу Словени, већ Срби, јер је име Словен касна појава.

Адолф Пикте као да надовезује своја размишљања на Шафарикова, када каже, да живи само зато, да открије, који је био тај давни народ, који су за Шафарика, на основу његовог енциклопедијског рада били – Срби.
А да су баш Срби били тај стари народ, каже то и Атињанин Халкокондило, историчар, износећи исто тако смело као и Шафарик тврђење παλαιτοτατον, тј. НАЈСТАРИЈИ, у односу на Трибале, које неки убрајају у Трибале, неки пак у Трачане, а неки у Илире, што само потврђује мишљење о трибало-трачко-илирској великој сродности, или тачније – и истоветности. Но Халкокондило се не зауставља само на томе, већ пишући:

“Трибали… народ најстарији и највећи међу народима… “,
он додаје, да су Трибали Οι Σερβοζ, Срби, при чему добијамо једини могућ и логичан закључак: антички Трачани, Илири, Трибали и др., сви су били једнородни и једнојезични и – како каже – и Херодот за Трачане, и Халококондило за Трибале – имали су сви исте обичаје. А ослањајући се – између осталих – управо и на Грка Халкокондила, ми знамо, да су они уједно сви били Срби, а тек касније Словени, име потврђено тек у првим вековима по Христовом рођењу. Овај закључак је тако јасан и толико логичан, заснован нa документима разних аутора и није последица никаквог договора, као што је био, нпр., онај прошловековни, којим се одлучило, да је Трибала једноставно нестало, као да их је однео какав тајанствени ветар…

Међутим – све до данас у Европи живе, како потомци Трачана, тако исто и Илира, и Трибала, а све су то данашњи Словени, од којих су српско име задржали Срби на Балкану и Срби (немачки Венди) у Горњој и Доњој Лужици. А да Срби нису дошли с хордама из Азије, то је више пута потврдио Сипријан Робер, коме је у овој студији посвећена дужна пажња. То су потврдили и бројни писци, које наводи Шафарик у великом броју у “Старожитностима”, па у “Пореклу Словена”. То је потврдио и Француз Франсоа Прико Сент Мари (Francois Pricot de Sainte-Marie) y свом делу посвећеном Словенима југа, с насловом “Les Slaves Meridionaux”, стр. 66., где каже:
” Les Slaves etablis en Europe depuis la plou grande antiquite… ”
тј.:
“Словени, настаљени у Европи од најдавнијих времена”,
што се, с обзиром на његов наслов дела односи на Јужне Словене, одн. Србе. Н. Фрере (Nic. Freret) је, како каже Шафарик, имао ВЕОМА ВИСОКЕ ИДЕЈЕ О СТАРОСТИ СЛОВЕНА, ПА ЈЕ ЧАК СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК СМАТРАО МАЈКОМ ТРАЧКОГ И ГРЧКОГ’5, чиме смо се мало детаљније забавили у поглављима о Писму, о Платону, Данковском, итд. А Никола Фрере је био веома учен човек и поседовао је компететност у различитим подручјима науке: бавио се хронологијом старих народа, затим географијом, филозофијом, граматиком и сматрао се врло критичним… То је стварно страшно, – потпуно затајити учење таквог једног истраживаоца!

5. – Ouvres ed. 1796. T. I. Memoire de l’Academie d’Inscription, Tome XXI

Андре Лефевр (Andre Lefevre) у свом делу “Расе и језици” (” Les races et les lingues”) стр. 170. пише:

“… la culture, relativement moderne des Slaves ne les empeche pas de REMONTER AUX PLUS ANTIQUES EPOQUES DU PARLER INDO-EUROPEEN. Leur GRAMMAIRE EST EMPREINTE D’UN CARACTERE tout-a-fait ARCHAIQUE, SURTOUT DANS LA DECLINAISON. Le GROUPE EST TRES UNI… ”

”релативно нова култура Словена не спречава их, да се нађу у
најудаљенијим временским периодима индоевропског говора:
њихова граматика носи печат апсолутне архаичности, особито
у деклинацијама. Група представља велико језичко јединство… ”

Словени, дакле, по највећим језичким стручњацима, представљају језичку јединственост на највишем нивоу, тј. на нивоу СЛОВЕНСТВА, што је сасвим супротно злонамерности и незнању, по ком је само међу Јужним Словенима створено више језика, па чак и на вештачки начин, само да би се одговорило политичким амбицијама, које немају никакве везе с научном истином! У целој тој збрци, српски народ је лишен свог језика, па његово самостално име и не постоји, премда се кроз векове узимао у обзир као језик, којим је – после руског, говорио највећи број Словена. А то се да закључити и из сведочанства баварског географа из IX века, који је оставио записано:

”ZERVIANI, QUOD TANTUM EST REGNUM, UT EX EO CUNCTAE GENTES SLAVORUM EXORTAE SINT ET ORIGINEM SICUT AFFIRMANT DUCANT ” .6

“ЗЕРВИАНИ (Срби), чије царство је толико, да су од њих
произишли сви словенски народи, како тврде и од њих воде
порекло “.

6. – München, Hormayurs Archiv, XVIII, p. 282.-283.

Павле Јосиф Шафарик у “Старожитностима”, св.1, параграф 40., говорећи о Србима, КОЈИ ЖИВЕ У ЕВРОПИ ОД НАЈДАВНИЈИХ ВРЕМЕНА, или – што је исто – каже он – од праисторијског доба.тврди да један тако распрострањен народ води своје порекло од најдаље прошлости.
У вези с тим он прелази на проблем језика и каже (на истом месту), ДА СЕ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК РАЗВИО САМ ОД СЕБЕ, те да носи у себи и у својим облицима (in Stoff und Form) ЈЕДАН ТАКО СНАЖАН ПЕЧАТ ОРИГИНАЛНОСТИ, А ТА ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДОКАЗ, ДА СУ СЛОВЕНИ – У НЕКУ РУКУ – САМОНИКЛИ, НЕ ПОСТАВШИ НИКАКВОМ МЕШАВИНОМ – НИТИ У РАСНОМ, А НИТИ У ЈЕЗИЧКОМ СМИСЛУ, што САВРШЕНО ОДГОВАРА ПИКТЕОВОМ ТВРЂЕЊУ О “ДАВНОМ НАРОДУ – ЧИСТОМ ОД СВАКЕ МЕШАВИНЕ, КОЈИ СЕ – НАЈМАЊЕ 2.000 година пре Христа -ПРУЖАО ОД ИНДА ДО ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ”, а који он – упркос толикој бројности, на жалост, није успео да пронађе.

Тако је Шафарикова – иначе снажна мисао – све снажнија и уверљивија, јер је њена главна карактеристика логика, заснована – уз то – на његовом великом познавању језика. Тако, када устврди, да: “Један тако оригиналан, чист, граматички савршен, богат и на многе делове издељен језик, није могао никако да се обликује без постојања једног јединственог првобитног и самосталног народа”,

Ми у овим његовим речима налазимо потпуну сагласност с оним, што су рекли француски филолози Меје и Вајан (Meillet – Vaillant). Уверени смо, да су ова двојица своје закључке направили самостално, не ослањајући се на већ давног Шафарика ПА КАДА У ОКВИРУ ЈЕДНОГ ТАКО ВЕЛИКОГ ВРЕМЕНСКОГ РАСПОНА РАЗЛИЧИТИ НАУЧНИЦИ ТВРДЕ ЈЕДНУ ТЕ ИСТУ СТВАР, ОНДА ОНА МОРА ОДГОВАРАТИ ИСТИНИ И СТВАРНОСТИ, БЕЗ ОБЗИРА КОЈИМ И КАКВИМ ПУТЕВИМА СУ ДО ЊЕ ДОШЛИ.
Тако би, када се све до сада речено узме у обзир, могли да сведемо наша разматрања у овом поглављу на следеће:

1 – Древни антички Пелазги, Трачани и Илири били су антички Словени. Ми смо у овој студији приказали неколико аутора, чија дела су оријентисана у том смислу. Међутим, Милош Милојевић и Сима Лукин-Лазић цитирају – сваки – по неколико десетина писаца, сагласних с централном идејом ове расправе. Назив Илир за Србе сачувао се готово до нашег времена, док назив Трачанин постоји – у писаним документима – чак до XVI века. Тако Јован Рајић наводи, како изванредни мађарски историчар, Иштванфи, назива Србе уопште Трачанима, а поименце српског деспота Ђорђа Бранковића. Иштванфију прикључујемо један други велики ауторитет свога времена, који је то остао до данас – Мојсија Хоренског, који у IV веку по Христу тврди, ДА СУ ШЕСТ ПРОВИНЦИЈА ТРАКИЈЕ, од КОЈИХ ЈЕДНА ВЕЛИКА (МЕЗИЈА) – НАСЕЉЕНЕ СЛОВЕНИМА.

2. – Херодот у V веку пре Христа каже за исте те Трачане, да су најмногобројнији народ после Хиндуса… Да сви имају исте обичаје и исти језик, премда носе различита имена од једне области до друге.

3. – Зна се, да је – час међу Трачане, а час међу Илире био убрајан – по Халкокондилу – најстарији народ – Трибали. А да би дошло до овакве нејасности и неодређености, то може да произиђе само из чињенице – ако не истоветности, а оно врло велике и вишеструке сродности. У ствари оно, што је Херодот оставио као сведочанство о Трачанима, Халкокондило је то написао о Трибалима, који су – по њему – били не само најмногобројнији међу народима, већ и најстарији, а језиком којим су говорили они, по Халкокондилу су говорили и други Словени, све до ПОЉСКЕ. А како он изричито тврди, да су Трибали Срби, значи, да он и ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК СМАТРА У БИТИ – СРПСКИМ.

4. – Баварски пак географ из I века (Müchen, Нormayrs Archiv, XVIII, р; 282.-283.) потпуно недвосмислено пише, да је СРПСКО ЦАРСТВО ТОЛИКО ВЕЛИКО, ДА СУ ИЗ ЊЕГА ПРОИЗИШЛИ СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ, који, дакле од Срба воде порекло.

5. – И Константин Порфирогенит је чак знао нешто о старости Срба, тврдећи у свом спису, да су они у Централној Европи ЖИВЕЛИ ОД ПОЧЕТКА. Ми пак допуштамо себи да кажемо, да на основу сабране и у овом делу изложене грађе, можемо да сматрамо, да су они живели ОД ПОЧЕТКА и на Балкану и да су се одатле, или – како то неки аутори кажу – и из Подунавља – разишли по Европи. Ова се чињеница, изгледа, данас потврђује најновијим архелолошким открићима, захваљујући којима се доказује тачност дубоког уверења Сипријана Робера, да је ДУНАВ БИО ПРАСЛОВЕНСКА РЕКА.

6. – Плејади аутора који и нехотице подржавају нашу тезу, прибрајамо и Пиктеа, чије истицање, да се тај првобитни, од науке на снази названи “индо-еврпски народ”, протезао најмање још 2.000 година пре Христа од Инда до Атланског Океана, од речи до речи може да примени на Словенски Народ – и то не само на основу археологије, већ и на основу историјских чињеница. Такође може да се одбрани и Пиктеова идеја водиља, да је језик тог бројног и расно још непомешаног народа био већ савршен и као такав – врело, из кога су потекли сви језици, који се називају индо-европским. Управо то је изванредно приступачно објаснио Илија Живанчевић, што смо изложили у посебном поглављу. Па не само да су од тог некада јединственог народа потекли сви управо споменути језици, већ и сви народи нашег времена, који њима говоре, па их Пикте и назива ПОТОМЦИМА НАРОДА, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО ЈЕЗИКОМ ВЕДА.

7. – Шафарик пак, сасвим независно од Пиктеа и коју деценију пре њега, сасвим одређено и јасно говори – и у “Старожитностима” и у “Пореклу Словена”, где је коаутор са другим једним славистичким ауторитетом – Суровјецким – у ствари, обојица пишу и о Србима као о врло бројном народу још од преисторијских времена. Он период такве распрострањености Срба протеже чак и на време од хиљаду године пре њега, када су Срби у Европи били још увек – не само врло бројни, већ су – упоредо с тим – заузимали и много већа пространства… Сетимо се у овом тренутку, како је писао Сипријан Робер, да још у доба Карла Великог – с оне стране Рајне, све што није било франачко, било је словенско, због чега је и била створена позната тзв. СРПСКА ГРАНИЦА, или – како Руси кажу у њиховој Енциклопедији “Бољшаја” – СОРБСКИЈ РУБЕЖ. То управо и јесте доказ, да су се ондашњи Словени с оне стране Рајне у то доба још називали Србима.

Било је то време, када азијатске хунгарске хорде још нису биле пресекле словенски средњеевропски простор данашњом Мађарском, када немачке краљевине још нису постојале – укратко, када је још “ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕВАО СРПСКИ” – у правом смислу речи – од Балтика до Егејског Мора. А било је то сигурно још доба, кад Бугари нису били направили дубок раздор међу Србима, прастановницима Балканског Полуострва. Такође доба, када се словенски говор могао чути још по Малој Азији, па чак и у Египту и по – да тако кажемо – оазама Северне Африке, које још нисмо имали прилике да изучавамо.

Тако би, дакле, и ти Шафарикови Срби, Венди, Венети, Хенети, Вани итд. бројем и јединственошћу одговарали Херодотовим Трачанима и Халкокондиловим Трибалима, и трачким Словенима Мојсија Хоренског, а и Пиктеовом безименом народу.

8. – Најзад – сви се у овом делу побројани аутори слажу у томе, да је тај “бројни и силно распрострањени народ имао исте обичаје и исти језик, премда је уз онда опште и заједничко српско име, од једне до друге области носио и обласна, или покрајинска имена. За Шафарика је, међутим, пошто му је тај толико распрострањени народ био српски и његов језик био српски. Велики број писаца је исти тај језик називао и илирским и то још у доба, када није било збрке са Хрватима. По Халкокондилу – илирски језик се протезао све до Балтика, док је Пикте говорио о језику Веда, пошто је његов непронађени народ – по њему – морао да говори језиком поезије, коју је створио.

Према свему напред изложеном, језик тог бројног и распрострањеног народа, морао је – управо као и сам тај народ – носити печат велике старине, јединствености, па – према томе – и изузетне постојаности, “без наглих криза”, какве су имали по Меје-Вајану: грчки, италски, особито латински, па немачки, одн. германски. По њима се напред побројане одлике налазе само у “заједничком словенском”, како су њих двојица и назвали своје дело (“Le slave commun”), што бисмо ми – на основу неких других озбиљних лингвиста могли да допунимо, или коригујемо са “архајски српски”. Они су наиме, у овом управо споменутом делу закључили, да је:

“… заједничким словенским језиком говорио некада један јединствени
народ, који је поседовао свест о својој јединствености. ”

Тај јединствени народ, Сипријан Робер је назвао ПОЧЕТНИ НАРОД МАЈКА, док му је његов језик био ЈЕЗИК – МАЈКА, што је за њега био СРПСКИ НАРОД и СРПСКИ ЈЕЗИК.
Пре Сипријана Робера до исте констатације дошао је и Павле Јосиф Шафарик и то – као изузетан познавалац – не само класичног грчког и латинског, већ и савремених европских и – особито – без изузетка – свих словенских језика, што значи, да није било могућности, да се такав један учени полиглота превари. Цело то подручје било је део његовог бића, а целокупно славистичко знање био је његов живот.
У том смислу, а у вези управо са Шафариком, професор Костић доноси једну значајну и занимљиву појединост, па пише:7

“П.Ј. Шафарик је више пута, а особито у својој српској читанци, изразио
један веома занимљив закључак, а уз то од највећег значаја. По Белићу (Народна Енциклопедија СХС) у тој читанци је по први пут ДАТ ПРАВИЛАН ПОГЛЕД НА ПОРЕКЛО СРПСКОГ ЈЕЗИКА и покушај његове кратке историје. Објављена 1833.г., она доноси Шафариково мишљење, да је СТАРИ СРПСКИ ЈЕЗИК БИО САСВИМ СЛИЧАН ТАДАШЊЕМ, САВРЕМЕНОМ, ШТО ПРЕДСТАВЉА РЕТКОСТ У ИСТОРИЈИ ЈЕЗИКА. Он каже дословно:
“Српски језик има извора и помоћних средстава (из високе старине) у
довољној количини, да се питање његове старине… може да реши најкраћим и најсигурнијим путем. Нама је потребно само да преузмемо просто сведочење и да испитамо српске споменике временским редом… па да дођемо до резултата, да је У СРБИЈИ ОД ПАМТИВЕКА постојао поред црквеног дијалекта… у исто време и један самостално образовани СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ЈЕЗИК, КОЈИ СЕ У ОСНОВНИМ ТАЧКАМА ПОДУДАРА СА ДАНАШЊИМ…”

7. – Л. Костић, Изјаве странаца о српском језику, 1964., стр. 15.

Овом свом чврсто и солидно заснованом уверењу, Шафарик на стр. 71. “Порекло Словена”, прикључујући се Халкокондиловом уверењу, да су Трибали – Срби, додаје убедљиво:

“СЛОВЕНСКИ ПЕЧАТ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА ТРИБАЛА ПОСЕБНО
ЋЕМО ДА ОБРАДИМО, те ћемо тако из хаоса ТРАЧКО – ИЛИРСКИХ
НАРОДА ИЗВУЋИ ЈОШ ЈЕДАН СЛОВЕНСКИ НАРОД… ”

Критични Шафарик у закључку овог одељка љутито умује:

“Цела ова збрка потиче због тога, што је код Грка и Римљана владало
потпуно непознавање страних језика, а и због склоности новијих историчара, да учине да нестану одједном, као лишће у јесен, сви други становници Европе, осим управо споменутих Грка:и Римљана, да нестану, изумру и буду замењени онима, који наваљују из Азије. ”

Остајући тако чврсто на својим позицијама, Шафарик користи сваку прилику, да покаже – не само постојање Словена кроз Трачане, Илире, Трибале, Венде, итд., него и да пружи доказе, да је једно јединствено име било свима њима “опште и домаће”, а то је – СРБИН.
Он чак допушта, да су нека племена међу Словенима била “еntslowenisiert”, тј., да су изгубила словенско обележје у језичком погледу, али – што се српског језика тиче, Шафарик упорно тврди:8

“… wahrend sich, nach der gewonlichen Anname, in Thrakien und lllyrien gleich alte Serbische Sprache im GANZEN REIN VON SOLCHEN ENTRATUNG ERHALTEN НАТТЕ… ‘

A то значи:

“… док је, како се обично узима, У ТРАКИЈИ И ИЛИРИЈИ ПОДЈЕДНАКО СТАР СРПСКИ ЈЕЗИК ОСТАО ПОТПУНО ЧИСТ ОД ТАКВЕ ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ..”

8. – Über die Abkunft der Slawen 2, p. 149. . .

Па будући, дакле, да је српски језик – по Шафарику: ЧИСТ, ВЕОМА СТАР, ГОТОВО НЕИЗМЕЊЕН, оно, што он каже о пореклу и почецима словенског језика уопште, а с обзиром и на друге ауторе, који тврде, да је међу словенским језицима српски најстарији, у првом реду може да се примени на српски језик, као нпр.:

“Die slawische Sprache ist selbststandiger Natur und stammt vonn keiner anderen europeischer Sprache ab. SO VIEL MAN NACH LANGEN JAHRHUNDERTEN UND VIEL – facher Umstaltung aus ihrem Baue und ihren Wurzeln entnehmen kann, scheint sie ein unmit telbarer SPROSSLING DERSELBEN URSPRACHE ZU SEIN, AUS WELCHER DIE ALTINDISCHE
SANSKRITA HERVORGEGEN…”

Ево, како гласи ова јединствена Шафарикова порука:

“СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ЈЕ САМОСТАЛНЕ ПРИРОДЕ И НЕ ПОТИЧЕ НИ
ОД ЈЕДНОГ ДРУГОГ ЕВРОПСКОГ ЈЕЗИКА ТОЛИКО, КОЛИКО – ПОСЛЕ
ДУГИХ ВЕКОВА И ПОСЛЕ МНОГИХ ПРОМЕНА У ЊЕМУ – МОЖЕ ДА
СЕ ПРОНИКНЕ У ЊЕГОВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И У ЊЕГОВЕ КОРЕНЕ, ОН
ИЗГЛЕДА КАО НЕПОСРЕДНИ ИЗДАНАК ИСТОГ ПРАЈЕЗИКА ИЗ КОГ
ЈЕ ИЗИШАО И СТАРОИНДИЈСКИ САНСКРИТ”.

* * *

Ми смо отпочели ово поглавље ЦАРСКОМ РЕЧЈУ Катарине Велике, а завршили смо га ЦАРСКОМ МИШЉУ једног умног припадника СЛОВЕНСТВА.
Нека би нам обоје – надахнути свако на свој начин – послужили као путоказ при нашем тражењу истините историје нашег континента, над којим се вију тендециозно наметнути фалсификати уместо праве науке…

Извор – http://olgalukovic.wetpaint.com/page/Katarina+Velika+srbska

Преузето са СРБског ФБРепортера

7 фебруара, 2013

Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (6)

Славиша Миљковић: Откривање истине о језику Срба 6

фебруар 7, 2013 — Небојша

Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 5
http://wp.me/p3KWp-64I
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

6. Одреднице ШУ и УШ

Славиша К. Миљковић

(научено до сада)

Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова
Двословне самогласничке одреднице одређене су значењима србских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света; свака одредница има значење у левом и десном читању; та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу: указују на супротност, условну супротност или неки други препознатљив узрочно-последични однос.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!

ШУ (шу = земљом учен/плодан; шу = ваздух).
УШ (уш = учена/плодна земља/основа/површина; уш = испуњеност/ тврдоћа);
Зашто је ваздух одређен са шу?
Из два разлога: шу = земљом учен/плодан (највише ваздуха има изнад саме земље, са надморском висиним опада његова густина. Ваздух (шу) јесте невидљив и доживљавамо га као празнину. Зато мора бити супротност појму тврдоћа/испуњеност (уш). Један од начина да прикажемо ваздух јесте да прикажемо неки шупљи предмет пун ваздуха. Која је то шупљина свима видљива, свуда присутна? Па рупа у земљи: ш(земља) + у (∪-облик = рупа) = (у) земљи рупа. Да је шу = ваздух, потврђује и староегипатско божанство ваздуха по имену Шу(1)!

Али, ако је Шу антички египатски бог ваздуха, како то да у свакој србској речи која садржи шу, то шу значи ваздух?
Ако је Шу антички египатски бог ваздуха, како то да у свакој србској речи која садржи уш, то уш носи поруку испуњености/тврдоће (све супротно од прозирности/празнине ваздуха)?
Предлажем да се уверимо да се ово египатско божанство и те како налази присутно у србском језику, тј. да је србски језик. Неке речи ћемо сагледавати у левом и десном читању како би смо се уверили у законитост на којој почива читав србски језик:

– шуба (дугачак капут постављен крзном) = шу (празно) + ба (душа) =празна душа, јер у његову “празнину” човек увлачи своје тело. Здесна: аб уш = основа чврста (јер је на њој постава мека/крзнена). Сличну причу имамо и у речи:
– шубара (велика крзнена капа) = шу ба ра = шупља душа топла/ округла. Здесна: ар аб уш = топла основа чврста (јер је шубара капа од крзна);
– кошуља јесте одевни предмет који садржи шу-празнину у коју увлачимо тело. Независно од тога, к ош ул ја = пратим веома топлотом ја (кошуља чува телесну топлоту). Здесна: а јл уш ок = ја спојена тврдоћом једном(кошуља јесте чврста целина која укупно штити тело од хладноће и гребања);
– сцхух (ципела, нем.) = шу х = ваздухом спојена (ципела јесте празнина у коју стављамо ногу). Здесна: х уш = спојена чврстоћом/тврдоћом (јер штити ногу);
– шукаре (поцепана одећа) = шу ка р е = ваздух пратилац кретању јесте(одећа кроз чије рупе несметано пролазе ваздух). Здесна: е р ак уш = јесте кретање јако тврдо (цепање може изврћити само тврдоћа/снга);
– шубонити (пуно одзвањати) може само оно што је шупље, пуно ваздуха, празно. Здесна: ити но б уш = ићи не богом тврдим (не може одзвањати пуноћа, одзвања само празнина којом господари ваздух (бог Шу));
– шуга (кожна заразна болест, перс.) = шу г а = ваздухом/празнином глагољим ја (шугу изазива паразит шугарац који се креће кроз кожу и изазива несносан свраб; суштински, он прави “тунеле” (празнину) у кожи.

_________________________
1. У египатској религији сунчано божанство које симболизује атмосферу. Шу се ослања на земљу (Геб) и држи високо куполу неба (Нут) стварајући простор човечанству за дисање и живот. Представљен је као човек како носи перо на глави. Његова жена била је Тефнут.

Питање: Како је наш предак без електронског микроскопа знао суштину ове болести? На ово питање неће нам одговорити наше званично језикословље. Здесна: а г уш = ја глагољим тврдоћом (може правити тунеле само тврдоћа/ снага/пробојност);
– шуљак (пањ; жито које је при вејању помешано с плевом; шупаљ орах или лешник, закржљао плод). Овде се јасно примећује шупљина: пањ изнад себе има “шупљину” јер је стабло посечено; жито које вејањем оде у плеву је лако (има шупљину); шупаљ орах уместо јатке има шупљину пуну ваздуха. Здесна: ка јл уш = пратилац спојен тврдим (десна супротност мекоћи/шупљини);
– шум (врста неодређеног звука) = шу (ваздух) + м (вода) – јасна порука да је човек шум везао за кретање ваздуха/ваздухом и кретање воде/водом. Зашто? Звук је могућ само у ваздуху; кретање ваздуха прави препознатљив шум у шуми; и кретање воде прави шум који мора бити препознатљив јер човек зависи од питке/течне воде. Здесна: м уш = вода тврда (изворно, тврда вода = залеђена вода; она не прави шум јер не тече);

– шума (биљна заједница дрвећа) = шу ма = ваздуху мајка (шуме производе најважнију количину кисеоника – најважнијег састојка ваздуха). Здесна: ам уш = силно непрозирна (за разлику од ваздуха, кроз шуму се не може гледати);
– шунд (роба без вредности, “празна” роба) = шу н д = празнином рођен добро. Предлажем да читаоци надаље сами сагледавају читање здесна;
– шут (неупотребљив, отпадни материјал) јесте материјал без вредности, “празан” материјал;
– шут (без рогова) = шу (ваздух) + т (потврдно) = потврдно ваздух (на месту где треба да су рогови). Отуд кошута, животиња без рогова;
– шут (у спорту ударац лоптом према голу). Лопта је шупља, лопта путује ваздухом;
– шуфт (хуља, подлац, нитков) = шу фт = празнином спојен (“празна”, безвредна особа);
– шунка (свињски осушен бут) суши се на топлом ваздуху који струји: шу н ка = ваздух наш/рађајући пратилац;
– шуњка (њушка) = шу н ј ка = ваздух наш спојени пратилац (њушка јесте део главе кроз који пролази ваздух);
– шупа (помоћна зграда од дасака или неког другог нечврстог материјала). Зато кроз њу слободно циркулише ваздух: шу + па(понављање) = понављање ваздуха;
– шупак (отвор дупета). Кроз њега излази “ваздух” познат као прдеж;
– шупаљ – онај који садржи само ваздух;
– шутати (ћутати) = шу т ати = ваздухом потврдно прелазити преко. Говор јесте процес где плућним ваздухом стварамо звук који путује ваздухом. Код ћутања ваздух је без звука, тада ми само дишемо (издишемо, дајемо ваздух) без звука;
– шућмураст (који је неодређене боје; сивкаст; пепељаст) проистиче изефекта ваздушне перспективе: што је предмет удаљенији од нас, боја му је неодређенија, због “боје” ваздуха, нагиње сивој и плавој боји. О томе је давно писао Леонардо и то приказао на својим сликама;
– шућурица (врста бундеве) јесте, као и све бундеве, боба која се одликује шупљином;
– шухва (сумња) нагриза човека (црв сумње) и у њему прави празнину (шупљину): шу (ваздух = празнина) + х (небо/ваздух = празнина) + ва(кретање: најлакше је кретање кроз ваздух) – опис велике (ваздушно-небеске) празнине која се креће (увећава);
– шушур (слаб шум) = шу шу р = шу-шу кретање;
– машур (плитка кошара) = м а шур = ма (мајка = она која рађа) + шу р = ваздушно кретање) = рађам ваздушно кретање (кроз кошару слободно струју ваздух);
– мошус (“миришљава” супстанца коју луче неке животиње). Из искуства знамо да се мириси преносе ваздухом: мо шу с = хоризонтално ваздухом слови/закони (мирис се креће ваздухом, најгушћи ваздух следи површину земље);
– кашун (дрвени сандук) = ка шу н (наш) = пратилац Шу наш (одлика сандука јесте празнина у којој је ваздух).

Уследиће сада неке уш-речи и њихова одређења здесна:
– рушити (чинити да саграђено падне) = р уш ити = кретањем тврдим ићи(зид и дрво се не могу рушити пером птице, већ секиром, мацолом, овном…). Здесна: ити (ићи) + шу (ваздух) + р (кретање/реч) = ићи ваздухом кретањем (рушење јесте кретање ваздухом);
– бушити (правити рупу) = б у ш ити = Бог уком Земљом ићи (ук = штрцање семена). Изворно, прво бушење обавио је Бог јебући Земљу. Здесна гласи: ити (ићи) + шу (ваздух) + б (Бог) = ићи Шу-богом, продирати Шу-богом. Кад бушимо рупу, ми кроз материјал правимо ваздушни тунел;
– сушити (уклањати влагу) = с уш ити = слови/закони испуњено кретањем (најбоље се суши оно што је изложено ветру и сунцу, тј. изложено Сунчевим зрацима у дужем периоду). Здесна: ити (ићи) + шу(ваздух) + с (слово/закон) – јасно одређење да је процес сушења законитост кретања проистекла из божанства задуженог за ваздух;
– бушак (лешник који је пробушен и поједен од црва) = буш + ак (јак, а = ја) = бушан јако. Здесна: ка (пратилац) + шу (Шу) + б (Бог) = пратилац Шу-бог = пратилац ваздух;
– гуша (грло) = г уш а = глагољим испуњеношћу ја (гуша јесте испуњеност јер се ту укрштају путеви ваздуха и хране). Здесна: а (Бог) +шу (Шу) + г (глагол) = бог Шу глагољи. Гушом протиче ваздух до плућа и из плућа. У том процесу настаје говор;
– гушта (густиш) = г уш т а = глагољим мноштвом потврдним ја. То јесте супротност десном читању: ат (ићи непрестано) + шу (вздух) + г (глагол, глагољити) = кретањем ваздух глагољи/говори (кроз густиш лако пролази само ваздух и тада прави карактеристичан шум);
– душа = д уш а = добро испуњујем ја (испуњује људско срце). Здесна: а(Бог) + шу (Шу) + д (добро) = бог Шу добар. Душа условно јесте нематеријалност те је тако празнина – иако испуњује човека;
– душик (азот, гас који је најприсутнији у ваздуху) = добро испуњује небо(јер је најприсутнији у ваздуху; небо јесте оно што је изнад земље). Здесна: ки (земља) + шу (Шу) + д (добро) = земља бога Шуа добра. Дакле, гас азот јесте основа ваздуха (јер га има највише), јесте “земља” на коју се ослањају остали гасови који сачињавају ваздух;
Немогуће је овде набројати све србске речи које у себи јасно садрже ово “египатско” божанство, тј. поруку да је Шу = ваздух. Међутим, ту поруку носе и многе друге “стране” речи:

– śū (чешљање, чешаљ, кин.) = ш у = основа учена/плодна (чешаљ јесте људска умност; има основу из које расте много зубаца); шу = ваздух(чешаљ јесте шупаљ: после сваког зупца следи ваздух; чешљање се врши тако што зупци чешља (и слово Ш = чешаљ), усмерени (⋃ = усмереност доле, ка кожи (главе)) пропуштају влати косе/длаке кроз своје шупљине). Да је чешаљ испуњеност (уш), не би могао да чешља;
– śū (књига, кин.) = ш у = основа учена плодна (из основе расту многобројне странице); шу = ваздух. Примећујемо да после сваког зупца на чешљу долази један ваздушни “зубац”; код листања после сваке странице долази ваздух; и после сваког слова долази празнина (“ваздух”), после сваког реда – такође. Читање књиге јесте својеврсно чешљање (и ту су “зупци” усмерени према глави и “глави”). На слици доле видимо да чешаљ и књига имају исту шему, тј. да значење ових кинеских речи проистиче и из графике србских слова; слово Ш условно јесте чешаљ/књига; његови зупци смештен унутар основе/корица које имају У/⊔-облик, тј. изворни облик слова У;

– śū (истицати се, кин.) = ш у = земљом учен/плодан (највише се истиче онај који је високо из земље израстао); шу = ваздух/провидност. Истиче се погледу само оно што је унутар ваздуха. Ваздух јесте прва провидност;
– śū (редак, разређен, кин.) = шу = ваздух (он јесте редак, толико редак да се кроз њега може видети, тј. он са̑м је невидљив);
– śù (дрво, кин.) јесте земљина ученост/плодност (ш у); дрво јесте саставни део шуме која ваздух (шу) оплемењује кисеоником;
– śù (причати, излагати, кин.) = шу = ваздух. Причање јесте кретање/ шум ваздуха. Слично одређење је и:
– šyō (говорити, разговарати, причати, кин.) = шу о = ваздух он;
– šyĭ (вода, кин.) = ш у и = земљом плодност спојена/покретана; шу и =ваздухом спојена (вода долази са неба, тамо је ваздухом спојена);
– šyì (спавати, кин.) = шу и = ваздухом спојеност (док спавамо не једемо и не пијемо, потрбан нам је само ваздух); ш у и = основом плодном спојен(ми смо деца Мајке Земље и спавамо у њеном крилу; спавамо лежећи на некој мекој равнини која је, изворно, замена мекој и равној земљи која носи плодност);
– śūнyа (нула, санс. 44, 176) = шу рођена ја = ваздухом рођена ја(празнина/шупљина нуле).
У мојим књигама налазе се на хиљаде других шу/уш-речи које потврђују чињеницу да је староегипатско божанство ваздуха носи србско име!

У следећем наставку говорићу о одредници АШ (камен) и ША (вода).

Преузето са србског сајта НЕБОЈШЕ ЈОВАНОВИЋА

6 фебруара, 2013

Драган Симовић: БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ ВЕДСРБСТВА

Ми морамо да схватимо, и освестимо, да су врази, душмани и непријатељи ВедСрбства, вековима неговали и разрађивали лукавство (а лукавство је најнижи ступањ интелигенције; односно, то је она врста интелигенције која служи само за мађије, обмане, преваре и лажи!), како би нас (Нас!) замађијали, опчинили (чинима опчинили!), обманули и успавали, те да нас (Нас!) тако опчињене и замађијане, жедне преведу преко потока, а то значи, да нас преуме, превере и развере и, на концу, да нас као БеСловестан Народ сатру, затру и пониште.

Зашто су врази и душмани приступили најпотуљенијем лукавству у вековном рату противу ВедСрба и, да видимо, ко су, уистини, наши непријатељи?

Лукавству су пристули из више разлога, а ми ћемо разјаснити оне најсуштаственије.

Они су (врази, душмани, изроди и непријатељи ВедСрбства!) још пре много векова појмили, да нису дорасли Нама; да против Нас не могу ни на једном пољу да се носе (ни на ратничком, нити на духовном и умном!), па су после дужег истраживања и испитивања (преко ухода и доушника својих), дочули и сазнали да ВедСрби, у свом Бићу и Суштаству, немају уопште усађено начело лукавства.

Разумљиво је, да један Божански Народ (а ВедСрби јесу управо то: ВедСрби су Звездана Раса) нема у својему Бићу и Битију усађено начело обмане, преваре и лажи (као што, рецимо, немају ни Абориџини, а нису имали ни Бели Индијанци, који су, уистини, само због тога и нестали!), јер Словестан Божански Народ и није створен за обмане и преваре, већ је постао, и у свет овај послан, да би био СуТворац са Великим Створитељем у Стварању бића и светова.

Вероватно је свако од вас (а Вас, који читате ова моја песничка писанија, и појимам и доживљавам као словесне и освешћене, као самосвојне и самобитне личности!) у сусретима са различним људима, запазио да, што је неки човек на нижем ступњу Ума и Духа, тиме бива све потуљенији и лукавији, па, на неки начин и опаснији (опаснији по Вас!), јер ви, будући да по својој Природи нисте то (нисте лукави и зли!); дакле, Ви наивно верујете, да ако Ви нисте лукави и зли, да ни други то нису! Али, ти други, управо то јесу!

А сада ви видимо, ко су и одакле су и чији су ти наши вековни врази и душмани?

На Земљи постоје две основне расе људи илити словесних бића, чије је раздвајање и разлучивање исправа (у Праскозорје Стриборије) ишло, истовремено, како по Вертикали (Усправници, Божанској Оси!), тако и по Хоризонтали (Обзорници!); док је данас, после толико векова комешања и мешања, остала само унутарња вододелница илити

Раздвојница – по Вертикали!

Те две расе јесу ове: ( прво) Звездана Раса Божанских Бића, Раса Словесног Човека, од које су постали сви Словесни Народи, и (друго) Раса Рептилије, односно, Раса Тамних, Мрачних ентитета, прикојаса, сенки и утвара.

Прва је Раса Божанских Бића, чувара Мајке Земље и Божјих СуТвораца (ова Бића имају у себи усађену Живу Божанску Душу!), а друга је Раса Мрачних Разарача и Рушилаца, нестваралаца, себичних и саможивих човеколиких утвара (утвара! будући да у себи немају усађену Живу Божанску Душу, већ је њихова душа тек у заметку и повоју).

Ова друга Тамна Раса изродила је све злочинце, све освајаче, рушиоце и поробљиваче, изродила је све зеленаше и банкаре, све осионе властодршце и богаташе, и све ине који краду, пљачкају и отимају, односно, све оне (људске паразите!) који живе и опстају од туђега стваралачког рада.

Рептилија је већ одавно поробила Словесно Човечанство, и зато нигде у свету Словесни и Самосвесни (потомци Звездане Расе!) немају никаквог утицаја на светска догађања, на свеколика светска збивања, будући да Рептилија држи сва блага овога света, да је поробила све народе, и да будно надзире Словесно Човечанство преко токова и кружења новца.

Како се Рептилија понаша према ВедСрбима?

Рептилија најжешће удара по ВедСрбима, зато што су ВедСрби Тајинствено Семе Божанске (Звездане) Расе!

Рептилија овако каже: Ако сатремо и затремо ВедСрбе, тада ћемо бити неприкосновени господари овога света!

Тада ће светом да завлада Тама, да завлада Дух Безнађа и Ништавила; неће у свету више бити ни устаника ни устанака, ни бунтовника ни буна ни побуна; завладаће башмебригизам и равнодушје, безосећајност и бесловесност, а на Мајци Земљи ће још само пребивати и обитавати нека човеколика битија која ће више нагињати животињама неголи људима.

Надасве, ми морамо да схватимо и освестимо (заиста, да освестимо!), да Рептилија није од Бога, није од Створитеља, није од Духа Стварања.

Рептилија је од праисконе правасељенске Таме, од праисконе правасељенске Студени, од праисконог правасељенског Зла!

Рептилија је богомрзац, човекомрзац и животомрзац!

То су мрачни ентитети без Живе Душе, без Живе Божанске Искре у себи!

Буђење и освешћивање ВедСрбства јесте Праскозорје Новога Неба и Нове Земље.

Буђење и освешћивање ВедСрбства биће победа Светлости и Истине, Доброте и Љубави, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима!

Буђење и освешћивање ВедСрбства јесте посвећење и обожење Мајке Земље. и свих бића и битија што на Њој обитавају!

6 фебруара, 2013

Драган Симовић: ТАЈНА БОЖЈЕГА СЛОВА: О ПЕВАЊУ И О ПО(Ј)ЕЗИЈИ

Божански пре(т)ци Оних/Који/Су/Сишли/Одозго, у Праскозорје Света, на Бели Пупак Стриборије, звали су се Срб и Срба.

Срб и Срба јесу ПраРодитељи Словесне Звездане Расе.

СловоРециБог/СловоРециБога!

ВедСрби су потомци СРБови и СРБини.

ВедСрби су Пра-Род, Пра-на-Род од којега су постали сви словесни родови, сви словесни на-роди.

На Посвећеном Језику ВедСрба, Слово Срб, између осталог, означава и Словесног Човека; Слово Срб јесте ведсрбска пра-слика Божанског Присутног Суштаства.

Ако смо усаображени са Бићем Језика, онда ћемо, уместо Срб(ин), говорити и писати Срб; уместо Срб(кињ)а, казиваћемо и рисати Срба!

Мушком Началу Божанства (БОГ!) обраћамо се са: СРБе!; Женском Началу Божанства (БОГа!) обраћамо се са СРБа!

Духу ВедСрбског Језика више одговара Слово БОГа (за Женско Начало), будући да се при Слову БОГиња (због ња на свршетку Слова) умањује праисконо Божанско Дејство као и Божанско Суштаство Самога Слова.

БожеСРБе!; Бо(о)го СРБо!

Са Богом СРБом; са Бо(о)гом СР(р)Бом!

Слово/Реч происходи из Божјега Суштаства, а до Срца нашега, до Бића нашега, Слово/Реч стиже преобративши се у Божије Дејство.

Отуда је битно (уистини битно!), да свако Слово, да сваку Реч, изговарамо (а и кад пишемо, или рисамо, ми – ипак! – свако Слово, сваку Реч, свеједно изговарамо,

али, тада изговарамо у тишини Бића!), заиста, да изговарамо из Срца, из Божанског Присуства у нама.

Ову су тајну одувек знали песници посвећени!

Посвећени песници знаду тајну исцељујућег божанског дејства Слова и Речи.

Отуда Реч у по(ј)езији има стотину пута јаче исцељујуће (а и свако друго и другачије) дејство од исте/те/Речи у прози!

Ако освешћено и самосвесно изговарамо (из Срца и Бића) сваку праискону, сваку праизворну србску Реч (ако је изговарамо са божанским титрајима и трептајима, и васаображени са Божјим Суштаством), тада ће Слово/Реч бити Божије Присуство у нама, тада ће Слово/Реч бити Живи Бог у нама!

Напомена Песникова.

По(ј)езија није оно што се предаје и учи по школама (само једна од лепих уметности, само један вид књижевног изражавања!); по(ј)езија је много више од тога – посвећење и посвећеништво; по(ј)езија је разговор између БОГА и Човека; по(ј)езија је када БОГ говори из Срца Песникова!

Када се Песник из шутње низведе у тишину, тада, и само тада, БОГ може да говори и пева кроз (или на) Срце Песниково.

5 фебруара, 2013

Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (5)

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 5

фебруар 5, 2013 — Небојша

Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4
http://wp.me/p3KWp-644

Славишин текст за скидање са доњег линка је у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом “Times-Cirilic”, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици у Wordu, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.

Са овог линка можете скинути фонт “Times Cirilic” и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт “Times Cirilic”

Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

5. САМОГЛАСНИЧКЕ ДВОСЛОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.

Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч.

Доле је табела самогласничких одредница. Одређене су значењимасрбских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света. Редослед одредница јесте у складу са бројчаним вредностима србских слова.

Свака одредница има значење у левом и десном читању што значи да је укупан број ових одредница 200. Та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу.
Уследиће неки примери левог/десног значења да би смо уочили препознатљив узрочно-последични однос:

– уб (заобљена удубљеност), бу (испупченост);
– ед (јед, јело), де (раст);
– од (одвајање/удаљавање, до (приближавање);
– ав (јав, принцип видљивог), ва (кретање);
– из (унутра), зи (споља);
– аж (светлост), жа (топлота);
– иј (одвајање), ји (припадање);
– ју (топлота), уј (свежина/хладноћа);
– ик (небо), ки (земља);
– ул (ватра), лу (хладноћа);
– ум (умност), му (давање);
– ен (јесте), не (негација, није);
– еп (затвореност, пе (отвореност);
– ич (ништа, ни мало), чи (све);
– су (вода), ус (горети/жарити/Сунце);
– ар (Јар/Сунце), ра (онај који даје);
– ет (повезивање), те (одвајање);
– от (↑); то (↓);
– аф (↑); фа (↓);
– ша (вода), аш (камен);
– шу (ваздух), уш (тврдоћа/испуњеност);
– ец (стар), це (млад);
– ач (јач: велико, тврдо, јако), ча (слабо, мало, меко, ситно);
– ур (господар, онај који је горе), ру (слуга; онај који је доле);
– го (усмерено кретање, →; голо), ог (кружно кретање; прекривено)…

Кад год неко од нас незваничних језикословаца/историчара, ухвати званичне језикословце и историчаре у незнању, лажи или злонамерју, њихова основна и једина одбрана се не састоји у изношењу чињеница, већ покушавају да наше доказе оспоре на потпуно ненаучан начин. Називају нас неоромантичарима, људима које не треба узимати за озбиљно, јер нисмо се школовали као они, или нисмо дипломирали као они, или нисмо дипломирали тамо где и они; тврде да ми не умемо извести научни доказ јер нисмо као они изучавали методологију и друге научне системе који почивају на логици. Неки злонамерни невољници типаРадивоја Радиће (византолог, предаје србским студентима) иду толико далеко да оспоравају читав систем необоривих доказа само зато што је неко у том доказивању погрешно употребио зарез у реченици или неко друго правописно правило.

У мојој првој књизи, Нови србски митоплошки речник, започео сам приказивање веома важних двословних (србских) сугласничких одредница. Тамо сам поставио следећа питања и дао одговоре:

– ако је Шу антички египатски бог ваздуха, како то да у свакој србској речи која садржи шу, то шу значи ваздух?
– ако је Ки богиња земље старих Сумераца, како то да у свакој србској речи која садржи ки, то ки значи земља?
– ако Ка у староегипатској религији значи пратилац, како то да у свакој србској речи која садржи ка, то ка значи пратилац?
– ако у старој египатској религији Ба значи душа, како то да у свакој србској речи која садржи ба, то ба значи душа?

Поставио сам иста питања и за појмове Ра, Ку, ту, ус, Аб…

Ако би прихватили да смо појмове шу (ваздух), ки (земља), ка (пратилац),ба (душа)… добили од Египћана, Сумераца…, то би значило да пре тога нисмо у свом језику имали речи које су садржале шу, ки, ка, ба, ра, ку, ту,ус, аб… Значило би и да пре тога у свом језику нисмо имали ни речи које су садржале уш, ик, ак, аб, ар, ук, ут, су… јер ове двословне одреднице имају препознатљива узрочно-последична значења у левом/десном читању. Пошто ми нисмо Немци, већ Срби, првописмени и Богом глагољиви, јасно је да смо те појмове имали у језику одувек и да је читава античка египатска и сумерска култура изворно србска. У мојим књима пружам велики број доказа о томе. Међутим, овакву просту и свршену логику не признаје наше званична језикословно-историјска наука!

Зашто?

Па зато јер је логика! Зато јер наша званична језикословна и историографска наука не почива на истини и здравом разуму!
Опширно о значењима свих (200) двословних сугласничких одредница говорим у другом делу књиге Одгонетање србског језика 1.

У наредним наставцима говорићу опширније о појединим двословним одредницама.

Извор: Бели Србин, Небојша Јовановић

5 фебруара, 2013

Немања С. Мрђеновић: СРБи, ви не говорите СРПским, већ СРБским језиком!

СРБи: Ви не говорите СРПским језиком, већ СРБским

фебруар 5, 2013 — Небојша

Аутор: Немања С. Мрђеновић
Извор: http://www.czipm.org/

ПАР РЕЧИ О СРБСТВУ И СИМВОЛУ

Свe чeшћe сe y штaмпи, кao и y рaзнoj литeрaтyри, срeћемo сa изрaзимa “срБски”, “симВoл” и тaкo дaљe, a дa рeткo кo пoкyшa дa oбjaсни тy пojaвy. Нa oвoм мeстy ћeмo пaжњy пoсвeтити yпрaвo oвoм питaњy, a зa примeр ћeмo yзeти гoрe пoмињaнe рeчи: срБски и симВoл.

Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв “српски” нaписaн y oбликy “србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa:

“Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”.

Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџићкoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди:

“…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.”

Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa:

“…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”

Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe”:

… да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

Стaндaрдизaциjoм jeзикa “Maтицa Српскa” yсвojилa je oблик “српски”, штo никaкo ниje спoрнo. Meђyтим, нeки нaши дaнaшњи лингвисти нaвoдe врлo рaзyмљивe aргyмeнтe y oдбaрнy oбликa “србски”. Пa тaкo прoф. др. Љyбoмир T. Грyjић кaжe:

“Пoглeдajмo примeр сa извeдeницaмa oд рeчи ГРБ. Придeв oд њeгa je грБски, a нe грПски. Зaштo тy ниje примeњeнo прaвилo o jeднaчeњy пo звyчнoсти? Пoгoтoвo штo je ГРБ влaститa имeницa. Дрyгo прaвилo кaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe, y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ.”

Интeрeсaнтнo je и кaкo смo дoшли дo oбликa срПски, jeр aкo пoглeдaмo нeкe дрyгe jeзикe видимo дa je свyдa y yпoтрeби oригинaлни oблик, сa слoвoм Б. Taкo je нaш jeзик кoд Слoвeнaцa и дaнaс “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.

Дaклe, кaкo и зaштo смo ми Срби прoмeнили имe сoпствeнoм jeзикy?

Oпeт сe врaћaмo нa Вyкa Стeфaнoвићa Kaрaџићa и њeгoвy рeфoрмy. Oпштe je пoзнaтo дa je Вyк живeo и рaдиo y Бeчy. У тo врeмe je Tyрскa импeриja билa вeћ y стaњy рaспaдaњa (нeкoликo дeцeниja кaсниje сe кoнaчнo и рaспaлa) a зa прeвлaст нa Бaлкaнy бoрилa сy сe двa цaрствa, Ayстрoyгaрскa и Рyсиja. Бaлкaн je тaдa биo y гeoпoлитичкoм пoглeдy нajбитниja тaчкa y свeтy, jeр би oнa силa кoja кoнтрoлишe Бaлкaн, кoнтрoлисaлa и кoридoр Истoк-Зaпaд. To ривaлствo Рyсиje и Ayстрoyгaрскe, oкo кoнтрoлe Бaлкaнa, дoвeлo je и дo Првoг свeтскoг рaтa, y кoмe сy нeстaлa oбa цaрствa. Срби сy тaдa били нajбрojниjи и нajснaжниjи нaрoд нa Бaлкaнy, a кao Слoвeни, и тo Прaвoслaвни Слoвeни, били сy врлo блиски Рyсимa. Бeч je тy вeзy пoкyшaвao дa yблaжи штo je мoгyћe вишe, пa je из тoг рaзлoгa финaнсирao и Вyкoвy рeфoрмy, кoja je y тaдaшњoj Србиjи, Црнoj Гoри, кao и Вojвoдствy Србиjи дoчeкaнa “нa нoж”. Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe “срБски” мeњa y “срПски” jeр Нeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe “Вyкoвe Рeфoрмe“, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.

Дрyги примeр кojи смo y yвoдy пoмињaли, рeч “симВoл”, je тaкoђe y вeзи, дoдyшe пoсрeднoj, сa oвoм “рeфoрмoм”, aли гa je дaлeкo лaкшe и jeднoстaвниje oбjaснити. Симвoл je кoд нaс зaмeњeн рeчjy симбoл, кoja никaкo ниje нeпрaвилнa, сaмo ниje нaшa. Рeч “симвoл” je грчкoг пoрeклa и ми je изгoвaрaмo (a и пишeмo) y прaвилнoм oбликy (симВoл) jeр сe слyжимo прaвилoм витaцизмa. Oднoснo, изгoвaрaмo грчкa слoвa y oригинaлy, oнaкo кaкo их и сaми Грци изгoвaрajy: aлфa, витa,… a нe aлфa, бeтa… кaкo тo идe кoд Лaтинa, пo бeтaцизмy. Taкo oни кojи прaтe витaцизaм знajy зa: Визaнтиjy, Вaрaвy, jeврejски,… дoк oни кojи прaтe бeтaцизaм имajy Бизaнтиjy, Бaрaбy, хeбрejски…

Видимo дaклe дa oбa примeрa гoвoрe o стрaнoм yтицajy и дa сe oбa свoдe нa “oдрoђaвaњe” Србa oд Прaвoслaвних слoвeнских нaрoдa. Moждa je нajoчиглeдниjи дoкaз зa oвaквy тврдњy oфaнзивa нa ћирилицy, кoja сe нeмилoсрднo прoгoни из Србиje. Ниje стрaшнo штo Срби пишy српским jeзикoм a нe србским, нити штo кoристe симбoлe a нe симвoлe, aкo знajy штa пишy тим jeзикoм и кaквe и чиje симбoлe (и y кaквe сврхe) кoристe. Aли стрaшнo je aкo тoгa нисy свeсни, пa им сe сyтрa дeси дa сe ћирилицa пoтпyнo yкинe, a вeзe сa нaшим кoрeнимa пoтпyнo зaтрy. У тoм слyчajy нeћe бити изнeнaђeњe дa зa пoлa вeкa, или вeк, нa Бaлкaнy живи мaлo плeмe Српa, yниjaтa, кojи пишy Гajeвoм лaтиницoм и свoje кoрeнe трaжe y Зaгрeбy, Бeчy и Вaтикaнy.

Србуљаши против срписта

Извор: http://bit.ly/Usa05H

Уводно слово

Ко су србуљаши?

Србуља јесте древна књига Србскога народа још од искона писана словима наше старе азбуке СРБИЦЕ (буквице или познатије као ћирилица и глагољица). Замешатељство око имена писма, именаслова и историје наше писмености најзад треба да се разреши то јест одврзе. Ми који радимо на одврзивању разних замешатељства кроз векове, проучавањем србуља, старих записа и натписа, називамо се србуљашима. Проучавајући старосрбско слово и србуље, из љубави према слову и нашим прапретцима, писцима и преписивачима дошли смо до духовности која је дар Духа Светога, Богу хвала и слава!

Ко су срписти?

То су они који не разликују срп од СРБА. Наши стари су писали од Светога Саве првог архиепископа србског од када је наша Црква постала самостална (аутокефална) 1219 г. Србски:

, а понекад и сербски, писало се све до 1868 г. када се прелази на српски правопис који је подстакнут 1818 г. објављивањем “Српског рјечника” који је потписао Вук Караџић. Највеће замешатељство се догодило током 19. века. Али, хвала Богу научили смо се од Константина Философа да се гршке поправљају онако како су и настале, писањем.

Говор је дар Божји. Разумете ли говор ових слова? Ова слова нам нешто слове – говоре тј. глагољају:

ИСКОНИ БИ СЛОВО И СЛОВО БИ К БОГУ И БОГ БИ СЛОВО

Како су изговарали наши прапрeтци ова слова и како је то звучало ми то не знамо и не чујемо, али зато веома добро можемо да видимо и разумемо како су словили: ришући у камену и глини или клешући у стенама и шарајући по зидовима, дељући у дрвету, писајући у књигама од пергамента или штампајући на папиру. Као што се ми данас користимо умреженим рачунарима да бисмо пренели неку поруку, мисао или осећање, на електронски начин, тако су и они имали потребу, у своје време, да нам кажу све то на неки од њима распосоживих и приступачних начина. Говор се преноси са генерације на генерацију и чува тајну дуже него папир који лако изгори или стена која се распадне или дрво које сатруне. Живо предање и наше просвећење откривају нам тајне света и писма. Светци, светитељи они који виде целину то јест све то (све-то) су пример и главни оријентир у нашем раду је Свето Писмо. Као првога споменућемо Светога Николаја Жичког, новог Златоустог, 77. Србина светитеља као и многе друге просвећене и продуховљене Србе: П.П. Његоша, државнике и краљеве Милутина, Драгутина, Лазара, цара Душана са титулом на латинском Rex Rasie Stefan Imperator Romanie (Краљ Рашке Стефан Цар Византије) по све до Светога Саве (Растка Немањића) првог архиепископа Србског, и још даље до равноапостолних светоучитеља Кирила и Методиа. Па још дубље у прошлост све до античких срба Илира и Трачана ( Illyrer Thraker) то јест Рашана или Етрашана (Etrusker) – Пелазга који су оставили своје писане трагове. Поменимо и Лепенски вир, Винчу, Бањицу и остала археолошка налазишта која су повезана у винчанску културу, винчанским писмом, СРБИЦОМ.

Ако се деси да се само нешто заборави или погрешно протумачи било случајно или злонамерно онда генерације наслеђују и уграђену грешку, а као прву гршку навешћемо пример у следећем тексту из прошлог броја “Права на реч” са насловом СРБ или СРП.

ЈАЗУ (Југославенска Академија Знаности и Умјетности) која данас 2004. г. не постоји под овим именом, основана је у Загребу 1866. г. уз новчани дар од 50.000 форинти бискупа Јосипа Штросмајера. Привремено укинута од усташких власти 12.07.1941. обновљена 1946-47. Поред низа издања из области историје и књижевности и др., већ од 1878. започиње Ђуро Даничић (срписта) рад на Рјечнику хрватског или српског језика, који је настављен у каснијим годинама комунистичке диктатуре и лажног братства (српова и кравата), а како се завршило видимо сада: размножио се на неке „нове“ језике. Ми србуљаши тврдимo да је увек био само Србски. А што су се хрвати одрекли свога и примили наш то је већ њихов проблем. Они сада покушавају да кваре помало не би ли изгледало мало другачије али словокрадице остају то шта јесу: кривотворци. ЈАЗУ је променила име 1991 г. у ХАЗУ (Хрватска Академија Знаности и Умјетности) Ако би смо сада тумачили Даничића значило би и да је Хрватска и Српска то јест Хрватска или Српска, значи Српска Академија Знаности и Умјетности! Ако они могу да замене југославенску за хрватску онда по том принципу и ми можемо с правом је звати хрватскосрпска или српскохрватска то јест српска.

СРБ или СРП

Српски језик је веома оштар језик, јер се користи при жетви. Да би срп био оштар потребно га је исковати. Како и зашто је искован српски језик? Одговор ћете можда пронаћи у овом запису господина Србенде Теодулића.

Одакле то да Б пређе у П? Како је Буки постало Покој?, када у старосрбском писму није било никакве забуне: Срби слове србски док се српом и српским језиком жање жито, али и коров. Срп је једно старинско оруђе, земљорадничка алатка, која се скоро више и не користи, али пре око 200 година у време реформисања нашег писма, направљена је велика заврзлама и замешатељство испод које се потписао неуки Вук Караџић.

Доказ и Извор: Сабрана дела Вук Стеф. Караџић књига „СРПСКИ РЈЕЧНИК ” у издању ПРОСВЕТА-НОЛИТ. Наводимo цитатат из поговора који је написао Др. Павле Ивић стр.38 и 39:

„Вуково знање како немачког, тако и латинског језика било је непотпуно (он је латински управо учио у Шишатовцу током свог боравка 1816). Вук и Копитар су се надали да ће око превода на немачки Вуку помоћи Мушицки. Али тај књижевник пун великих планова, који је у животу ипак тако мало урадио – није имао времена. Сав посао остао јеКопитару. „Ја сам Вама казао ”, писао му је Вук августа 1816, „да ћете Ви имати посла око Србског Рјечника више него ја”.

Обратите пажњу да и сам Вук користи Б када када слови око Србског Рјечника. Тек под Копитаревим утицајем прелази на П. Зашто? Ко је? И шта је био Копитар?

Извор и одговор: Мала енциклопедија ПРОСВЕТА стр. 862.:

„КОПИТАР Јернеј-Бартол (1780 – 1844) славист (Словенија); цензор за словенске и грчке књиге код бечке владе; један од оснивача славистике; учитељ, помагач и заштитник В. Караџића. Бавио се проучавањем свих, нарочито словенских језика. Написао (1808 – 09) прву научну граматику словеначког језика (Grammatik der slavischen Sprache in Krain, Karnthen und Steiermark); био је за народни језик у књижевности, иако сам није писао словеначки, и за један упрошћен правопис; те своје идеје пренео је на Вука; од њега је Вук научио каква треба да буде азбука за један језик. Подстакао је Вука да скупља народне умотворине и упутио га да напише српску граматику и речник. Први је издао Брижинске споменике (1836), и у вези с њима поставио тзв. Панонску теорију о пореклу старословенског језика. Био је аустрофил и одушевљени јозефинист.”

С. Теодулић одговара: име СРБ је исправно јер то значи: СловоРециБог, док је кривао сечиво СРП са значењем: СловоРециПокој.

Образложење

СРБ је корен имена народа нашег СРБСКОГ, СРБИ или СРБЉИ, СРБИН, СРБКИЊА, СРБЧЕ, СРБСКИ, СРБИЈА, СРБАДИЈА, СРБО итд. Корен се не може мењати само се наставци могу мењати. Ако се измени корен мења се и смисао.

Свети САВА први архиепископ СРБСКИ. Тако стоји написно у Дечанима! И тако треба да се пише данас, а и у будућности!!!

Србски је исправно – српскочекићарски није!

Богу хвала и слава.

*****************

Књигу Милослава Самарџића: “Тајна Вукове реформе” можете скинути саовог линка. Можете је и читати у доњој постави.

Милослав Самарџић: “Тајна Вукове реформе”

View this document on Scribd

Приказ старих србских књига где у наслову постоји придев “срБски”…

Извор: http://www.jezik.rs.sr/arhiva

Србски љетопис за 1860. годину:
http://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/matica_srbska_1860.jpg

Србаки летопис за 1864 годину:
http://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/matica_srbska_1864.jpg

Србски летопис за 1865 годину:
http://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/matica_srbska_1865.jpg

Луча Микрокозма 1845 година:
http://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/mikrokozma.jpg

Разговор – Доситеј Обрадовић 1867 година:
http://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/srbska_dositej.jpg

Србске јуначке песме 1886 година:
http://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/srbske_junacke_pesme.jpg

итд … итд …

Раније сам и ја на ову тему написао нека своја запажања, међутим то је било на неким другим текстовима или коментарима. Интересантан је овај детаљ, историјски факт. На Буки блогу нашао сам једну фотографију старог Београда која датира између 1876. и 1878. Буки ју је назвао: „Хотел Српска Круна“, међутим на фотографији пише овако:

“Гостионица код СрБске Круне”

Гостиона код СрБске Круне. Кликните на слику да је видите у правој величини

На тој слици, гледајући ка хотелу виде се фасаде према Кнез Михајловој и Париској улици. Том блатњавом улицом данас иду трамваји. Такво сам објашњење добио од аутора који је први обелоданио ту слику, Буки, док је прави власник слике “srebrnastopaperje” како је Буки објаснио.
Кад кликнете на фотографију и погледате је у пуној величини видећете да на тој хотел-згради пише: “Гостионица код СрБске круне“, а не „СрПске“.

Преузето са србског сајта НЕБОЈШЕ ЈОВАНОВИЋА

4 фебруара, 2013

Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (4)

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4

фебруар 4, 2013 — Небојша

Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3
http://wp.me/p3KWp-639

Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

4. ЗНАЧЕЊА СРБСКИХ СЛОВА

Славиша К. Миљковић

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења
физичког света.

Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења. Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.>
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово
и свака србска реч.

Иако су приче о значењима србских слова веома занимљиве, било би преобимно када бих овде причао причу о сваком србском слову (кога те приче занимају, наћи ће их у књизи Одгонетање србског језика 1).
Значења србских слова јесу у вези са њиховим именом. Овде упоредо дајем и изворне бројчане вредности србских слова које условно одређују редослед слова.

1 А = Ја Који Јесам (Бог; ја; светлост).
2 Б = Бог (онај који је у плодној парности са Мајком Земљом).
3 Г = глагол/говор/реч.
4 Д = добро; Δ-облик.
5 Е = јесте; потврдност.
6 В = знање/вид.
7 З = земља.
8 Ђ = д ј = добра спојеност; ђ/дј = спојеност/спајање. (К = веома,врло, силно; д з = добро земља; добра земља; дз (изговор ова два сугласника јесте сливен) = спојеност/спајање).
9 Ж = живо(т), живети.
10 И = спајање; кретање ради спајања; │-облик (игла; линија).(Ј =спајање/спојеност).
20 К = пратилац (Ка); како.
30 Л = људи/човек; усмерење ↑ (човек јесте духовно и физички усправно биће). (Љ = л ј = људи спојени; љ (лј) =истуреност/одвојеност).
40 М = вода/мислити.
50 Н = наш/рођење/Прав. (Њ = н ј = наш/рођењем спојен; њ (нј) =истуреност/одвојеност).
60 СТ = спојеност/спајање; с т = слови/закони потврдно.
70 О = он; О–облик; Сунце.
80 П = покој, мир.
90 Ч = низак/ниско.
100 Р = кретање.
200 С = слово/закон (слово = књига = закон).
300 Т = тврдо/потврдно (само тврдо може бити потврдно – трајати у времену и простору). (Ћ = т ј = потврдно спојен; ћ (тј) =истуреност/одвојеност).
400 У = ученост/плодност/∪–облик.
500 Ф = вртеће кретање.
600 Х = небо/ваздух/спојеност.
700 X = ⊔–облик, усмерење ↓; дж = спојеност/спајање.
800 Ш = земља/основа/површина.
900 Ц = цеђење (танко, слабо, дуготрајно, издужено, споро, бушно, ↓).

Пошто сада имамо значења србских слова, можемо вршити основно одгонетање, тј. само одгонетање системом слово по слово (постоје и одређења у којима се упоредо користе значења двословних и трословних одредница, али о томе касније).

Србско званично језикословље тврди да се речи састоје од основе/корена и префикса и(ли) суфикса; корене речи, основе и просте речи обједињује чињеница да се не могу даље растављати.

Да човек не поверује да су нам језикословни званичници толико “мудри”! Обратите пажњу на ову величанствену “умност”: немогуће је разложити на саставне делове реч која се састоји од слова?!

Јасно је: кад изговарамо реченице које описују нека дешавања или стања, користимо речи које директно или посредно описују та дешавања/ стања. Према томе, ни речи не могу бити грађене елементима који их не описују. То је елементарна логика. Од ње сам пошао утврђујући значења србских слова, двословних и трословних одредница.

Ево неколико простих србских речи за које наше званично језикословље тврди да се не могу даље растављати:

– спор (слабо покретљив, тром) = с (слово/закон) + п (мир) + о (он) + р(кретање) = слови/закони мирним он кретањем. Истовремено, с(слово/закон) + О (Сунце) + р (кретање) = слови/закони Сунчевим он кретањем (Сунчево небеско кретање јесте веома споро, оком примеђујемо то кретање само док Сунце излази или залази);
– мир (стање супротно немиру) = м и р = водом спојено кретање (вода јесте најважнија људска потреба јер смо преко 80% састављени од воде; жеђ јесте најважнији људски немир, најчешћа људска потреба јесте вода; најпре смо мирни ако нисмо жедни);
– год (круг на пресеку дрвета) = г О д = глагољи кругом добро.
– дом (кућа као место живота) = д (Δ-облик, онај који попут бада/трна пружа заштиту) + О (Сунце) + м (вода) – јасна србска порука: дом штити, окренут је Сунцу и у близини је воде.

Видимо да су ове речи и те како сложене и да њихова значење проистиче директно из изворних значења србских слова; та значења најстроже су забрањена унутар нашег званичног језикословља!
Међутим, причу овде не можемо завршити јер постоје на стотине хиљада страних речи чије значење директно проистиче из значења србских слова или графике србских слова! Да ли су такве речи стране (несрбске), или су изворно србске?

Јесу изворно србске јер је је србски језик Мајка Језик!
Ево неколико таквих речи (у Одгонетању сам их набрајао на хиљаде):

– уеā (локва, улегнуће, кин.) = ⋃ е а = рупа/удубљење јесам ја;
– уеŏ (гнездо, јазбина; улегнуће, кин.) = ⋃ е о = ⋃-облика јесте он;
– јú (шоља, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (шоља управо има тај облик);
– јù (тамница, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (изворно, тамница јесте под земљом и управо има тај облик);
– аме (киша, пљусак, јап.) = а м е = ја вода јесам;
– ме (око, очи, јап.) = м е = водене/влажне јесу;
– нé (рођен, фр.) = н е = рођење јесте; наш јесте (наш се најчешће постаје рођењем);
– орбис ((свака) округлина, круг, лат.) = О р б и с = округлим кретањем Божјим спојена закони; округло кретање Божје спојено законом (Бог је васпоставио Васељену унутар кружног кретања);
– φαος (светло, светлост, грч.) = ф а о с = вртећим кретањем Божјим оно слови/закони; ф а О с = вртећим кретањем ја Сунчевим словим/законим (основна светлост долази нам од Сунца).

Све ове речи имају и одређења унутар значења двословних одредница. Значења двословних одредница проистичу из значења србских слова.

У наредном наставку говорићу о двословним самогласничким одредницама.

Извор НЕБОЈША ЈОВАНОВИЋ

4 фебруара, 2013

Милутин М. Јаћимовић: АРИЈЕВЦИ – ВИНЧАНСКА КУЛТУРА И ОТКРИЋЕ ТРОЈЕ

Аријевци – Винчанска култура и откриће Троје

септембар 14, 2012 — Небојша

Аутор:Милутин М. Јаћимовић

Професор биохемије на Харвардском универзитету Анатолиј Алексејевич Кљосов, у свом раду „ОТКУД СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СЛОВЕНИ И ‘ИНДОЕВРОПЉАНИ’? ОДГОВОР ДАЈЕ ДНК-ГЕНЕАЛОГИЈА“:Линк( – објављеном на српском језику у часопису Узданица (2010, VII/2, стране 59–86), проучавајући хаплотип R1a1 – Источних Словена (Руса и Украјинаца) за који је израчунато да им је заједнички предак стар најмање 4.500 година (2.500 година пне.), утврдио је да је прадомовина Аријеваца (Јаријеваца) – такозваних Индоевропљана, односно Прасловена – територија Подунавља и Балкана, односно данашње земље Срба – територија Винчанске цивилизације. Он каже: „Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. Испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине ‘Индоевропљана’, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

ДНК-генеалогија сасвим одређено указује да су током готово 6.000 година наши прасловенски, балкански преци живели у тим крајевима, никуда се нарочито не крећући. Ако су се и кретали – трагови тих активиста у хаплотиповима наших савременика засад нису пронађени. Могуће да нису ни остали. Али пре око 6.000 година започела је велика сеоба народа – изгледа, у вези са преласком на нове облике привређивања и потребом за освајањем нових територија. Прво померање је било на северне Карпате, на територију историјске Буковине. Тамо где је пронађена загонетна Трипољска култура, која је по мишљењу археолога исто тако загонетно и нестала.

А она није нестала. Потомци Трипољаца исто тамо и живе. Њихов заједнички предак је, по локалним хаплотиповима, живео пре 6.000 година и припадао роду R1а1. Прасловен. И хаплотип тога претка сада нам је познат. Он је исти као и хаплотип претка Источних Словена. Иста породица.

И даље су кренули да се разилазе таласи миграције рода R1a1 на све стране, са Балкана (археолошка култура Винча и њој сродне) и изБуковине (Трипољска култура). Практично на све стране – пре 4.000–5.000 година, треће-четврто хиљадулеће пре наше ере“.

Узимајући у обзир прецизност ове методологије истраживања мутације мушког (Y) хромозома и радове лингвиста, као што је Олег Николајевич Трубачов, као и археолошке налазе на простору централног Балкана и Подунавља, можемо са сигурношћу рећи да је овај простор прадомовина Аријеваца (Јаријеваца), такозваних „Индоевропљана“, односно Прасловена, а то значи и самих данашњих Словена, код којих Срби и Руси представљају носеће стубове ведске традиције и вере, што је основа хришћанског (православног) погледа на свет и живот. На овај начин може се сматрати да је решено још једно веома важно питање из историје цивилизације.

Наравно, ови докази за одређивање прапостојбине аријевског прасловенског и словенског народа, које је дала генетика, у свему су сагласни са другим доказима из других грана природних и друштвених наука. Јасно се уочава да су преци Аријеваца, који су пре антлатидске катастрофе, пре око 10.500 година, поред Балкана и Подунавља, према археолошким налазима насељавали и север Евроазије, морали да се због наглог захлађења, промене климе у тим просторима, спусте на југ, а пре свега на полуострво Хелм (Балкан), европски мали потконтинент, сличан Индији, на обале великих река и плодне низије, где су мирно живели око 6.000 година, без већих сеоба.

У том дугом временском периоду учвршћен је и усавршен ведски систем веровања, развијан још раније и на далеком северу Евроазије.

Тешко се може прихватити мишљење Кљосова да је ерупција вулкана Тера на острву Санторини у Егејском мору око 1630. године пне. и дуготрајно захлађење и умањење сунчеве светлости изазвано избацивањем око 60 кубних километара пепела у атмосферу – што је приближно време када су Аријевци из града Аркаима на јужном Уралу отишли у Индију, тачније око 1600. године пне. – разлог због чега се у индијским ведама толико пажње посвећивало одсуству изласка сунца и дугим ноћима, те да је то почетком прошлог века довело у заблуду индијског научника Тилака, који је мислио да ти описи Аријеваца представљају услове живота на Арктику. Сасвим је разумно закључити да су верска веровања описана у Махабхарати и начин одмереног живота, усаглашен са ритмом природе и задат од вишњих сила, праћен бројним ритуалима, настали много раније, још за време живота на северу и у време зрења и стабилизације култа на Хелму (Балкану) и у Подунављу. Такав обиман систем веровања, разрађен и дубоко усађен у биће (ј)аријевског човека, није могао настати у кратком времену, већ је постојао хиљадама година, преношен и записиван од свештеничко – просветног сталежа, све до записа у облику ведских индијских спевова. Такав систем веровања био је присутан у Винчанској култури, са јасним знацима (ј)аријевске, тј. прасловенске, српско-словенске припадности. Ведска „свастика“ (кукасти крст) на предметима из Винче и украшавање кућа главом и роговима бика, само су неке од ознака изворне (ј)аријевске културе, која је достигла свој пуни развој у земљи Срба.

Тек сада се може разумети у пуном обиму и чињеница да тројанска цивилизација, или како неки кажу илионска, која је такође (ј)аријевска и налази се у земљи јужних Срба, односно јужних Раса (јужних Руса), представља у Европи најстарију цивилизацију, описану у најстаријим историјским изворима, спевовима Илијада и Одисеја. Град Илион, свети град Тројанаца и уопште свети град античког, рашког света на Хелму (Балкану) јесте тврђава – Скадар, престони град српских краљева и царева у средњем веку и античком периоду.

Ако је песник Илијаде и Одисеје писао непосредно после Илионске војне, у којој је очигледно учествовао, што је једино могуће с обзиром на веродостојност описа догађаја и природе, коју нам може дати само очевидац, а који у Илијади каже да не зна старост града, те да су Илион градили богови Посејдон и Аполон, онда се може слободно рећи да је тврђава Илиона (Троје), коју сам лоцирао својом књигом Троја – српска престоница – Скадар, стара најмање 4.000 година, из времена расељавања (Ј)Аријеваца са Хелма (Балкана). То је време и Ниновог (Небродовог) похода на Исток преко Мале Азије.

(Ј)Аријевци се крећу приближно у исто време на исток преко Карпата и преко Мале Азије, а обе скупине се сусрећу у Персији, Авганистану, Таџикистану и Индији.

Из горе наведеног је јасно да је светлост цивилизације (Ј)Аријеваца, Прасловена, односно Словена, упаљена у Србији, у времену 8.000–4.000 година од данашњег времена, да је та култура, укључујући писменост, зрачила на све стране света, те да се оваплотила у Тројанску цивилизацију, тројанску државу, са центром у најстаријој тврђави Словена и (Ј)Аријеваца – светом и славном граду Илиону (Троји) – величанственом граду-тврђави Скадру.

Историјска улога Словена је препознатљива, на основу већ реченог, то је улога просветитеља људске цивилизације, улога бранитеља ведске вере уграђене у темеље православља (хришћанства), односно богоносца и носиоца побожности. Видљиво је да је та улога дата небеским одређењем аријевско-православној, а сада словенској цивилизацији с јасним циљем. Тај циљ је спасење цивилизације и човечанства од антицивилизацијског покрета који се развија кроз миленијуме и векове до наших дана. Тај план развоја цивилизације постао је посебно видљив последњих векова, узимајући у обзир хришћанско Откривење апостола Јована Богослова, који је у другој половини првог века забележио пророчку визију, добијену од самог Спаситеља (Сина Човечијег) – Господа Исуса Христа, односно Речи Божије (Логоса Божијег) кроз кога је постао материјални свет (Природа), трећег лица Свете Тројице – (Сина Божијег).

Овде ћу само нагласити историјску улогу Словена, а посебно Руса и Срба, који су у великој мери и генетски исти народ по свом пореклу, и потичу из прапостојбине, свете земље Србије – Русије – Рашке, да задржавају и сузбијају развој зла на земљи. То се уочава још у прадавном времену, како би рекао Владимир Иванович Шчербаков, при сукобу Атлантиде и Прасловена, још пре 11.000 година, када су Прасловени као (Ј)Аријевци већ живели на Хелму (Балкану).

Велике прасловенске државе створене на Хелму (Балкану) и осталим деловима света, попут државе Нина (Неброда) пре 4.000 година, државе другог освајача Истока, Сербона пре 3.350 година, великог царства Александра Македонског у четвртом веку старе ере, затим Римска империја у којој су Прасловени и сада већ Словени имали значајну улогу, као и наследница Рима, Ромеја (Византија) која је трајала више од 11 векова, па све до оснивања нове руске и српске државе протеклих векова, представљају највећа достигнућа у државно-правном развоју у светској историји. Треба се подсетити да су Срби и Руси вековима одолевали нападима непријатеља словенске цивилизације – Монгола, Турака и германских Франака, а последња три светска рата (почев са Наполеоновом најездом) организована су и вођена да би била уништена словенска цивилизација.

Опширни цитат професора Кљосова, са почетка текста, апсолутно је сагласан моме ставу о овом проблему и доказује чињеницу да су Аријевци уобличени као народ и култура на Балкану и северној обали Црног мора, за шта постоји обиље доказа археолога, антрополога, етнолога и лингвиста, при чему је територија савремене Србије централна и најбитнија у овом простору.

На територији Хелма (Балкана), бели човек кромањонског типа живи најмање 40.000 година, према истраживањима антрополога, академика Србољуба Живановића. На овом простору налази се огроман број станишта палеолитског човека, а још више станишта из периода неолита. Према неким демографским проценама најмањег броја становника, у Европи је на почетку неолита живело најмање 40.000 становника, од чега 37.000 на Балкану (Хелму). Од тога најмање 35.000 на централном Балкану (подручју касније Винчанске културе). Ова процена сразмерне густине насељености, узимајући у обзир велику бројност станишта и повољност климатских услова на Балкану, може бити приближно тачна. Наравно, могуће је да је број становника био и знатно већи, неколико пута већи.

Све ово указује да је долазак човека на Балкан из Анадолије био истовремен са насељавањем Велике руске равнице, преко Кавказа и Средње Азије, при давној миграцији из Африке. На Балкану је, поред источнословенског хаплотипа (R1a1), присутан и динарски хаплотип (I1b) у већем проценту, који даје обележје балканским Аријевцима. То је неопозиви доказ да није било никада тоталне сеобе на Балкан Срба и Хрвата (Словена), како доказују бројни истраживачи (код Срба: Деретић, Јарчевић и Антић – књига „Измишљено досељавање Срба“, „Ганеша клуб“, Београд, 2012).

Бројни истраживачи доказују, попут академика Македонске академије наука, професора Антонија Шкокљева, да је целокупна олимпијска митологија (богови Олимпа), настала у Србији, односно у Подунављу, на простору Винчанске културе, а коју су описали Хомер и Хесиод. Она је, као и писменост, преузета од касније насталих Хелена (Грка), који су настали симбиозом Аријеваца (Пелазга) и Хурита, од аријевских прастановника Балкана. Лажна историја о досељавању Аријеваца (Словена) на Балкан учи се на основу дописаног (фалсификованог) текста „О народима“ уз спис „О управљању Царевином“ (De administrando Imperio) Константина VII Порфирогенита.

У најкраћим цртама и назнакама, јер мали простор то не дозвољава, ово су најбитније историјске, религијске, цивилизацијске одлике Балкана. Због тога и није чудо што је овај простор називан Веригама света (Catena mundi) – ланцем света. Вериге у српском језику означавају ланац о ком је окачен котао над ватром, над огњиштем, па тако Балкан очигледно и представља ланац на ком је окачен котао светске цивилизације, у којем се кувају народи и њихове културе. Греда за коју је везан овај ланац је само Небо, односно Бог Сведржитељ. Од судбине овог ланца (Балкана – Хелма) у великој мери зависила је и зависи судбина света!

Редовни члан
Петровске академије наука и уметности
из Санкт-Петербурга (Русија)

Милутин М. Јаћимовић
(011) 3061-656 – посао (Београд)
(064) 8622-318 – мобилни

Преузето са србског сајта НЕБОЈШЕ ЈОВАНОВИЋА

3 фебруара, 2013

Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (3)

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3

фебруар 3, 2013 — Небојша

Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2
http://wp.me/p3KWp-62F
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

3. СЛОВО Ц НА НАЈБОЉИ НАЧИН РУШИ ДОКТРИНУ НАШЕГ ЗВАНИЧНОГ ЈЕЗИКОСЛОВЉА

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч.

Славиша К. Миљковић

Недавно сам на Сајму књига купио књигу Милорада Телебака Шта се крије иза етимологије само због првих реченица. Оне гласе: “Да се подсјетимо. Гласови и слогови сами не значе ништа. Ријеч је најмања језичка јединица која има значење”.

Ово не тврди било ко, већ представник званичног србског језикословља: доцент на универзитету у Бања Луци; објавио је више стотина радова о језику, остварио на стотине језичких емисија у образовном програму радија и телевизије; аутор је језичких приручника; члан је Комисије за фонологију и Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима Одбора са стандардизацију српског језика при Институту за српски језик САНУ.

Његову тврдњу спреман је да потврди сваки унутар нашег званичног језикословља јер то наше званично језикословље управо почива на овој неистинитој и антисрбској тврдњи!
Истина јесте на супротној страни и гласи: Свако слово има утврђено значење; свако двословље има утврђено значење. Та значења приказао сам и доказао у мојим књигама.

Да се вратимо слову Ц као обрасцу.
Кад изговоримо овај глас, ми га буквално процедимо кроз зубе. То значи да је овај глас у вези са цеђењем. То потврђују и друге чињенице.
Садашње србско Ц јесте цртеж неког суда из чијег доњег десног угла нешто цури или се цеди.
Глас Ц се у критском сликопису бележио знаком – цртеж цедиљке у облику левка.
Глагољско слово за овај глас идентично је критском: – необорив доказ о непрекидности србске писмености од Крита до данас. Наравно, наше званично језикословље никада није покушало да одговори како је србски творац глагољице знао да су антички Крићани имали овај знак за глас Ц.

У Јеврејском језику ово се слово именом јавља као цади (צ, ץ). У графици оба јеврејска слова препознајемо приказ неког цеђења. Недвосмислено увиђамо да је име овог јеврејског слова настало у србској језичкој матрици. То не треба да чуди читаоца, јер постоји на хиљада србских речи у јеврејском језику о којима наше званично језикословље не жели да зна. Јеврејски језик јесте недвосмислено ослоњен на србску писменост и србски језик.

Оно што се цеди, у нашем искуственом поимању подразумева кретање које следи земљину тежу (↓), танак млаз, дужину, спорост, слабост у току и трајању, облик подесан за цеђење (В, ∪, ∇), руп(иц)у кроз коју ће се тај процес дешавати. Дакле: ц = цеђење = танак/слаб/дуг/спор/бушан/↓. Да ли слово ц у србским речима носи неку такву поруку? Носи! Једну или више њих! Бацка (жаока) јесте дуга танка и кроз њу се цеди отров; цамах(ницати, јев. צָמַח подразумева спор процес где главну улогу има дуга/танка клица/младица; низ целт (шаторско платно; шатор, нем.), цераду(навоштено, непромочиво платно за прекривање, тал. покр.) и цреп(кровни покривач) цеди се вода/киша; рецка (црта од нечега оштрог, знак зареза, засечен) јесте дуга/танка баш као и рецу (ред, колона, низ,јап. れつ), цеста (пут једнаке ширине омеђен с обе стране), жица(упредена нит, конац; истањен или као нит упреден метал; струна на музичком инструменту; танак слој руде; танак млаз воде која тече кроз земљу…), црта (линија) и цилиа (трепавица); ица (бочица, стакленка),бо̏ца (врста стакленог суда) и цунет (флаша, боца с тесним грлом; узак грлић боце, тал. покр.) – из њих се условно цеди вода; цимбал (музички инструмент са много жица, грч.); мицелија (вегетативно тело гљива које се састоји из врло танких/дугих испреплетаних нити, грч. бот.); ципун(мања цев, шупаљ дрвени трупац који усмерава воду (↓) на воденични точак, грч.); цица (дојка, сиса, хип.) јесте (условно) левак из кога се цеди млеко; пуца (шибица, жигица, палидрвце) јесте дуга/танка; цурак (танак млаз течности); црево (део органа за варење у облику меке и растегљиве цеви); цвекла (врста поврћа) има ∇-облик (подсећа на левак и цеђење);цвет је унутра сав левкаст; из цедила се цеди цвик (кисела сурутка); цвек(клинац, врста ексера) и цвика (ексер) јесу танки/дуги и имају дужину која се ка једном крају сужава/цеди; цев (ваљкаста шупљина) има дужину и поседује потенцијални проток/цеђење; црв јесте издужен; кроз цигаретусе цеди дим, кроз цевануицу срж, итд.

Слово Ц на изворној србској словној лествици заузима последње место. То није случајно: цеђење се најмање одвија на врху, цеђење подразумева кретање ↓ и заузимање најнижег могућег положаја.

Ја сам у мојим књигама навео на хиљаде речи које потврђују ову истину.
Свако србско слово има сличну причу из које се може извући његово значење.
Остаје нам да набројимо правила која се односе на значења србских слова:

Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.

У наредном наставку приказаћу значења србских слова.

Преузето са србског сајта НЕБОЈШЕ ЈОВАНОВИЋА

3 фебруара, 2013

Славиша К. Миљковић: УВОД У ОДГОНЕТАЊЕ СРБСКОГ ЈЕЗИКА

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

21. јун 2012. | http://dzonson.wordpress.com

slika 2 2 Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика Мој претходни текст о пореклу Срба коју званично обелодањују (само) руси, заснован на научним истинама, изазвао је прави бум код Срба на интернету, улио им је “свежу крв” и пут ка самоосвешћивању у откривању праве истине о свом културно-духовном и историјском идентитету, што је изузетно битно у овим најтежим временима за Србски народ, за његов опстанак, за његов препород, за његово знање о свом постојању! Текст је пренет на више сајтова и форума који се највише прате на интернету, поменућу самоВасељенску телевизију и ФБ Репортер. Само на мом сајту, првог дана након објаве текста, текст је прочитало 1722 особа.

Свему томе најзаслужнији је Србски језик, његово ВЕЧНО БИЋЕ!

Фабриканти лажне историје о Србима могу фалсификовати историјске догађаје и чињенице, али не могу исфалсификовати сам језик, његово БИЋЕ које је Србски народ за свој језик успео да сачува и поред свих мутација, његову срж и бит!

У Србији постоји један Теслијански генијалан и надарен човек, човек који је у потпуности одгонетнуо и открио суштину значења и знања о Србском језику. Тај човек је из Ниша, зове се Славиша К. Миљковић, ступио сам путем телефона са њим у контакт, затражио од Славише да напише један текст за мој сајт на теми одгонетања Србског језика, тако да ми је Славиша путем поште поред тог текста послао и један обједињени видео прилог са његовог предавања на теми одгонетања Србског језика, из циклуса: “Апостоли истине”. Предавање је одржано у Београду, у хотелу Бристол.

Препуштам сада реч Славиши К. Миљковићу…

**********

Аутор: Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

Поздрављам накнадне гледаоце мог предавња одржаног у београдском хотелу “Бристол” 27. 11. 2010. године.

Желим овде да укажем на неке податке које гледалац треба да има на уму док прати предавање, а у вези су са нашом сакривеном прошлошћу и нејасном будућношћу наше деце.

Нашем званичном језикословљу наметнуто је мишљење (наредба!) да је србски језик млад језик који је на Стаблу језика смештен/приказан међу гранчице. Наш језик готово да нема сопствених речи јер је препун грчког, латинског, немачког, албанског, турског… утицаја. Ово ненаучно, наказно, болесно и злонамерно виђење сопственог језика и целокупног колективног памћења, довело је до страховитог разарања србског националног (материјалног и духовног) бића.

Ако овоме додамо ничим доказану тврдњу званичних историчара да смо на Балкан/Хелм дошли у седмом веку као дивља и неписмена руља геноцидно расположена према староседеоцима, јасно је одакле потиче став да “цивилизовани” и “умни” народи (Грци, Латини, Немци, Мађари, Турци, Шиптари…) имају право да на овој територији слободно одстрељују Србе који су, јадни и никакви, још од класика марксизма проглашени занеисторијски народ.

Највећа пошаст која је икада задесила србски народ јесте деловање наших (да ли наших?) историчара и лингвиста унутар Српске академије наука! Од оснивања Академије до данас, унутар историографије и језика, званично делују искључиво људи који су у Академију дошли крајњом негативном селекцијом и могу се описати као: високо образоване незналице, кукавички каријеристи-подрепаши, људи без части и злонамерници према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.

Насупрот њима стоји величанствена србска истина коју ја у овом делу приказујем само кроз језик.

У првој књизи (“Нови србски митолошки речник”) обрађујем близу 700 појмова из светских митологија и религија и показујем да су обрађена имена и појмови настали унутар србске језичке матрице и старе србске духовности. Полазећи од појединачних примера, у књизи показујем нека основна језичка правила на којима су утемељене србске речи.

У другој књизи (“Нови србски етимолошки речник 1″) полазим од књиге “Етимолошки речник србског језика 1″ коју је издала Српска акадија наука а израдила група аутора на челу саАлександром Ломом. Обрадио сам појмове које су они насловили тако што сам дао њихову етимологију, а потом дао своју. Недвосмислено сам доказао да су аутори-академичари управо онакви какве сам их описао у подвученом тексту.

У свом трећем, шестотомном, делу (“Одгонетање србског језика”) кренуо сам системски. Најпре сам утврдио значење сваког србског слова; потом сам, поштујући редослед слова из старе србске писмености, утврдио значење одредница типа сугласник + самогасник. Пример: утврдио сам значење одреднице аб, али сам одмах утврдио и значење одредницеба (лево-десно читање) и њихове узрочно-последичне везе (видети табелу која следи). Број ових одредница јесте 200. Ово је стало у први том Одгонетања.

Потом сам кренуо у одгонетање сугласничких одредница опет поштујући редослед старог србског писма. Пример: утврдио сам значење одреднице бг, али сам одмах утврдио и значење одреднице гб (лево-десно читање); потом сам између сугласника убацивао самогласнике а, е, и, о, у и тако створене трословне одреднице сагледавао у пару, тј. баг/габ, бег/геб, биг/гиб, бог/гоб, буг/губ, тј. сагледавао их у левом-десном (узрочно-последичном) читању. Број овако обрађених двословних сугласничких одредница јесте 360; број обрађених трословних одредница насталих од сугласничких одредница уметањем самогласника јесте 1800. Ова грађа смештена је у пет наредних томова.

Шести том допуњен је трословним одредницама које се исто читају из оба смера. Дао сам значења одредница/речи које се једнако читају из оба смера. Следећи редослед слова старе србске писмености дао сам парове таквих одредница. Пример: аба/баб, ебе/беб, обо/боб,убу/буб; ага/гаг… – и тако до задњег слова. Број овако обрађених одредница јесте 200.

Укупан број насловљених појмова у делу “Одгонетање србског језика” јесте: 32 (слова) + 200(двословне самогласничке одреднице) + 360 (двословне сугласничке одреднице) + 1800(трословне одреднице) + 200 (трословне одреднице које се једнако читају из оба смера) =2592 србске одреднице. У овај број нису ушле многобројне друге обрађене одреднице које нису обухваћене поменутим системом.

Одгонетајући србски језик кроз овај систем одредница, трудио сам се да користим речи из што више мени доступних језика. Ипак, у доказивању да је србски језик Мајка Језик свих језика, поред речи из србског језика, трудио сам се да највише примера буду из следећих језика: санскрт, старогрчки, латински, јеврејски, кинески, јапански. Сматрао сам: ако се србска језичка матрица покаже као примарна у овим језицима, србски језик јесте Мајка Језик свих језика! Свако ко прочита моје књиге схватиће да сам доказни поступак извео до краја!

У мојим књигама нема ни једне стране речи!

Напомена: поред објављених књига, имам написаних књига које морају чекати објављивање целокупног (шестотомног) Одгонетања: “Србизми у француском језику”, “Србизми у латинском језику”, “Србизми у старогрчком језику”, “Србизми у јапанском језику”, “Нови србски етимолошки речник” (томови 2 и 3). Имам грађу и за многобројне друге наслове.

Број обрађених речи у мојим књигама одавно прелази број од 100.000. Свака србска реч и сваки обрађени појам јесте необорив доказ да нам је Академаија онаква какву сам је (подвученим) описао у петом пасусу.

Ово што ћете чути унутар овог предавања само је врх врха огромног леденог брега који се зове Србски Језик, који од искона (још увек неотопљен) плута језичким Океаном створеним од Божје творне/плодне воде: река и реч јесу исто/једно: реч/речни, река/рекнем.

Србски Језик јесте Реч од Бога/Творца. Србски Језик јесте савршен, јер почива на најједноставнијиом (Божјим) правилима. Нека од њих јесу:

свако србско слово има утврђено значење проистекло из старе србске духовности и из виђења физичког света;
свако србско слове јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменуто значење;
свако србско слово има и бројчану вредност, тј. србским словима могу се изражавати бројеви:

recnik Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

два ма која различита сугласника твориће значење спојеност/спајање ако први сугласник има мању бројчану вредност; ако први сугласник има већу бројчану вредност, значење сугласничког склопа биће истуреност/одвојеност; поменути сугласнички склопови задржавају своја значења и ако су раздвојена самогласником;
значења двословних и трословних србских одредница јесу у узрочно-последичном односу; тај однос се огледа у левој-десној супротности, условној супротности или неким другим јасно видљивим/препознатљивим односом; пример: ша (вода) – аш (камен); ул(ватра) – лу (хладноћа); ал (Бог) – ла (Земља); ик (небо) – ки (земља)…; нер (вода) –рен (земља)…;
изворна значења србских слова суштински негирају постојање префикса и суфикса као утемељене вредности;
одреднице и речи које се исто читају (или имају иста одређења) из из оба смера, означавуају: Сунце, округлост, творност/родитељство, појмове који немају утврђен физички облик.

slika 1 1 Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

Ово је табела насловљених одредница у “Одгонетање србског језика 1″. Свака одредница носи поруке из левог и десног читања (укупно 200 одредница). Те поруке стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу. Одређене су значењима србских слова, србском духовношћу и спознајом физичког света. Редослед одредница јесте у складу са бројчаним вредностима србских слова.

slika 2 2 Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

ЧЕТИРИ ПИСМА СА БРОЈЧАНИМ ВРЕДНОСТИМА СЛОВА

(кликни на приказ да га видиш максимално увећано)

Приказ Табеле

prikaz 11 Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

_________________________

1. Слово дигама више не постоји у грчком језику.
2. После слова ђ, у грчком језику η је била дуга ета (е), данас је ита (и).

Управљајући се по првој колони, ово је уједно и шифра како треба сагледавати поједина слова у грчким и јеврејским речима.

Уживајте у предавању.

Ако пожелите да прочитате неку од мојих књига, јавите се! Телефони за контакт јесу:
061 202 85 85
или
018 584 263.

Поздрав од Славише К. Миљковића!

**********

Да би се овај Славишин текст ширио што више, скините га са доњег линка у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом “Times-Cirilic”, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика (Word 2003, фонт- “Times Cirilic”)

Са овог линка можете скинути фонт “Times Cirilic” и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт “Times Cirilic”

Кад отпакујете овај фонт путем “WinRar-a” или неког сличног програма, инсталирајте га у фолдеру за фонтове путем следеће “операције”, речено интернет речником, који је на енглеском: “Copy/Paste” или “Drag and Drop“, а фолдер за фонтове можете пронаћи следећи ову путању: Start>Settings>Control Panel>Fonts.

Не покушавајте да овај ћириличан текст у фонту “Times Cirilic” пребаците у неки ваш омиљен фонт који репродукује ћирилицу, рецимо “Verdana” , “Arial” “Times New Roman” и сл. јер ће сви текстови бити аутоматски претворени у латиницу са грешкама.

Ово Славишино предавање је само кап у мору онога што је он открио и у својим књигама доказао, а доказао је да је Србски Језик Мајка свих језика! Да би се истина и спознаја Србског језика у потпуности спознала, потребно је прочитати Славишине књиге. До сада Славиша је издао следећих 5 књига о суштини значења и порекла Србског језика: “Нови србски митолошки речник“, “Нови србски етимолошки речник 1“, “Одгонетање србског језика 1“, “Одгонетање србског језика 2“, “Одгонетање србског језика 3“. На горње бројеве телефона које је Славиша дао можете лично од њега да купитре књиге, као и да поразговарате са њим преко фиксног броја телефона: 018 584 263 путем коришћења бесплатних импулса у периоду од 21:00 до 07:00. свакога дана. Да би то остварили, потребно је да одете у најближој пошти, да пријавите да желите да користите ту услугу бесплатних разговора у периоду од 21:00 до 07:00 и да на месечном нивоу уплатите за то само 100 динара.

То сам сазнао од самог Славише кад сам га контактирао, будући да он редовито користи ту услугу, па смо све разговоре водили на његов позив после 21:00. јер ја још нисам отишо у пошту да уплатим за ту услугу.

Као што се да видети из мојих досадашњих текстова на теми “Србски (Српски) језик и идентитет)” уочава се колико је србски језик битан за доказивање нашег историјског идентитета, битисања и постојања, праве истине о србској дубокој културно-духовној прошлости као ПИСМЕНОГ народа, јер све задире у дубоку прошлост и саме почетке постојања људске расе. На обелиску из Сирбина, уклесан је законик из VIII века пре нове ере писан сербо-рашанским писмом, затим, имамо откриће Винчанског писма на археолошком налазишту Винча у Србији, које је најстарије писмо пронађено до сада, потиче из IV века пре нове ере, а њега је после дугогодишњег рада и истраживања дешифровао, систематизовао и објаснио наш Проф. др Радивоје Пешић 1980 године.

Зашто је ово битно за нас Србе?

Зато што када се најстарије винчанско писмо упореди и изанализира са до сад постојећим писмима, недвосмислено се види да наша ћирилица, или још тачније србица, има највише сличности са њим, што је доказ о томе, поново и поново, да смо веома стар народ који је одувек живео на просторима Балкана/Хелма, и пре нове ере и с почетка нове ере!

Има један веома интересантан детаљ око тога, али изузетно битан, око научног доказивања овога што причам, а уједно то је и потврда онога што прича Славиша да у нашој академији наука седе људи који су задужени за брисање србске историјске прошлости и културног идентитета, служећи интересима бечко-германске историјске школе за фалсификовање србске историје.

У Новом Саду 2004. САНУ је у својим просторијама, а по иницијативи 2 академика, нашегТасића и Брукнера, организовао научни симпозијум под називом: “Знаци цивилизације“, са намером да на овом научном скупу докажу да Винчанско писмо није никакво писмо, већ да су то некакви знаци, хијероглифи. Зашто? Зато што је Проф. Пешић открио систем “Винчанског писма” још 1980. године, 8000 година после његовог настанка, оно је старије од египатског и сумерског, и зато што Срби у својој садашњој азбуци имају идентична 22 слова са исто толико из Винчанског писма! То недвосмислено говори да смо ми много старији народ него што тврде наши академци, будући да се послушнички и некритички држе Порфирогенитове фалсификоване историје, само напамет понављају научену причицу која каже да су Срби дошли на Балкан у 7-мом веку, од тада, они за “званичну историју” и постоје..

О томе детаљно говори академик Јован И. Деретић у следећем прилогу:

Завери ћутања, Срба против Срба, полако, али сигурно, долази крај – истина излази на видело!

Захваљујући непристрасном америчком научнику, Милтон Шон Вину, наши академици су доживели шок! Цео покушај да докажу како винчанско писмо није писмо, већ некакви знаци, пропао је! Милтон је свима на том скупу доказао да је Винчанско писмо најстарије писмо које постоји, и да ми Срби треба да будемо поносни на то, јер у данашњој азбуци имамо 22 слова идентична са 22 слова из Винчанског писма. Кад је то рекао, наши академици су изгледали ко покисле кокошке, каже Деретић…

Погледајте доњи упордени приказ идентичности 22 слова из наше ћирилице и из винчанског писма, и све ће вам бити јасно, срби су аутохтон и веома стар ПИСМЕН народ, који ОДУВЕК обитава и живи на Балкану…!

Винчанско писмо (5300-3200 год. пре н.е. (нове ере)

vincansko pismo1 Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

Не треба грешити душу, и зато ћу поменути један светао пример, сада већ покојног академика Михајла Марковића, који је 21.06.2007. у време када је био члан Председништва САНУ-а, организовао у просторијама академије научни скуп под називом: “Aлбанци – лажни Илири”. Скуп је био посвећеном методолошком истраживању порекла Албанаца. Нешто више о том скупу можете сазнати са сајта Српска Политика: “Порекло Албанаца и Шиптара»” као и путем следећег видео прилога на Ју Тубе: “Научни скуп у САНУ – др Радомир Ђорђевић»“.

Додуше, академик Михајловић је одшкринуо врата истине не покренувши одмах вруће теме о фалсификованој историји Срба, већ Албанаца и Шиптара, али је ипак започео отопљавање врха леденог брега на релацији “САНУ – Србска фалсификована историја. Нажалост, то је кратко трајало, смрћу академика Михајловића врата истине за србску историју поново су запечаћена од наших званичних “историчара” из САНУ-а.

Али, поврх свега, захваљујући интернету, истина из Србске историје се шири, лаж раскринкава, критична маса људи која све више спознаје праву истину из србске историје непрекидно се повећава, људи се “герилски” едукују, ни један печат то не може потпуно да запечати, тако да ће са доласком неке будуће народне власти бити припремљен терен да са неким новим академцима, тама из просторија САНУ-а заувек изађе, уместо ње, осветлиће је светлост истине!

Када ми је Славиша послао диск са његовим видео наступом и текстом, послао ми је и прегршт материјала наше народне музике, песама, појења. Одлучио сам да вам дам на слушање 2 песме и 2 инструментала, кao и да дам инспирацију једној особи, која на Ју Тубу има профил под називом “stari sloven14“, да по одабиру преузме једну музичку нумеру, да је сликовито прилагоду за Ју Тубе и објави, будући да то одлично ради, што се да видети из његовог прилога: “Слике: Сенке заборављених предака“.

Обрадио и приредио: НЕБОЈША ЈОВАНОВИЋ

	Natalija Novakovic на Душица Милосављевић: Вилин…
	Cнежана Миладиновић… на Снежана Миладиновић Лекан: Бла…
	Marko V на Десанка Максимовић: Песник и…
	Стари Словен на Драган Симовић: Човек сам, гле…
	snezana Lekan на СРЕЋНА НОВА 2025 ГОДИНА!!…
	Влада-р на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	Editor на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	Стари Словен на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	snezana Lekan на Снежана Миладиновић Лекан:…
	Влада-р на Снежана Миладиновић Лекан:…
	Велика Томић на Велика Томић: Птица
	Fenomenalno на Миомирка Мира Саичић: Свака на…
	М.М. на Драган Симовић: Замисли с…
	Ana на Миомирка Мира Саичић: Сун…
	Katarina на Миомирка Мира Саичић: Сун…