А шта је са тобом гољо,

Про Палог За Пада

познато ништавило?

Ко пази на тебе џелату

Јадо и бедо,

ђубре ове планете?

Реци слободно,

не мој да се стидиш!

Буди бар једном у твом

јадном и бедном животу

један делић секунде храбар,

реци ко стоји иза тебе :

 

танталове муке

неподношљиве патње

заблуде, илузије

лажна, празна обећања

иза којих стоји, крије

твоја пропаст 200 % сугурна

Божијом правдом гарантована!

 

Гољо, јадо и бедо

како се пред Олтаром правде

свим присутним жртвама,

Мору проливених суза

неописивом болу и тузи

жртвама миле фамилије

Јадо и бедо осећаш,

шта мислиш,

чему се управо сад

овог тренутка узалуд надаш?

 

Шта,

ти се ничему не надаш?

Ништа добро не очекујеш ?

Просто да човек

не поверује,

али, али, али Гољо…

ти си са Про Палог За Пада,

имаш привилегије, где су оне?

 

Где ?

У понору почењених злочина ?

Или твојим, вашим говнима

добровољно удавиле,

По Богу па нису ваљда луде

намерно полуделе,

Лудачке кошуље обукле

Тако Убице, злочинаца

рафиниран начин отарасиле.

 

Гољо,

где су твоје привилегије?

Ден ХааГу, Вашингтону

Лондону, Паризу, Берлину

Риму, Торонту, Мелбурну

Водоноша

Берну, Бечу, Стокхолму

Хелсинкију, Будимпешти

Прагу, Риги чува, крије

Кад затреба, имају право

поново да зло-употребе.

 

 

Гољо, јадо и бедо

највеће зло ове планете

олтар правде

жртве

море суза, туге и бола

је ту пред Тобом

Богом, правдом, истином

У сусрет мораш поћи

Без наде, очекивања

 

не очекуј ништа

не надај се ничему

Твој крај је близу

дели само секунде део

искористига

Обрати се Господу

Неба и Земље Творцу

За спас недужне душе.

 

 

Још и ово

важно је живети

За спас свог народа

Ја морам да живим

да постојим

да ме наш уљез,

изрод, издајник,

петоколонаш,

окупатор, џелат, гоља

свакодневно види

да зна да сам ту

да постојим

Зна оно што није знао

ваздух, светлост и вода

део су мене

ја део њих,

заједно смо једно биће!

Ја

СРБин-Светосавац                                  

истину сам јавно рекао.

То је важно, значајно

сачувати чист образ,

достојанство, веру, слободу

Косово и Метохије,

древно старо благо, светињу

морално духовна обавеза.

 

Ту је неограничена снага

Божанског људског ума,

Јединство, слога –

она делује

без тешкоћа преноси

у најтежим тренуцима

као овим данас.

Важно је сачувати крст

своју крсну славу,

ко на то насрне, црно му се пише.

 

 

 

До сада невиђене,

још недоживљене

многобројне трагедије,

сад и овде о томе сведоче

треба само пажљиво

читати њихове новине

 

Смрти

Страдања, патњи, мука

милиона Вијетнамаца

Камбоџанаца, Ирачана

грађана СРБије, Авганистана

нико се на Про Палом За паду

не сећа, нико не спомиње

само их боли кад задеси

њихове, недужне људе.

Зар је могуће да су сви други

људи, друге, треће класе ?

 

Данас рећи истину,

њу живети

Снагом ума, чистим лицем

душом и срцем уз њу стајати,

кад затреба искрено бранити –

не бомбама и ракетама

удруженом снагом ,, УМОВА “!

 

Најплеменитије оружје

стоји на располагању

То је само ,,МОЛИТВА“!

Она је Божији Дар –

доводи сваког окупатора

до безумља, неподношљивог

немилосрдног лудила,

ту не помаже лудачка кошуља

екипа познатих експерата

у паклу почињених злочина

 

муке и патње нису  награда,

постоји Божија правда,

прије или касније бива

милосрдно испуњена –

са свим њеним последицама!

 

 

 

Неписано правило,

важеће за сва људска бића

којима је место живљења

лепа плава планета Земља,

важи за све и наравно оне  

са Про Палог За Пада.

 

Ја

СРБин – Светосавац

јавно признајем

да сам рекао истину

коју ценим и живим.

Они који  не верују

могу слободно да се обрате

Господу Богу

Његовом сину Исусу Христу!

 

Уколико то није довољно,

треба ухапсити ,, ИСТИНУ,“

У Ден Хааг  отпремити,

милом или силом није битно,

добро плаћене судије

знају

како са њом да поступају,

да је на брзака ућуткају

силу, могућност, имају –

На доживотну робију осуде!

 

Искуство им не фали,

А све ће финансирати

,, МЕГА КАПИТАЛИСТИ “

из сенке ,,ВЛАДАРИ.“

Рачуне им покварише

традиционално непокориви,

сада уједињени, сложни

,, СРБи “ православци,

које одлучно подржавају

како Руси, тако и Кинези,

 

Овога судбоносног тренутка

прави, искрени пријатељи

важности

данашњих историјских

тренутака за цео Свет,

потпуно свесни.

То је један од разлога

да нас снабдеше

за следећу деценију

Са довољно потребне

       ,, ХРАНЕ “

која гарантује спасење

помаже ослобађању

од зла, беде, душмана

За вјекове, вјекова

Хвала, хвала, драги пријатељи!

Срећан сам да постојим

да имам привилегију

У СРБији да се родим,

Шумадији живим,

Да могу руљи, бивших људи,

Сада лопова, лажова, гоља,

Чопору џелата, плаћеника,

људима  болесног ума

јавно, гласно рећи :

 

не долазите у моје воћњаке

без питања, дозволе

не берите без мог зњања

крушке, јабуке, шљиве,

тражите, од мене добићете

имам довољно за нас све

имам оно што ви немате

никада имати нећете

Ви сте људи проклети

на пропаст осуђени,

Само ,, СВЕТОСАВЉЕ “

може вас спасити.

 

Али Божијој правди

нећете измаћи –

њој морате све рачуне :

грехове, злочине

На олтар правде донети!

Али то није све :

Поред, око Олтара,

жртве чекају

У мору суза, туге,

бола фамилије, народа

као бели рањени лабудови

Небески анђели плове

стрпљиво очекујући долазак

убица, злочинаца-џелата

не људи, правих звери,

без части и морала,

они су стрпљиви

имају пуно времена –

вечност је њихов дом,

Господ  Бог кућепазитељ.

 

 

Ја, СРБин-Светосавац

Дар, слуга Божији

Одан, мајци СРБији

Вери, часном Крсту

Слави, Светом Николи

Косову и Метохији

Древном благу, Светињи

 

Изјављујем јавно

без обзира на уцене и претње

Пред сведоцима

Богом, лажима, жртвама :

немам право на издају

аманет древних предака

не препуштам забораву

не желим, не дозвољавам

да ме стуб стида, срама

као ништавило прихвати

небо милује, грли, пита:

зашто ти јадо, бедо

непокоривог Сербског народа

изневери Свету ,, ДЕДОВИНУ “.

 

Срећан сам што сам неко

А не гоља, изрод, уљез,

џелат, ништавило

Срећан сам, задовољан

Да ми је друга мајка

         ,, СРБИЈА“

Место живљења Шумадија

Сто живота да имам

избор остаје  исти.

СРБији родити, живети

кад дође време умрети

   ,, ПРИВИЛЕГИЈА “

Ехо хармоније

срца, душе, ума,

милосрдно пoдржава Молитва,

Свети Сава са Небеса,

Благосиљају и прате

три сједињена света прста.

То знам ја, СРБкиње, СРБи

Бића здравог разума,

Не Чопор, крдо

уљеза, изрода, издајника,

окупатора и душмана.

 

 

 

Срећан да сам то што јесам

Гоље, џелати, злочинци

Про Палог За пада

То немогу бити никада

Немам право кићења перијем

њиховог ,, НИШТАВИЛА “

коме служи домаћа издаја

грешник попут ,, Ири не Ја “

Екуме-писта Беле капе, Рима

Мантијом

препуном империјализма

пропалог капитализма

чарима поклоњеног Џипа

савских, дунавских сплавова.

 

Срећан сам

што стојим усправно

гледам у небо,

молим Богу

да нас спасе зла, беде, издаје

срећан сам што се дрзнух

против мојих, наших душмана

срећан сам

Што славим СВЕТОГ НИКОЛУ !

Срећан сам да постојим

у СРБији дођох на свет

Шумадији радо живим

пишем и читам ћирилицом

Срећан сам што видим и чујем

што се дешава по свету

Срећан сам и признајем

знам оно што За Пад не зна

не желим да знам шта га чека

Ту је Божија правда, воља.

 

Срећан сам и нисам грешан

Дакле Ја сам ту, постојим

То знају моји пријатељи

наши уљези, изроди, издајници

моји, наши, душмани, окупатори

они знају, они признају

да сам ту , да постојим.

 

 

 

Али ја нисам ту

да их псујем

да их понизим, уништим

они су сами тај прљави посао

лепог или ружног дана

прије толико година

(не) поштено сами одрадили

мени само онај хумани део

ненамерно и правовремено

сад и овде препустили.

 

Користим право

да их милосрдно погледам

од главе до пете

гледам, погледом милујем

такве какви јесу

срцем и душом жалим

да се на време пробуде

овде и сад 2013 године

издаји кажу ,, НЕ “

то судбоносно НЕ

вреднујем и ,,БЛАГОСИЉАМ“.

 

Гољама, Џелатима

Про Палог За Пада

ставим до зњања

Да је крајње време

Косово и Метохије

Древно старо благо

Светињу,

културну баштину

што пре напусте

само за спас душе

 

Њихове Грехове,

почињене злочине

стуб срама прихвати

олтару правде поклони

Божијој правди препусти!

И то је оно

што ме чини ,,СРЕЋНИМ“.

Тако нешто не раде сви,

само срБскОГ народа

слуге, искрени пријатељи:

 

,, С В Е Т О С А В Ц И “

 

Ја то јавно признајем

За себе, живот не бринем

Ту је Бог, Исус Христос, истина

милиони једномишљеника

матице и целог расејања

достојанствених СРБкиња, СРБа

са севера

нама драгог ,,КОСОВА“.

 

 

Светосавски уздигнута

сједињена три света прста

јасан и добар знак : Ја, Ми,

сада једно биће ,, СРБи “

не бојимо се никога, знамо

шта је наша духовна обавеза

она се свечано испуњава

сад и овде на традиционално

непокоривом простору,

и сваком времену

у име Оца, Сина, Светога Духа

и непокоривог – мирољубивог

серБскОГ народа. Амин!

 

 

 

Много је човеколиких сподоба из невладиних организација у Србији које шире такве лажи, такву мржњу о Србима, да то словестан свет још није ни чуо ни видео!

Та сподобија, те утваре и прикојасе, ти астрални вампири, исисавају србску крв, исисавају животне сокове, исисавају србску енергију, лажима и мржњом, претњама и застрашивањем.

Те сенке и утваре, уистини, одавно не вређају само србски народ; те сенке и утваре вређају сваког словесног и освешћеног човека; свеједно да ли је он Србин, Рус, Немац, Норвежанин или Шпанац!

Ти астрални вампири изравно сарађују са центрима моћи, са центрима за поробљавање човечанског ума и духа.

Те персоне и прикојасе раде за Великог Брата, за Империју Зла.

И, будући да обављају најпрљавије послове за Великог Брата и за Империју Зла, над тим човеколиким сподобама подједнако гађење осећају, будите уверени, како у Србији, тако и у Пољској, Словачкој, Норвешкој или Немачкој.

Такве персоне и јесу само за једнократну употребу; и такве персоне сем поганог и злог језика ничега људског немају!

То су пустињске псине у људскоме обличју; то је последња поган у људским љуштурама која хоризонтално и живи и умире.

Њих, напросто, не треба примећивати!

Такве сподобе не постоје за слободног, словесног и освешћеног човека!

Заиста, не постоје; јер то нису словесна бића, већ само сенке и утваре.

То су живи мртваци.

То су двоноге животиње без икаквих божанских вредности.

Уистини, нису више проблем такве болесне и бесловесне персоне, већ они који их слушају и који им верују!

Проблем су они који овим сенкама и утварама придају некаквог значаја!

Ко је тај што верује овим сподобама, којима се у очима види лудило и мржња, из којих, и на даљину, провејава вековни смрад тешко оболеле и зле душе?

Ко је тај што такве психопате држи за нормалне и здраве особе?

Тај неко може бити само или једнак њима или поганији од њих!

Тај неко може бити само њихов надређени из света сенки и утвара!

Неко ко је посредник између њих и Великог Брата.

И то је Истина!

Истина је да су сви они из једног Црног Звезданог Јата, из једне те исте Недођије.

И, што нам је сад чинити?

Ништа! Ништа не чинити!

Радимо на себи, на проширењу Свести и Свесности; а њих препустимо Тами, јер ће их Тама ускоро и прогутати.

Из Таме су дошли, у Таму се враћају.

То је Закон!

 

 

 

Србомржња је неискорењива.

Заиста се ничим, и никада, не може искоренити.

Србомржња у бивших срба!

Ма шта да Срби чине, срби никада неће бити задовољни.

Србомржња је дубока, предубока, у корену отпалих, бивших срба.

То је тешка болест за коју нема лека.

Нема лека ни на Земљи ни на Небу!

Бившим србима смета све што је србско.

А највише им смета оно србско што је дубоко у њима самима.

Срби ово суштаствено питање морају што пре да освесте!

Да освесте да су срби њихова Сенка.

И да ће их та Сенка пратити на свим путима, на свим распутима.

Својој Сенци још нико није умакао!

Сенка се може или превазићи или победити само освешћивањем.

Одговор на ово питање постоји, и решење постоји, али и одговор и решење долазе из виших духовних светова.

Из виших духовних светова Древних ВедСрба Стриборјана.

Сенка се не превазилази нити побеђује знањима и мудростима од овога света.

Знања и мудрости од овога света још више ће збуњивати и слуђивати Србе.

Ако Срби Ведским Знањем не победе своју Сенку, Сенка ће им исисати и последњу кап крви, и последњу честицу божанског дејства.

Исисаће све, и од Бића Србства остаће само љуштура!

Шта је Сенка?

Сенка је оно што се у Бићу Појединца или у Бићу Народа таложило кроз многе векове, кроз силне нараштаје.

Нешто што се преносило са очева на синове кроз стотину и осам колена.

То нешто чине мисли, осећања, снови, речи и дела.

То нешто, после многог времена, постаје самоникло дивље биће (ентитет илити прикојаса!), над којим Божанска Свест не влада.

То не подлеже никаквим Божанским Законима.

То је, сликовито речено, тумор или рак, али у равни Духовног, Унутарњег, НеСвесног!

То је, напросто – Сенка!

Ево нас поново на почетку.

Увек се враћамо на почетак, јер од почетка зависи и свршетак, а свешетак је, опет, неки нови почетак.

То је Круг, Коловрат, Свастика!

Само се Знаменом Коловрата побеђује Сенка Србства!

Шта то хоће да нам каже?

То хоће да нам каже, да Срби морају да отпусте србе, на свим разинама, на свим ступњевима, на свим пољима.

Отпустити значи, избрисати из Поља Свести.

А избрисати се може само освешћивањем.

Песнички речено, Срби морају престати да размишљају о србима као о бившим србима!

Напросто, бивши срби нису никада ни били Срби.

То морају да појме, да схвате, и да освесте.

Јер, чим су отпали, они нису!

Чим су отпали, њих нема!

Не да их нема више, него их никада ни било није!

Нема их у Свести Срба.

И не сме да их буде!

Биће Србства мора да победи Сенку Србства!

 

 

 

Месец у Рибама.

Душа у Води.

Песник сневалица, певач луталица.

Путник путујући вечно на Путу.

На Путу ка Дому своме у Светлости од ПраСветлости.

Душа Воде и Душа Песника у снима и сновима Великог Сневача.

Ко сам ја? – питам Душу Воде.

Ти си Онај Који Снева Док Пева, и Онај Што Пева Док Снева – прослови ми, шапатом из пра-дубине жубора, Душа Воде.

Твоји су Велики Преци били једно са Мном; ми смо тада били Једно.

Дошли смо Одозго, на Беломе Ветру, што бруји и хуји из Бића Тишине, у Праскозорје Звезданих Јата.

Дошли смо као оваплоћени сан Великог Сневача; ми смо живи сан Великог Сневајућег Суштог –

Сварога Створитеља.

Све тајне о теби, све тајне твојих Предака, све тајне Мајке Земље, и све тајне Звезданих Јата, гле, у Мени су Зраком Сваргиним у Праскозорје Света записане.

И ти си од Мене, и Ја сам у теби.

Твоја Душа вечно вапије за Душом Мојом.

И твоја је Душа –

Душа Воде!

Месец у Води, и Месец у Рибама, јесте пра-слика која је у твојој Души отиснута и утиснута за сва времена.

Душа у Води јесте Песник Сневалица.

Песник који и будан снева.

Док снева, он јесте и бива!

Он јесте Сан, који се вазда снева и снује.

Сан без почетка, и Сан без свршетка.

Душа у Води, гле, то си ти!

 

 

 

Један будући живот

имаће више смисла.

Биће то наставак овога живота

који и није имао смисла,

али се све време веровало

 у неки будући живот

 са неким будућим смислом.

Са смислом – не људским,

не пролазним,

већ Смислом Богова

у Свету Највишег Смисла!

 

Један будући живот

мора имати вишег смисла.

И мора бити Живот,

а не животић бића

што стрепи и страхује

од смрти!

 

Само Живот Богова

 јесте истинит Живот,

а животићи људи

бивају без сврхе

и смисла.

Бивају без сврхе и смисла,

јер нису у Истини

и нису од Светлости.

Животићи које људи

проживотаре у Тами,

не знајући када јесу –

да јесу,

и не знајући када нису –

 да нису!

Између Јесу и Нису,

 гле, људи су Празнина

 и Црна Рупа

још нерођених

Звезданих Јата!

 

Један будући живот

мора имати

Божанског

Смисла.

 

 

 

Сваки је Расни Србин

одувек бивао усамљен;

 

никада имао није

никог у Роду своме.

 

Нит у Роду

нити у Племену,

 

 Србин Стриборјанин

друга не имаде!

 

Окружен вразима

и злим душманима,

 

самом себи биваше

Предак и Потомак;

 

самог себе бодраше

 у свим походима.

 

И у свим биткама

за Србство и Претке,

 

биваше све самљи –

без брата и друга –

 

Србин Стриборјанин,

син Звезданих Јата!

Неке нове зоре свићу над Србијом,

Иза ноћи једне, гле, дуже од века!

И већ стижу млади ратници светлости,

Пре јутра рођени, у сновима мајки.

Неке нове зоре свићу над Србијом,

После вечних патњи, погрома, страдања;

И младо се Сунце на Истоку рађа,

Да обасја робље, да Србство васкрсне!

Неке нове зоре свићу над Србијом,

И разгоне тмушу, сенке и утваре;

И ори се кликтај ратника светлости,

Широм свете Земље, Мајке и Родине.

 

Садашња свесрпска политичка сцена представља четири нова Српска оцила, поново под окриљем белог двоглавог монструма. То је Крдо Клонираних и Камуфлираних Кардељаша. Сви они у оквиру својих табора оивичених етно верским карак-теристикама и марионетским покровитељством потенцијалних окупатора, раздржављене земље и народа, своја политичка деловања заснивају на Кардељевој дефиницији нације: „Нација је специфична народна заједница настала на основи друштвене поделе рада епохе капитализма, на компактној територији и у оквиру заједничког језика и блиске етничке и културне сродности уопште“. (Очигледно је да се на овом кардељашком језику, – заједничка религија –, каже – „културна сродност уопште“, пошто је у његово време религија била привремено протерана са ових простора). Из ове дефиниције Кардељ даље развија теорију о праву на самоопредељење етни-чке заједнице до права на одцепљење и стварање „независне и суверене“ (верске, етничке или језичке?) дежеле. На овим мон-струозним идејама искомплексираног Бевца заснива се стра-тегија разарања Југославије јер се директно и дословно уграђују у Устав Југословенске Федерације. (По овом основу свако село би се могло прогласити за самосталну и суверену државу с об-зиром на своје специфичности, јер и народна пословица каже „сто села сто обичаја“). На овај начин Броз и Бевц растурају Југославију чиме се величанствено одужују својој Аустро-угарској отаџбини, којој су се као млади војници и заклели на верност и пожртвовање, овим поступцима даје се немерљив до-принос реализацији процеса реинкарнације Аустроугарске ца-ревине кроз „еколошки“ пројекат Алпе-Адрија.

Садашњи лидери српске политичке сцене са поносом ис-тичу своје најдубље слагање са овим постулатима и своју спремност да своју квази националну (политичку, верску, етничку или језичку) групицу поведу и у најкрвавији рат против било кога, само да би оправдали наклоност својих ментора. Сви они су као папагаји напамет научили ову Кардељеву дефиницију и делове његовог устава, којих се и данданас држе као пијан пло-та, јер су сви они на њима дипломирали магистрирали или пак докторирали… Њихова припадност Луциферовом реду огледа се и у томе, што они у својој филозофији, идеологији и практи-чном деловању, обећавају коначна решења за све проблеме са којима се сусрећу и о којима говоре. А коначност је управо принцип смрти на коме Сатана заснива сва своја деловања. За раз-лику од тога Божански принцип је принцип обесконачњења који је очигледан у сваком Божијем делу, а који се остварује и који је могуће остварити искључиво Истином и љубављу.

У каквом расколу и сопственој шизофренији живе и они сами, најбоље доказује њихов однос са сопственим члановима породице и супругама, које попут Нушићеве госпође Министарке, чим им мужеви ступе на политичку сцену, за себе траже министарске фотеље, амбасадорска места у моћним државама, генералске чинове или пак и саме оснивају своје политичке па-ртије и покрете. (Чак и у сатанистичкој америчкој држави, уста-вом је условљено да кандидат за председника мора имати поли-тичку и моралну подршку своје породице и своје супруге.)

Када су попут двоглавог орла испилили на политичку сцену они су бесомучно појурили да укину химну, „Хеј Славени“, као што он крене да из гнезда поизбацује остале орлиће, али пре свега због тога да би са себе скинули анатему која је из-речена стихом ове песме, „проклет био издаица свије домови-не“, а не ни због чега другога.

Кад је већ реч о нацији (у овом смислу) и ту треба рећи Истину, то је хохштаплерска творевина или груписање народа настало у време тоталитаризације религијских система у циљу ширења и учвршћивања власти господара новца и њихових по-даника, а не у циљу ширења љубави и вере (дакле првенствено ђаволска творевина).

Мило Ђукановић је за дан своје „нације“ одредио 13. јул (1941), дан устанка и почетка Титовог и Черчиловог комунистичког експеримента у Црној Гори, иако су Титови бољшевици Црногорску нацију промовисали тек 1947. гоине. За грб је усво-јен „двоглави бели орао са крилима у замаху“ што слути да Црногорско-Црногорски расколи и крвопролића тек предстоје. Црногорска новоусташка елита са лептир машнама и белим ру-кавицама интензивно ради на стварању нове хришћанске секте коју називају Црногорском православном црквом, коју ће најве-роватније први признати католички Папа. За ову прилику поме-нута елита већ се припремила на тај начин што је део леђа ниже од каиша, намазала дебелим слоје миришљавог ватиканског ва-залина, са френетичним усхићењем чекајући свечани чин. Црну Гору су извели из Савезне Југословенске заједнице увођењем Немачке марке за званично средство плаћања, чиме је у монетарном а самим тим и у политичком смислу постала део „велике немачке царевине“. Од тога дана токове новца у Црној Гори контролише искључиво Франкфуртска банка а не никаква „На-ционална банка Црне Горе“. Тиме је Црна Гора враћена у време пре мојковачке битке, када јој је званично средство плаћања и била Аустро-угарска монета, а прича о Перперу био само никад недосањани Црногорски сан.

Ако се уз све то сетимо наводног инцидента из 1994. године у територијалним водама Црне Горе, када је к’о бајаги заробљен брод којим су Хрвати превозили униформу Америчке полиције за своје полицајце. Црногорска власт је наводно због повреде територијалних вода, „џентлменски запленила само“ онолики број униформи, колико им је било довољно, а Хрватима је остало „свега“ стотињак хиљада, управо колико су и пла-нирали за њихове „дечке“. На тај начин и Црногорски и Хрватс-ки полицајци обучени су у униформу Америчке полиције, да се војници НАТО пакта неби осећали као странци, кад нашој бив-шој браћи дођу у окупацију. Због овог џентлменског геста најбољи хрватски полицијски специјалци који су се „прославили“ у операцијама прогона српског православног становништва из Републике Српске Крајине, понуђени су Ђетићима као саветници у процесу обуке специјалних полициских јединица у Мојко-вцу, које су имале за циљ да „Суверену“ Црну Гору заштите од „на зној смрдљиве шајкаче“. На овај начин Мојковац добија улогу мистичне капије за увођење и извођење Црне Горе у сас-тав заједничке Српске државе (Мојковачка битка из Првог свет-ског рата у циљу уједињења, и полигон за обуку специјалних јединица за Милово одцепљење).

Када је у Барију у Италији ухапшен Вељко Баошић, шеф Барске полиције, у време када је италијанска мафија суверено владала Црном Гором, италијански новинар који је известио о овом догађају, у поднаслову свог чланка констатује: „Свака држава има своју мафију, једино црногорска мафија има своју др-жаву“.

На основу свега тога, потпуно је јасно у какву независ-ност и сувереност ова Црногорска елита води своју „државу“ и несретни народ који на том простору живи, без обзира коју вер-ску окупацију својата. Њихово Свето тројство су Ватикан, Америка и Немачка а ако затреба биће ту и сам Луцифер само да они буду елита…

Рахметли Алија Изетбеговић је уочи увођења Босне и Херцеговине у Yu-Yu кланицу рекао „вриједи жртвовати мир зарад суверене Босне, без обзира на цијену и крвопролиће које предстоји“. Сребреничка трагедија, ликвидације готово осам хиљада Срба муслиманске вероисповести, је планирана и изве-дена као темељни чин и разлог изградње бошњачке нације, а не као геноцидна српска освета. Припремне радње за овај злочин извршио је генерал једне нама братске земље коју „волимо као што су они волели нас“ а који је иначе први ушао у Сребреницу са својим трупама. Ликвидацију је организовала њихова обавештајна служба, као уступак Исламској лиги њихове земље. На овај начин дефинитивно се прикрива злочин о убиству „свега“ десетак хиљада православних Срба, само у Сарајеву. Овим чи-ном ствара се Бошњачка нација и суверена Босна као прва фундаменталистичка исламска држава у срцу Европе. Тако се ова држава и новонаправљена нација стварају негацијом, дакле ђа-волским принципом а не афирмацијом и креацијом као божанс-ким принципима. Због тога су очеви ове нације Ратко Младић и Радован Караџић као оличење онога што они (муслимани) не желе да буду у име једне окупаторске вере а не оличење онога што они јесу, без обзира на веру било ког другог окупатора. Због тога су небеска недодиривост и непобедивост ова два чо-века, темељни разлози изградње нове нације и нове државе. Због тога су њихова слобода и неиспоручивање Хагу подједнако значајни, колико Републици Српској толико и „Бошњацима“, јер њиховим хапшењем и осудом престају да постоје темељни разлози стварања ове нације…

Да би пред српским народом искупили своју душу и прикрили прљаве трагове, ови наши «пријатељи» су заложили свој образ и заштитили од бомбардовања Београдске мостове током „Милосрдног Анђела“…

Истовремено свесрпски политичари се куну у одбацива-ње комунистичке идологије и чистоту својих демократских убеђења за која ни сами не знају шта значе ни како треба да изгледају. Без Кардељеве теорије нације њихове микро нацистичке партије неби имале никакав смисао и свако промишљање о из-градњи марионетских верско-етничких државица, свело би се на закључак и потребу превазилажења свих подела и изградњу само једне јединствене свесрпске државе на простору од Пада-није до Црног мора, или пак унију српских држава. Овако уз Кардељеву теорију нације они се безусловно одричу васколиког српског историског наслеђа и свесрпских националних интере-са и сврставају се и потпуно идентификују са једним од четири доминантна цивилизациска тренда у овом историском тренутку, а то су:

– Фундаменталистички исламски џихад са циљем исла-мизације свих народа овог света;

– Православна папазјанија Византијско-Грчких и Јеврејских интереса са подчињеним Руско-панславенским сном о испијању вотке у неограниченим количинама широм света;

– Немачко-Француски еуропејски прагматизам и влада-ње светом немачком чизмом и фирерством; и

– Америчко-Енглески курс, са Луциферовим „држањем виска и шестара“ којим они уместо Господа желе да загосподаре комплетним универзумом a успут и свим цивилизацијама овога света, што су готово већ и постигли а што је знак да се на-лазимо непосредно пред распадом једне од најбезбожнијих и најлицемернијих цивилизација, чију суштину чине изобличавање божанске снаге речи, лаж, превара и подвала и којој је „радни наслов“ „нови светски поредак“.

Ови табори су међусобно смртно супротстављени, а зва-нично једни према другима наступају мирољубиво и толерант-но, међутим, ЈУ-ЈУ ратом и серијом других злочина и политич-ких убистава на нашој јавној сцени, у последњих петнаестак година, може се јасно уочити ко за кога „игра“ и ко је кога коме убио…

Чим погледате програм било које партије на нашој поли-тичкој сцени, видите коме од ова четири табора припадају и јасно вам је да су у стању да нас све жртвују зарад интереса група-која их финансира и контролише или којој су из идеолош-ких и верских разлога слепо послушни. Међутим наша трагедија није само у кардељашима на политичкој сцени, огромна ве-ћина наших интелектуалаца, хоџа, фратара, попова, калуђера, професора и академика су такође кардељаши који своје фотеље и титуле неби дали ни за какву Истину овог света и божанског битисања. Међу њима је такође велики број Луциферових синова који су се камуфлирали лажним именима представљајући се борцима и следбеницима „великих“ и актуелних политичких идеологија и религија, и главним промотерима „новог светског поретка“…

Када су Луциферови следбеници кренули у дефинитивно освајање света, користећи и злоупотребљавајући сва Српска историјска искуства, при чему су се и самим Србима наметнули као просветитељи и посветитељи, највећом историском подва-лом себи су приписали сва цивилизацијска достигнућа. Себе прогласили „одабраним и страдалним“, свима другима намет-нули религију сиримаштва и лојалности господару и господу, а себи задржали религију луциферове себичности и нарцисоид-ности, делећи своју нацију на разноразне секте, удружења, ложе, партије и трустове, да би мрежа луциферове власти на Зем-љи била што разгранатија и што јача. Луциферова елита, и сопствену нацију држи на граници егзистенцијалне угрожености, само да би себи задржали улогу владара света. У своје редове ова „светска елита“ са неограниченим поверењем прима одабране кадрове бивше комунистичке елите, легализујући им власништво над партијским аутомобилима, вилама, штампаријама, и сличним мањим некретнинама. Заузврат, они „светској“ елити омогућавају неограничену пљачку свеукупног богатства бивших социјалистичких држава и народа.

(Одломак из књижевног дела ШИЗОФРЕНИЈА)