У страху су и у расулу сви србомрзачки медији, све србомрзачке невладине организиције, и сви ини изроди који су годинама радили на сатанизацији Срба!

Велики је страх захватио све оне који су сви ових минулих година ширили говор мржње, сејали зло по Србији, јер слуте и осећају да је дошло време жетве.

То што сада покушавају да учине, да направе некакав Инсајдер, у којем ће, тобож, вас, србске родољубе и патриоте, представити као простаке и дивљаке, као варваре, вандале и хулигане, верујте, да ће се све то само њима о главу обити!

Они нити виде, нити, пак, схватају, да ништа више није исто; да ништа више није исто оно што је било исто пре само месец дана!

Свет се убрзано мења, све се убрзано мења, а они и даље обитавају у виртуалном и декадентном свету, који се, ево, већ пред нама руши.

Њихови медији више немају никаквог утицаја на пробуђени и освешћени Народ.

Они су људи прошлости, и све што још могу да учине јесте да убрзају свој нестанак.

Они то управо овим Инсајдером и чине.

Они су преплашени, збуњени, слуђени и у расулу.

Не бојте се сенки и утвара!

Дозволите им да сами себе поједу и пониште.

Њихово време је већ истекло, само што их Велики Брат још о томе није обавестио.

Србски родољуби, ви сте стена, а они су трска на ветру!

Не размишљајте о њима, не распршујте улудо своју животну енергију, јер вам је та енергија потребна за нека преча посла.

 

 

 

 

 

 

Ако ми не поштујемо сами себе, зашто би нас било ко поштовао!

Ако смо изабрали да живимо без достојанства, поноса и слободе, што се онда жалимо на оне који нам заврћу уши и лупају чврге!?

Порука из Хага јесте веома јасна: Срби су народ без и једног јединог зрна части, па им се све може чинити.

Што год да им чинимо, они ће, свеједно, да ћуте и трпе.

Никада се Срби неће побунити, никада се на устанак дићи, никада на силу неће одговорити силом.

Тако нас виде, и тако нам суде.

И после свега тога, после свих понижења, после свих подсмеха, ругања и спрдања са нама, наши државници, наши политичари, и даље причају несувисле приче о Европској унији.

Заиста, тако нам и треба!

Поједини наши вајни државници иду толико далеко у својој самопонизности, у својему најјаднијему јаду, да јавно, са званичног места, изјављују како нам, ето, нема живота без оних који су нас до скота понизили, без оних који су нас на пасја уста извређали, без оних који су се намерили да нас, на све могуће и немогуће начине, сатру и затру!

Благо нама, и благо нашим вајним политичарима!

Нико нам није крив; за све смо сами криви.

Можемо и даље да причамо несувисле приче, да се вајкамо и жалимо, да се правдамо на овај или онај начин, али, после свега, јасно је, да нешто није у реду са нама, да ми самима себи не ваљамо, па што би онда неко други ваљао нама?!

Зашто да нас било ко поштује, ако ми сами себе не поштујемо?!

 

 

 

 

У сваком трену да распознаш и разлучиш Битно од

Небитног.

Биће од Небића, Живот од Неживота, Суштаство од

Несуштаства.

Да распознаш, препознаш, схватиш и освестиш!

 У сваком трену, у Овом Трену.

 Време истиче, Време је већ истекло.

Немаш више Времена за небитне ствари!

Све небитне ствари већ су иза тебе,

већ су далека прошлост

која се никада ни догодила није.

Буди Будан, буди Сабран, буди Свестан!

Битно је само Једно.

Заиста, Битно има само Једно Име, а то име јесте Овај

Тренутак!

Ти увек и вазда Буди, Овде и Сада.

Буди у Бићу, Буди у Суштаству!

Нема ничег вреднијег од Овог Тренутка.

Овај Тренутак јесте Живи Бог!

Живи Бог у теби Јесте.

Сиђи у најдубље Дубине својега Бића,

да се са Живим Богом сретнеш!

Да Будете Једно, Живи Бог и Ти.

Најдубље Дубине јесу Највише Висине.

Што дубље силазиш, све се више успињеш.

Када до самога Дна сиђеш, знај да си у Највише Небо

успео, и, да већ Јеси, гле,

 Сушти од Суштога!

 

 

 

 

 

                              

 

 

Све је, заиста, Све, гле,

Само Једно Духовно Биће!

Сва бића на Земљи,

сва бића у Лучезарном

Прстену Сунчевом,

сва бића тајинствена из свију звезданих јата,

и сва бића ина у свим световима –

никада појмљеним и никада схватљивим –

 јесу Само Једно Духовно Биће.

 

И То Само Једно Биће Суштаства

 плеше без престанка;

трепери,

дрхтури,

титра,

зрцали

и љеска;

творећи вечно изнова Себе;

творећи из Себе

 Унутар Себе

снова Сушто Себе

у Себи Суштоме.

 

Све је, заиста,Све, гле,

Само Једно Духовно Биће!

И То Само Једно Духовно Биће

јесте Створитељ,

Творац и Стваралац,

Отац и Мајка,

Дух и Суштаство.

 

Све је, заиста, Све, гле,

Само Једно Духовно Биће!

И ми, Сва Бића –

понаособ и у скупинама,

 у ројевима и у јатима,

у најмањим множинама

и у највећим мноштвима,

бивамо То Биће,

Једно и Сушто;

 бивамо Творац, Створитељ и Бог,

а да не знамо

(О, како да знамо!?),

већ само негда,

 у часима неким,

тек издалека,

са страхом и зебњом –

чини нам се! –

као

да слутимо То!

 

 

Хвала Западу, што је у последњи час показао право лице!

А то лице је демонско, сатанско, ариманско и  тартарско, какво одувек и бејаше!

Хвала Западу, што је и оне спавајуће Србе пробудио!

Што их је ода сна вековног пробудио!

Хвала Западу за све лажи о Србима, за све злочине над Србима!

Срби никада нису били јачи, него што су у овоме часу!

Заиста, одавно никад сложнији!

Хвала Западу што је у последњи час пробудио и све оне успаване Словене, који су живели у опсенама, да на Западу тече мед и млеко, да је Запад, гле, Земља обећана, Земља дивотних вртова рајских!

Све ово што је Запад учинио Србима, спреман је, у свакоме часу, да учини и Русима, и Белорусима, и Украјинцима, и Пољацима, и Чесима и Словацима!

СвеСловенско јединство мора да се догоди, одмах и овде, да се догоди већ овога трена!

Сви Словени морају бити будни, и на ногама!

Трибунал у Хагу јесте оличење и оваплоћење мржње и зла васцелог Запада, мржње и зла према Србима, као и према Русима, Белорусима, Украјинцима, Пољацима, Чесима и Словацима!

Нигде на Западу, с краја на крај тог полусвета, нема Правде за Словене.

Словени морају то да знају, и да памте!

Словени, зарад својега опстанка и битисања, не смеју више да верују бесловесним Западњацима!

Морају ТО да упишу у своје светлосно поље, да упишу у свој ДНК, да упишу у своју Књигу Живота!

Запад је од Праискони највећи непријатељ свега словенског: од језика и писма, па до културе и имена.

У Србији, од јуче, више нико не верује Западу!

Запад је као појам већ мртав за Србство, мртав и за последњег, пјаног или лудог, Србина!

По ко зна који пут, хвала Западу, што је ујединио Србе против демонског и сатанског Запада!

Запад је, преко Трибунала у Хагу, изрекао самоме себи смртну пресуду.

Можда у овоме часу није свестан тога, али већ колико сутра биће му сасма јасно.

Запад је већ мртав, и свако будуће помињање Запада биће, уистини, помињање мртваца

који се само по злу спомиње.

 

 

 

 

 

 

 

 

Предање Ананде Перуна Белобора СрбИнде, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.

 

 

 

 

Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.

Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.

Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.

Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.

На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.

Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.

После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ананда Ор СрбИнда о једном древном пророчанству, рођеном на Пупку Стриборије, пре четрдесет и седам векова.

 

 

Сви Европљани јесу пореклом Срби.

Од Древних Срба, Стриборјана, Хиперборејаца постали су сви европски народи.

То је истинита повесница европских народа, а ова званична историја јесте пука обмана, опсена и лаж.

Долази време, то време убрзано долази, када ће све више освешћених Европљана схватити да су србског порекла.

Многи ће од њих тражити своје србске корене, своје србске родослове.

Управо је због тога, у овоме часу, свуда у Европи, као и диљем Запада, велика хајка на Србе.

Ова истина о ВедСрбима полако израња из вековне таме, и, ускоро ће ступити на светску позорницу.

А тада нико више неће смети да оспори истину о Србима, о Србима као ПраАријевцима!

Близу је час, када ће сви они народи који су вековима ратовали противу Срба, појмити и освестити да су србскога порекла, да имају србски Светлосни Запис, да имају србски ДНК, да имају србску Сварожницу, Божанску Осу, Вертикалу!

И сви европски и индоевропски језици постали су од ПраЈезика, од ПраЈезика ВедСрба ПраАријваца, који су владали ЕвроАзијом, који су прастановници, пражитељи Стриборије илити Хипербореје.

ПраАријевци јесу потомци Звездане Расе, синови и кћери Богова, Оних који су обитавали на Пупку Света.

И још нешто, такође суштаствено!

Долази време, убрзано долази то време, када ће србским језиком поново сви говорити, и када ће се србицом, божанским писмом, снова сви служити.

Они, који се у овом часу свему овоме ругају, већ колико сутра биће пред самима собом постиђени.

Ова Чудесна Божанска Дејства што нас појачано запљускују из ПраЈезгра Звезданог Јата, што ми осећамо и доживљавамо као проширење Свести и Свесности, управо најављују Поновно Рођење ВедСрба, али овога пута на Петом ступњу и у Петом пространству.

Биће ће то Поновљено Златно Доба Стриборије, чиме ће се затворити Велико Коло Сварогово.

Тако стоји у Књизи кедровој, и, тако ће, уистини, и бити!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Нема здраве и јаке Нације, без здраве и јаке националне духовне и културне елите!

То је оно што су Древни звали Племством, Аристократијом.

Племство је Стожер, Божанска Оса, Вертикала Нације.

Племство је увек будно, попут савесног и одговорног стражара, који бдије и помно осматра са највише куле Нације, са највише куле Народа, Рода, Племена и Родине.

Србски проблем већ одавно, можда вековима, јесте управо то – немање националне духовне и културне елите!

Сви погроми, све пошасти у двадесетом веку, сва србска страдања, све је то, уистини, последица немања Србског Духовног Племства.

Све наше приче садање о родољубљу и патриотизму, сви наши покушаји да изиђемо из мочваре у коју смо давно упали, сва наша чињења и нечињења, и сви подвизи наши да се као Народ усправимо, да осмислимо и створимо здраву и јаку Државу, понављам, све то скоро бива без Сврхе и Смисла, зато што немамо Духовно Племство, зато што немамо Вертикалу.

Шта је у самој бити Духовно Племство?

Духовно Племство је за Нацију оно што је Домаћин за Породицу!

Да ли може да напредује и, да се здраво духовно развија, она Породица у којој нема Домаћина?

Наравно да не може!

Такве се породице брзо осипају, урушавају и изумиру.

Такве породице брзо захвати деградација и декаденција, а то у преводу значи, свака телесна, душевна и духовна болест.

Е, видите! То исто се дешава и са Нацијом без Племства; а Племство је само друго име за националну духовну и културну елиту.

Истина, Племство има своју цену.

Скупо је!

Али, зато Нацији без Племства бива још скупље!

Са једне стране, Племство има своју цену, но, са друге стране, одсуство Племства има три пута већу цену!

У другој половини деветнаестог века почело је, некако тихо и стидљиво, да се, као ружин пупољак, замеће и поступно развија Србско Духовно Племство. И све је тако неприметно текло до Првог светског рата. У Првом светском рату Србски је Народ доживео велико страдање. Скоро да је преполовљено Биће Србства.

Преполовљено је и Духовно Племство.

Са стварањем Југославије, ионако већ ослабљено, Србско је Племство скрајнуто устрану, потиснуто на маргину друштвених збивања.

И сама творевина, по својему унутрашњем и унутарњем устројству, коју зовемо Југославија, није била наклоњена Србском Племству.

Јесте била наклоњенима неким другим Елитима, али србској – никада!

У Другом светском рату, поново велико Србско страдање, и поновно грозно затирање Елите.

Оно мало преживелих од Србске Елите, комунисти су извели пред зид смрти, у позну јесен 1944. године.

Тако смо деведесете године дочекали без икакве Елите, и тада смо, као Породица без Домаћина, доживели да нас васцели свет сатанизује, онако како ниједан народ у повесници човечанства никада није био сатанизован!

Шта значи сатанизовати један Народ?

То значи, песнички речено, објавити да је тај и тај Народ дивљач за одрестел. Дивљач коју је дозвољено, штавише, и пожељно, без милости убијати!

Шта нам је сада чинити?!

Једини ваљан одговор био би, да, ма како то било мучно и болно, изнова, из пепела, из нечега и ничега, како год знамо и умемо, снова васпостављамо Србско Духовно Племство. Али, Србско!

Јер ово што тренутно имамо, ова такозвана културна елита, то није ни културна, ни елита, а поготову није –

Србска!

Ово што сада имамо, што се зове културном елитом, то више ради против Срба него за Србе.

Ова такозвана културна елита, уистини, презире све што је Србско!

Мора, заиста мора, из пепела, из нечега и ничега, да  снова, као жар-тица, као феникс, васкрсне Србска Елита!

Србска Дијаспора, и србски успешни и богати појединци, могу у томе чину да одиграју главну улогу.

Могу, ако желе и хоће!

Политичари, странке и партије, све је то једно Велико Ништа без Стожера, а Стожер је Духовно Племство!

 

 

 

 

 

 

 

Родитељи, сами васпитавајте и образујте своју децу, ако желите да ваша деца буду своје личности!

Ако желите да ваша деца иду својим путем, да мисле својом главом и да осећају својим срцем, онда им ви будите учитељи и наставници, онда их ви у своју школу уписујте!

Велики Брат, преко свих државних и друштвених установа, од вртића, преко основне и средње школе па до факултета, има једну једину намеру – да вашој деци пороби мисли, пороби ум, пороби срце и пороби свеколико биће, те да ваша деца више не буду ни ваша нити своја, већ да буду слуге и робови Великог Брата.

Оно што у званичним школама уче ваша деца, то су најобичније опсене и лажи, јер те уџбенике пишу они педагози и професори који су у служби Великог Брата.

И да знате, сви су они (педагози и васпитачи, наставници и професори, психолози и социолози!), на овај или онај начин, у глобалном систему Великог Брата!

Србија је поробљена земља, и у Србији више нема слободних србских школа, нити, пак, школске и наставне књиге пишу србски професори.

Све је у школству скројено по мери и укусу Великог Брата, а поготову уџбеници из националне повеснице, из националне књижевности и културе.

Не дозволите да ваша деца уче историју коју су писали германски језуити задојени мржњом према Србима и иним Словенима!

У ту историју више ниједан словестан Србин не верује!

Та историја је пуна лажи кршћанских мисионара, оних који су огњем и мачем покрштавали Словене.

Родитељи, ако ви сами не будете учитељи и наставници својој деци, знајте да ћете се горко кајати!

Кајаћете се, јер та ваша деца неће више бити ваша деца, нити ће доцније бити своји људи, бити своје и слободне личности.

Неће знати ко су, чији су, одакле су пошли и куда иду!

Биће слуге и робље Великог Брата, а ви ћете, до краја земнога живота, бити несрећни због тога.

 

 

 

Свако од нас, свакога дана, нека учини по неко добро дело, па ћемо имати здраву и јаку Србију.

Свако од нас, свакога дана, нека буде у љубави са самим собом, са ближњима својим, са Природом, са Родом и Племеном својим, па ћемо имати здраву и јаку Србију, па ћемо имати здраво и јако Србство.

Свако од нас, свакога дана, нека буде добре воље, нека има лепе мисли, нека чини добра дела, па ћемо имати државу којом ћемо да се поносимо, па ћемо имати народ којим ћемо да се дичимо.

Ако, уистини, желимо здраву, јаку, лепу и богату Србију, онда такву Србију морамо најпре створити у мислима и у сновима својим, па ће потом и да се остваре, гле, како мисли наше тако и снови наши!

Велика дела нису ништа друго, доли мноштво малих дела тканих и утканих у потку живота, из дана у дан!

Ни дана без ретка, ни дана без нити једне уткане у ћилим живота са Сврхом и Смислом!

Здраву, јаку, дивотну и богату Србију можемо само ми да створимо.

Мислима својим, сновима својим, речима својим, делима својим.

Спрам дела наших биће и држава наша.

По држави се најбоље види какви смо ми.

Можемо ми причати до миле воље, да смо овакви или онакви, али ће наша држава, као сушто огледало наше, увек казивати какви уистини јесмо.

Шта нам могу сви врази наши, ако смо ми здрави, јаки и сложни?!

Шта нам може било ко, ако ми знамо ко смо, чији смо, одакле смо пошли и куда идемо?!

Од наших мисли и од наших снова све зависи!

Од наших визија, од наших јасновиђења, од наума и намера наших, све зависи.

Заиста, све од нас самих зависи!

Ако кажемо да од неког другог зависи, од некога ко је здравији и јачи од нас, онда је то, опет, кривица наша, а не њихова.

Кривица је наша, зато што ми нисмо чинили и радили како ваља (што нисмо ништа ни чинили ни радили!), па су други, уместо нас, кренули да нам стварају и уређују државу; да је стварају и уређују по својему, а не по нашему науму!

Свако од нас, свакога дана, нека учини по неко племенито дело, па ћемо имати здраву

и јаку Србију!