Category: Драган Симовић
СИМОВИЋ: Јачати Дух Родољубља!
Једно песничко виђење
Јачати Дух Родољубља!
Драган Симовић
Дух Родољубља јесте будућност Србије!
Јачати, из дана у дан, самосвест и самопознање, јачати и снажити Дух Родољубља!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет не сме више да се повлачи пред невладиним организацијама, чији је задатак разбијање Србије и уништење Србства!
Већину невладиних организација у Србији чине страни обавештајци и плаћеници.
Дошао је час, кад Истина мора, гласно и јасно, јавно да се каже!
Да се зна ко је ко у Србији, и ко за кога ради, и зашто ради то што ради!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да буде и културни и интелектуални и духовни стожер Србства и Србије!
Бити Родољуб, значи љубити, и бранити Род како, извана тако и изнутра.
Бити Родољуб, значи жртвовати се за Род, на свим пољима, како по хоризонтали тако и по вертикали.
Бити Родољуб, значи бити на бранику Рода и Родине.
Бити Родољуб, заиста јесте велика част!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да буде и изван и изнад сваке владе, сваке власти, сваке странке, сваке политике!
Данас је у Србији, уистини, Народ једина опозиција власти.
Народ је једина истинска опозиција власти, док све друге, назови опозиције, само глуме опозицију!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора бити управо тај Глас Пробуђеног Народа!
Пробуђени Србски Народ јесте, као што већ рекох, једина истинска опозиција свакој власти у Србији.
Алтернативни медији морају бити јавно гласило Србског Родољубивог и Патриотског Покрета!
У времену које долази, и које је већ дошло, алтернативни ће медији бивати све снажнији и све моћнији, док ће, на другој страни, из часа у час, све више слабити утицај србомрзачких медија.
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да освоји медијски простор у Србији!
За ту су идеју Србском Родољубивом и Патриотском Покрету потребна материјална средства.
Стога предлажем, свим словесним и освешћеним Србима и Србкињама, диљем и широм света, да новчано, колико ко може, припомогну Србски Родољубиви и Патриотски Покрет.
Да би Србски Родољубиви и Патриотски Покрет ваљано обављао своју мисију, он мора да има своја јавна гласила, од дневних новина до телевизије.
Преко тих јавних гласила, Србски Родољубиви и Патриотски Покрет прећи ће из дефанзиве у офанзиву!
Нема више повлачења, нема више повратка на старо!
Драган Симовић – Лепота и Дивота Великог Рзава
Лепота и Дивота Великог Рзава
Драган Симовић
Природа је саобразна са нашим унутарњим Бићем, са
нашом Душом, са нашим Стваралачким Духом.
Све је то једна дивотна божанска целина, једна
правасељенска потпуност, један космички холограм!
Свест и Свесност мора бити изнад свега онога што
происходи из нашега себичног и саможивог ума, из
нашега ума који по лажној природи својој само граби и
отима.
Наш људски ум мора бити усаображен са
Створитељевим Умом!
Да бисмо опстали и остали на Мајци Земљи, да бисмо
опстали и остали као Словесна и Духовна Бића, морамо
да чувамо и негујемо Природу!
Природу морамо да чувамо и бранимо од људске
похлепе, од похлепе нашег јадног, скученог и суженог
ума!
Људски ум је у суштини не-ум!
Људски ум, у овоме времену, није усаображен са
Умом!
Некада је људски ум био усаображен са
Створитељевим Умом.
И тада је Човек, Словесно Биће, могао да види, осети и
појми, да су он и Природа Једно Суштаство!
Давно је речено, да ће ову цивилизацију да уништи
профит!
Заиста, профит је велико зло ове цивилизације!
Ко то не види, тај ништа неће разумети у времену
будућих дешавања!
Велики Рзав није само једна од мноштва река; Велики
Рзав јесте посебна, изузетна, самосвојна, самобитна и
непоновљива река!
Велики Рзав јесте ремек-дело Стваралачког Духа
Природе!
Уништити Велики Рзав, то би био злочин и грех
једнак уништењу Да Винчија, Микеланђела,
Толстоја, Достојевског, Грачанице, Студенице, Пећке
Патријаршије!
Да, господо, профитери и предатори!
Онај који би уништио Велики Рзав, био би велики
злочинац у очима и Предака и Потомака; био би
проклет и он и његово колено за све векове будуће!
Велики Рзав мора да живи!
Велики Рзав није само једна река, није само једна вода;
Велики Рзав јесте Биће, јесте Живот!
То ви, господо профитери, не можете да видите; и од
вас нико и не очекује да то видите; већ ви морате да
слушате оне који виде то што ви никада нећете видети!
Да слушате, и да поштујете, Великог Уметника
Природе!
ПАТРИОТСКИ БЛОК: Позив на ЕКО конференцију… Говор председника Алексића… О Дверима… О песнику Симовићу…
XVI МЕЂУНАРОДНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА®
VII Здравствено безбедна храна
Нови Сад, 26-29. септембар 2012.
ПОЗИВНИЦА
ПОКРОВИТЕЉ
ОРГАНИЗАТОРИ: Еколошки покрет Новог Сада, Војвођанска академија наука и уметности и Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду
СУОРГАНИЗАТОРИ: Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Београду,
Руски државни пољопривредни универзитет-МТАА,
Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду и Legambiente-национална еколошка организација Италије
Почасни, Научни и Организациони одбор
XVI Међународне Еко-конференције® 2012
VII здравствено безбедне хране
ИМАЈУ ЧАСТ ДА ВАС ПОЗОВУ
На свечано отварање XVI Међународне Еко-конференције®
која ће бити отворена у среду, 26. септембра 2012. године у амфитеатру JП Спортског и пословног центра ,,Војводина”
ул. Сутјеска бр. 2 са почетком у 10.00 часова
Председник Почасног одбора Председник Научног одбора
| Академик | Чедомир Попов |
Академик Кастори Рудолф, с.р. |
Председник Организационог одбора
Никола Алексић, с.р.
ПРОГРАМ ОТВАРАЊА
10.00-12.00 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
– Пригодни културно-уметнички програм
– Поздравна реч Горана Кнежевића, министра пољопривреде, шумарства и
водопривреде РС и отварање Еко-конференције®
– Поздравна реч академика Кастори Рудолфа, председника Научног одбора
– Поздравна реч Николе Алексића, председника Организационог одбора
– Поздравна реч гостију
– Уводна излагања проф. др Десанке Божидаревић: ,,Са гледишта
потрошача-флаширана (пакована) вода Србије” и проф. др Мирјане
Милошевић: ,,Органска пољопривреда и производња хране”
12.00-13.00 КОКТЕЛ ЗА ГОСТЕ И УЧЕСНИКЕ
————————————————————————-
Говор председника Организационог одбора и директора Еколошког покрета Новог Сада г. Николе Алексића, поводом „Међународне Еко Конференције“:
ПРЕ НЕГО ЗАПОЧНЕМО РАД ПО ЗВАНИЧНОМ ПРОТОКОЛУ, ДОЗВОЛИТЕ МИ ДА ВАС ПОДСЕТИМ ИЛИ УПОЗНАМ СА ПОЧЕТКОМ ОРГАНИЗОВАЊА И ОДРЖАВАЊА, САДА ВЕЋ ТРАДИЦИОНАЛНЕ, ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ИЗДРЖАЛА ИСПИТ ВРЕМЕНА И ПОТВРДИЛА СВОЈУ СВРСИСХОДНОСТ ОПСТАНКА И ОДРЖАВАЊА.
ТИМ ПРЕ, ЈЕР ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НОВОГ САДА ОВОГОДИШЊОМ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈОМ ЗАОКРУЖУЈЕ СВОЈ СКРОМНИ ЈУБИЛЕЈ ОТВАРАЊЕМ 15 ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ.
ДОЛАСКОМ СЕКЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА И НАУЧНИХ РАДНИКА У ПЕНЗИЈИ 1994. ГОДИНЕ У ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ СТВОРИЛИ СУ СЕ УСЛОВИ ДА СЕ ЗАПОЧНЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЈЕДНЕ НАУЧНО-СТРУЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ИЗ ПРОГРАМСКОГ ОПРЕДЕЉЕЊА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА: ОСМИШЉЕНА ЈЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА КОЈА ЈЕ ОБУХВАТИЛА СВЕ АСПЕКТЕ ЖИВОТА У УРБАНИМ НАСЕЉИМА.
ПРВА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА НАВЕДЕНЕ ТЕМАТИКЕ ОДРЖАНА ЈЕ 1995. ГОДИНЕ КАО НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ И БИЛА ЈЕ ОДРЖАВАНА СВАКЕ ДРУГЕ, НЕПАРНЕ, ГОДИНЕ.
ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ ЈЕ ОРГАНИЗОВАЊЕМ ПРВЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ВРЕМЕ НАМЕТНУТИХ САНКЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ДОВЕО СВЕТ У НОВИ САД У НАЈТЕЖЕМ ПЕРИОДУ НАШЕ ЗЕМЉЕ И НЕСХВАТЉИВЕ БЛОКАДЕ НАУЧНЕ МИСЛИ ПРЕМА НАШОЈ ЗЕМЉИ.
ГОДИНЕ 2000-ТЕ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ СЕ ОДАЗВАО ПОЗИВУ, ТАДА НАУЧНОГ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ, ДА ЗАЈЕДНИЧКИ ПОЧНУ СА ОРГАНИЗАЦИЈОМ НОВЕ ТЕМАТИКЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ.
ОД ТАДА СЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ОДРЖАВА СВАКЕ ГОДИНЕ, А ТЕМАТИКЕ СЕ ДВОГОДИШЊЕ ПОНАВЉАЈУ.
НЕПАРНИМ ГОДИНАМА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ЈЕ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА, А ПАРНИМ ГОДИНАМА ТЕМАТИКА ЈЕ О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ.
ПОТПИСИВАЊЕМ ДУГОРОЧНОГ УГОВОРА О САРАДЊИ СА УНИВЕРЗИТЕТОМ У НОВОМ САДУ 2001. ГОДИНЕ, НОВОСАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПОСТАЈЕ ПРВИ СУОРГАНИЗАТОР ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ.
ИДЕНТИЧНИМ УГОВОРОМ О ДУГОРОЧНОЈ САРАДЊИ ПОТПИСАНИМ 2003. ГОДИНЕ, СУОРГАНИЗАТОРИ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПОСТАЈУ И УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, МЕЂУНАРОДНИ НЕЗАВИСНИ ЕКОЛОШКО ПОЛИТИКОЛОШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ИЗ МОСКВЕ И НАЦИОНАЛНА ЕКОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИТАЛИЈЕ-LEGAMBIENTE, А МАТИЦА СРПСКА ПОСТАЈЕ ПОКРОВИТЕЉ ОВЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ НАУЧНО СТРУЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ.
СЛЕДЕЋЕ, 2004. ГОДИНЕ, СУОРГАНИЗАТОРИМА ТРЕЋЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ СЕ ПРИДРУЖУЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА „А. К. ТИМИРЈАЗЕВ“ У МОСКВИ, ДАНАС РУСКИ ДРЖАВНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ УНИВЕРЗИТЕТ У МОСКВИ, ПО ОЦЕНИ МЕРИТОРНИХ ПОЗНАВАЛАЦА, НАЈЈАЧИ ПОЉОПРИВРЕДНИ УНИВЕРЗИТЕТ НА СВЕТУ.
2007. ГОДИНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА ДОБИЈА ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРЕКО РЕСОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ И КУЛТУРУ-UNESCO, ЗБОГ ЧЕГА СЕ ИСКЉУЧУЈУ СТРУЧНИ РАДОВИ И ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСТАЈЕ ИСКЉУЧИВО НАУЧНА МАНИФЕСТАЦИЈА МЕЂУНАРОДНОГ КАРАКТЕРА ЧИМЕ ЗАИСТА ПОСТАЈЕ СВЕТСКА НАУЧНА БАШТИНА.
ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ 2008. ГОДИНЕ ДОБИЈА ДРУГО ПО РЕДУ ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРЕКО РЕСОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ХРАНУ И ПОЉОПРИВРЕДУ- UN FAO И НОВЕ СУОРГАНИЗАТОРЕ У ВИДУ ИНСТИТУТА ЗА ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ИЗ НОВОГ САДА, А 2010 ГОДИНЕ И ВОЈВОЂАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ. ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА СЕ ПРЕКО РЕСОРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА НАИЗМЕНИЧНО ПОНАВЉА И ОВЕ ГОДИНЕ ЈЕ ДОБИЈЕНО ПО ПЕТИ ПУТ ЗАРЕДОМ. ТИМЕ ЈЕ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ, ПО РЕЧИМА ДИРЕКТОРА UNESCO-А ЗА ЕВРОПУ, Г. ENGELBERTA RUOSSA КОЈИ ЈЕ ОТВОРИО ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈУ 2007, ИЗБИО НА САМ ВРХ КОРПУСА НЕВЛАДИНИХ ЕКОЛОШКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У СВЕТУ.
ОВЕ ГОДИНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈИ ЈЕ ПРИЗНАТ СТАТУС МЕЂУНАРОДНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПРЕД МАТИЧНИМ ОДБОРОМ МИНИСТАРСТВА НАУКЕ, УНАЗАД ОД 2008. ГОДИНЕ, А ВОЈВОЂАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ И ИНСТИТУТ ЗА ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРИХВАТИЛИ СУ СТАТУС ОРГАНИЗАТОРА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, ЧИМЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ЈОШ ВИШЕ ДОБИЈА НА ЗНАЧАЈУ И РЕНОМЕУ.
СВЕ ТО ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НЕ БИ МОГАО БЕЗ ПУНЕ ПОДРШКЕ ПОКРОВИТЕЉА, СУОРГАНИЗАТОРА, ДОМАЋИНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, НАУЧНИХ РАДНИКА ИЗ ЗЕМЉЕ И ИНОСТРАНСТВА, ДОНАТОРА И СПОНЗОРА, КАО И ГРАЂАНА НОВОГ САДА, ЗБОГ ЧЕГА СЕ РУКОВОДСТВО ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА, У ТРЕНУТКУ ЗАОКРУЖИВАЊА ЈЕДНОГ СКРОМНОГ ЈУБИЛЕЈА, СВИМ НАВЕДЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И ПОЈЕДИНЦИМА НАЈИСКРЕНИЈЕ ЗАХВАЉУЈЕ НА ПРУЖЕНОЈ ПОМОЋИ И УКАЗАНОЈ ПОДРШЦИ.
—————————————————————————————————–
ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ ПОВОДоМ (НЕ)АКТИВНОСТИ ОРГАНИЗАЦЈЕ „ДВЕРИ“- НИКОЛА АЛЕКСИЋ
Објављено 2012/09/24 у 21:21
Поштоване патриоте и пријатељи,
Ја сам 2011. године предлагао Дверима да се ујединимо око листе Еколошки покрет Србије-Никола Алексић, али под условом да се општи интереси ставе испред групних и личних. Био сам глат одбијен. После избора пријавим полицији јавни протест због крађе избора, они мене одбију, а дозволе Дверима. Поново покушам да пријавим полицијиу јавни протест 17. маја, мене одбију, а њима дозволе.
Одем код Двери и разговарам са једним од челника Двери и питам их да ли ће сада организовати свакодневне протесте због незапамћене доказане крађе и фаллсификовања избора, а они ми кажу не, они ће сада анализирати изборне резултате, па… не сећам се више изговора. У српском народу постоји изрека, само се будала спотиче два пута о исти камен. Мени више нико на овом свету не може да прича о Дверима, знам ко су, ко стоји иза њих, то су и доказали чим су распустили Градски одбор Новог Сада и искључили људе који су увели Двери у локални парламент, када су се окренули против ДС на власти. Ко хоће да их Двери вуку за нос, слободно нека их следе и гласају и на следећим изборима. Ја им се више нећу обраћати.
После тога смо основали Патриотски блок, мрежну организацију око које ћемо покушати окупити све патриотске организације и појединце који опште интересе стављају испред групних и личних, задржавајући правни и програмски субјективитет, али наступајући заједно на изборима и у свим акцијама. Само заједно нешто можемо урадити. Али отворено кажем, Дверима ту никада неће бити места. За гаранцију програмског опредељења и правоверност стојим ја, Никола Алексић, моја дела и резултати стоје свима на располагању да се увере шта сам до сада урадио, остварио, да се увере да држим реч и да ме ниједна странка, интересна група или организовани криминал не држи за врат.
Ко хоће са Патриотским блоком, биће му част, а не обавеза, то му ја, Никола Алексић гарантујем. Ко не буде с нама, знаћемо за кога ради, за себе или режим. Доста је било обмана и лажи. Молим све патриотски настројене појединце и групе да нас више не зову на окупљање и сл. позиве. Издајници и патриоте никад нису, нити ће моћи бити заједно. Укажите нама или издајницима поверење, али и сносите одговорност за сопствени избор.
После тога ме немојте више позивати да се ујединим са таквима. Чини ми се да бих се одрекао сопственог живота када би ме неко, не знам на који начин, присилио да се ујединим са људима који служе режиму лажно се представљајући за патриоте, пре бих се убио него се са њима удружио.
——————————————————————–
ЗАШТО ЦЕНИМО И ПОДРЖАВАМО СРПСКОГ ПОЕТУ ДРАГАНА СИМОВИЋА (Патриотски Блок)
Свака реч коју изговори и напише српски поета Драган Симовић, нама се приказује као позната реч или упутство по коме ваља живети, јер уистину, по тим речима живимо и радимо.
Високо сагласје у размишљању са српским поетом Драганом Симовићем речито показује да смо задојени патриотизмом из истог извора, да смо од истог учитеља учили шта је то родољубље, исти нас људи учили каква је разлика између чојства и јунаштва, на истим примерима учили чији интерес је пречи, лични или општи.
Злобници би рекли да је то сагласје једне генерације, а ми одговарамо питањем, зашто се онда наше мишљење толико разликује од мишљења садашњих генерација око израза и осећања која нису променила своја значења од како свет постоји?
Зато је сȃмо постојање таквих људи као што је српски поета Драган Симовић вредније по садашња и будућа покољења. За садашња покољења вредно је ради осветљавања путева оним часним појединцима и уливања сазнања да су на правом путу, чак и онда када сви остали иду супротним правцем, а за будућа покољења да сазнају да се у овим тешким и судбоносним временима по будућност Србије имало рашта живети и часно борити.
Бог му дао добро здравље и дуг живот на част и ползу српског народа. Част нам је што смо делили исту искру живота и људску судбину живећи у најтежем тренутку у историји Србије делећи и борећи се за иста уверења.
Живели Драгане!
——————————————-
24 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
За ФБР припремо Никола Алексић
СИМОВИЋ: Косовски Срби, сами и голоруки, против крволочних звери!
Косовски Срби, сами и голоруки,
против крволочних звери!
Драган Симовић
У Европи 21 века, Косово је постала нова „гладијаторска арена“ у којој крвожедни евроатлантисти „бацају“ Српске хришћане, још крвожеднијим „албанским зверима“…
Западна је Империја Зла од Косова направила велику арену, у коју се, међу крволочне звери, са високих зидина бацају голоруки Срби!
Као у време Прве Империје Зла, која је, попут ове Империје, жељна и жедна крви, исто то чинила са раним хришћанима!
Они који кидишу на Косовске Србе, више личе на крвожедне звери него на људе!
Штавише, они у себи немају ни најмању божанску искру, и својим злочинима, у свему, превазилазе и најкрволочније звери!
Док се голоруки Косовски Срби, у великој арени, мед високим зидинама, боре против разјарених дивљих звери, Император и Свита све то, и сами жедни србске крви, с уживањем посматрају из својих ћесарских и аристократских ложа.
На сваког Србина, на сваку Србкињу, кидише на стотине крвожедних звери; звери које само неким чудом, или грешком Природе, имају људско обличје!
Ова праискона слика, ова песничка пра-слика, више казује од свих текстова надобудних пискарала.
Штавише, ова песничка слика и јесте права стварност, а све друго су опсене и лажи западних људи лажи!
Али, као што је и Први Рим огањ живи сажегао, тако ће и овај Потоњи Рим огањ живи да сажегне!
То је Космички Закон изазван и стваран Космичким Болом, болом невиних жртава.
Индуси Аријевци знају, знају од Праискони, да овоме Закону нико умаћи не може!
Тај Закон се полако низводи на Земљу, и већ је близу време, када ће Небески Огањ прогутати све оне звери што су уживале у србским мукама!
СИМОВИЋ: Светлост у нама…
Светлост у нама
Песник се обраћа Роду своме!
Драган Симовић
Светлост у нама обасјава и најудаљенија звездана јата!
Нема смрти за онога који је ово Знање у Веру преточио!
Који ово Снева и Живи, Снева и Живи у Вечности!
Створени смо за чуда која наш ум ни појмити не може!
А ми ништа од тих чуда не чинимо, само зато што смо умислили да смо јадни и бесловесни!
Свет нас је од рођења убеђивао да смо смртни, и ми јесмо смртни, јер смо поверовали свету да смо смртни!
Заиста, свет нас је све време држао у лажи, и ми смо поверовали у све лажи света!
А сам наш Живот јесте чудо над чудима!
Али ми не можемо да видимо Чудо Живота, будући да смо све време, од детета, живели у лажи!
Ми смо сишли Одозго, и дошли смо из Будућности, а све друго су лажи људи у вечитој лажи!
Наши су Преци рођени у Светлости, и наша је света дужност да будемо достојни Предака својих!
Да препознамо Светлост у себи, и да Светлост предајемо ближњима својим!
Наши Преци и Потомци у нама се срећу у Светлости, само онда када смо и сами у Светлости!
Нема смрти за онога који је ово Знање у Веру преточио!
Који ово Снева и Живи, уистини, Снева и Живи у Вечности!
СИМОВИЋ: Западњаци поштују само онога кога се боје!
Западњаци поштују само онога
кога се боје!
Драган Симовић
Ко год је проучавао повесницу, културу, књижевност, уметност, философију, етнологију и антропологију Запада, тај зна да Запад поштује само онога
кога се боји.
Никада Запад није поштовао, ни ценио, некога изван Запада, некога ко не припада Западу, по неким
другим – стваралачким, умним и духовним вредностима, већ је вазда и увек поштовао
само онога ко је јачи од њега.
Западна цивилизација почива на темељима себичности и саможивости, таштине и гордости, и будући таквом, она никада неће моћи да види и препозна праве вредности у оних народа који не припадају Западу.
Западна цивилизација је пуна презрења, скоро болесна од презрења, и мржње, према свим иним народима Истока!
Од свих народа Истока, Запад највише презире и мрзи Словене, превасходно Србе и Русе.
Нико разуман не уме да објасни откуда та мржња Запада према Русима и Србима, али та мржња стварно постоји, већ вековима!
И ма шта чинили Срби и Руси да се додворе Западу, свагда ће бити презрени и одбачени.
Годинама сам трагао за узроцима и коренима мржње према Источним Словенима (будући да они, на Западу, и Србе сврставају међу Источне Словене!), али нисам могао да нађем ни један једини разуман разлог!
А онда сам схватио, и освестио, да разлог постоји само у болесном бићу западног човека.
То је онај разлог без разлога!
Разлог без разлога јесте умишљени разлог у дешевно, умно и духовно болесног човека.
Ако уђемо у битије и суштаство западног човека, онда ћемо схватити, најпре појмити а потом и схватити, зацело освестити, да је западни човек тежак душевни и духовни болесник, који се интелектом брани, који интелектом прикрива тешко лудило.
Они који су изучавали духовне науке Истока, ведску духовну медицину, те философије, психологије и религије древних источних народа, добро знају да има такозваних интелигентних лудака.
Уистини, најтежи лудаци и знају бити веома интелигентни, али је та интелигенција из најмрачнијих и најгрознијих светова Тартара, одакле веје језива метафизичка студен.
Западна психологија и психијатрија није томе толико посвећена, нема ту онтолошку и гносеолошку спознајну дубину, али источне духовне науке знају, да се ваља највише клонити веома интелигентих људи.
Такви интелигентни, луцидни људи, без етике и карактера, без божанске вертикале, јесу праве звери у људскоме обличју!
Е, видите!
У западном свету, свуда диљем Запада, најчешће срећете такве људе.
Истина, постоје и они други и другачији, али такви су одувек бивали у мањини!
Срећете себичне и саможиве персоне (а те персоне, скоро по правилу, и јесу техничка интелигенција!), особе таште и горде, надобудне и мрзовољне, егоистичне и еготистичне, које су умислиле да су неко и нешта, а, уистини, звече као ископнела тиква!
Управо цивилизација таквих људи и јесте посејала семе мржње и зла по целоме свету.
Докле год је стизао западни човек, свуда је за собом сејао семе мржње и зла, свуда је за собом остављао пустош и рушевине, лелек и плач.
Све континенте су загадили и затровали Западњаци, све ине народе су пљачкали и убијали.
Убијали су народе Африке и Азије, народе Северне и Јужне Америке, народе Канаде и Аустралије.
Истребили су, не само племена и народе, већ читаве расе!
Индијанце су убијали и клали грозније него дивље звери.
Аустралијске су Абориџине користили као покусне куниће за своје демонске опите, сматрајући их мање вредним од животиња.
Индију су пљачкали и разарали читаво једно столеће.
Када су се, најзад, повукли из Индије, иза себе су оставили пустош и беду.
Свуда су трагови крви, кроз векове, остајали иза западног човека.
И још нешто.
Свуда је иза западног човека остајао некакав неприродан смрад, који се, још дуго после њиховог одласка, и даље осећао у ваздуху, у води, у земљи.
Ви, свакако, знате из духовних учења Истока, да се око злих људи шири и распростире некакав неприодан смрад, смрад који може да се осети и на даљину.
То је смрад од тамних ентитета из доњих светова, ентитета који запоседају душе злих људи.
Чули сте, свакако, од својих мудрих предака, који су некада говорили, да се душа злог човека чује на даљину.
Зато такви, по природи зли, и користе силне миомирисе и дезодорансе, да би прикрили смрад властитих душа, те да би вас обманули и заварали.
И не само што западни човек никада не може бити пријатељ човеку Истока, већ ће источном човеку западни човек увек бити и остати потуљени, лукави и подмукли непријатељ.
После свег овог знања и познања, само још бесловесни и неосвешћени Срби, могу да очекују некаква добра од Јевропе!
Па добро, нека то, у овом случају, буде само њихов избор!
Драган Симовић: Бела Србија – Земља Бога Стрибора
Бела Србија – Земља Бога Стрибора
Песма Драгана Симовића преведена на пољски језик
Реч има чудесну моћ!
Реч има чудесну моћ!
Драган Симовић
Само песници знаду какву моћ има Реч!
Изговорена, а поготову записана, у Песми записана,
Реч, има такву моћ да и тешко болесног, умирућег
човека, са самртничког одра подиже!
У свим древним предањима, у свим кажама и скажама,
у свим бајкама и митовима, говори се о божанском
дејству Речи.
Ово казујем стога, што има оних неверујућих и
неосвешћених, који су присутни и на овој мрежи,
а који, у својим несувислим коментарима, на неку
дивну Песму, на неки освешћујући чланак прослове,
из незнања, наравно, како је бесмислено то што ми
пишемо, већ би требало да узмемо пушку у руке, и да
се пушком боримо за Србство и Србију!
Истина, Срби су вазда били кадри да се мачем и
пушком боре; редак је народ на земаљскоме шару, који
се по томе може са Србима поредити!
Сви моји Преци, Горштаци, Херцеговци, велики
ратници, скончавали су свој земаљски живот, најчешће,
око четрдесете године!
Двадесет нараштаја, у моме Родослову, није никада
видело својега деду!
Сви су на ногама умирали, усправно, на бојноме пољу!
Али, зачкољица је у томе, што су Срби вазда губили
после војне!
Пре и после војне, Срби бејаху чисти губитници!
Зашто? Питамо се!
Зато што су поверовали, из не знам какве и чије
наивности, да после боја ваља бацити мачеве и копља у
трње, и да ће све тиме бити само од себе решено.
Нису схватали да се рат води на свим пољима, на свим
ступњевима божанског бивствовања!
И тај рат се води без престанка!
И буквално, рат без санка и престанка!
Нису разумевали и схватали поруку наших Великих
Предака, да Реч сече страшније од мача!
У овоме потоњем рату, Србе је највише посекла реч!
У овом случају, реч пишем малим словом, зато што то
није Божанска Реч!
Реч изговорена, и записана, преко јавних гласила.
Преко демонских медија!
Најпрљавија, најмрачнија сатанизација Срба ишла је
преко речи!
Ниједан народ, у повесници човечанства, није тако
сатанизован, као што су Срби у ових последњих
двадесет година!
И то је грозан злочин противу Срба!
Долази време, и већ је дошло, кад ће сви ти злочинци
стајати лицем у Лице спрам Живога Бога!
И сви ће они, са својим потомцима, отплаћивати свој
кармички дуг!
Такав је Закон Пра Васељене.
На Истоку тај Закон зову Карма.
А ми га зовемо Законом Сетве и Жетве.
Зашто ово пишем, и зашто уопште пишем?
Пишем зато што још од детета осећам божанско
дејство Речи!
Исцељујуће и животодајно дејство Речи!
Из таштине не пишем!
Можда је у младости и бивало таштине, али је одавно
нема!
Пишем и стога, што желим својим ближњима, својему
Роду и Племену, да припомогнем преко Речи.
Што преко Речи, и путем Речи, и кроз Реч, предајем
оно што сам од Створитеља, од Духа Стварања, од
Великих Предака, давно још примио!
Желим да Реч, коју изговорим или напишем, има
исцељујуће дејство за Душу мојега Рода!
За сваку Живу Душу!
Морам, сада и овде, да вам исприповедам нешто што
сам дуго чувао само за себе. Али је, канда, дошао
тренутак, да се све то обелодани.
У једноме сну, у сну јасновиђењу, сабрали су сви моји
Преци, Ратници Истине и Светлости, а сви су они
јуначки гинули на бојноме пољу кроз многе векове, и
сви су ми, скоро углас један рекли, отприлике, ово: Ми
смо се борили сабљом, копљем и пушком, а ти настави
пером песничким да се бориш за Свето Србство, за
Бога Правде и Бога Истине!
Ми смо сви били јуначни и неустрашиви, али бејасмо
неуки и неписмени; нека твоја писменост
просветли све нас!
Ти буди писмен за све нас неписмене!
Ти буди наш дуго сневани сан!
После тога сна, ја сам знао да сам на Правоме Путу!
После тога сна, ја сам био уверен да сам се помирио
са Прецима, да су ме Преци, горштаци и ратници,
примили за својега.
Пре тога сна, ја сам се дуго питао, да ли сам достојан
својих Предака, горштака и ратника; да ли бих и ја
смео и умео да се борим онако неустрашиво како су
се они борили; а после тога сна, све ми бејаше јасно и
чисто. Бејаше онако као је требало да буде.
После тога сна, знао сам (моје Биће је знало!), да сам
Један Од Њих!
И, на концу, још нешто да освестимо.
Будите уверени, да је СРБски ФБРепортер велик задатак
обавио!
Да је Реч објављена овде, долепршала до многих
Србских Срца.
И да је многе Србе и Србкиње покренула према
Светлости, према Богу Живоме,
према Истини!
Ја, и верујем и знам, да је тако!
Драган Симовић – Дух самопознања илити културни патриотизам
Дух самопознања
илити културни патриотизам
Драган Симовић
Дух самопознања илити културни патриотизам јесте
најпримеренији, најсавршенији вид отпора тихом,
потуљеном, подмуклом и лукавом поробљавању
појединаца и народа.
Срби су (а морам да будем искрен!) најчешће склони да
ниподаштавају, да потцењују културу (заиста ми није
јасно од кога су то примили, ко их је томе учио?!), али
је култура (не заборавите то!), у крајњем случају, сврха
свих ратова, свих поробљавања, кроз векове и светове!
Један је народ поробљен тек онда, кад прихвати
културу, језик и писмо, замисли и промисли,
размишљање и појимање, освајача и поробљивача.
Дешавало се, у прошлости, да један духом јак народ,
буде поражен на војничком пољу, али да својом
културом, својим стваралачким духом, победи, и спрам
себе и за себе, преобрати својега освајача.
Победа на војничком пољу јесте само предигра за
ону праву победу, која се одвија, на дуге стазе, на
културном и духовном пољу.
Срби већ имају то искуство, само је важно да се тога
присете, и да освесте.
Срби су побеђивали у ратовима, на војничком и
ратничком пољу, али су потом све то губили на
културном пољу.
Срби су у Првом светском рату били војнички
победници, али су потом у миру постали чисти
губитници!
Срби су културно и духовно, за кратко, били
поробљени управо од оних, које су претходно поразили
на војничком пољу!
Ово потоње поробљавање Србства и Србије одвија
се, као што већ рекох, веома прикривено, потуљено,
лукаво, подмукло а са једном једином сврхом – да Срби
не наслуте, и не примете, да се поробљавање над њима
дешава, и да су скоро сасма поробљењи!
Да је србски дух већ поробљен, схватићете то кад
прошетате Србијом.
По свим србским градовима, у свим кафићима по
Србији, чују се песме освајача, чује се језик освајача,
види се писмо освајача, виде се лажне вредности
освајача!
Странац који би се овде неким чудом затекао, ни по
чему (али, и буквално, ни по чему!) не би могао да
поверује да се у Србији обрео!
То се зове дух самопорицања.
Дух самопорицања појединаца и народа.
Наспрам духа порицања постоји дух самопознања!
Патриотизам се, у овоме времену, најбоље испољава и
препознаје на културном и духовном пољу.
Веома је важно да ово препознамо и освестимо!
Морамо културом својом, морамо духовношћу својом,
да се боримо против слаткоречивог а веома лукавог
поробљивача Србства!
Ако културни патриотизам потценимо, ако ово не
схватимо озбиљно и оговорно, онда ћемо се сами
исписати из Књиге Живота!
СИМОВИЋ: Кустурицу за министра екологије!
Једно песничко промишљање
Кустурицу за министра екологије!
Драган Симовић
Нико тако савесно и одговорно не би водио министраство екологије као Емир Кустурица, свестрано надарени уметник и велики посвећеник Србства и Словенства!
Ја знам да се сваки расни уметник клони политике и власти, зато што је његова душа толико широка, широка као море сиње, те стога и не може да се смести ни у какве калупе, ни у какве системе!
Тој души би било претесно у свакој политици, у свакој власти; та душа би венула и сахнула у сваком систему!
Али би, на прилику, Емир Кустурица, рецимо, могао да буде почасни министар екологије (ваљало би, зацело, и то да се установи!); неко одговоран и битан; неко ко би се питао и уважавао, при самом министарству, при (или на) самој влади; неко ко осећа, појима и сазерцава Природу изнутра, свом душом својом, свим бићем својим!
Зашто Кустурицу предлажем за почасног министра екологије?
Зато што је сам самцијат Кустурица учинио више на заштити Природе од свих србских влада у последњих стотину година!
Зато што је Кустурица (уз Николу Алексића, из Еколошког покрета Новог Сада) једини посвећеник, у овоме времену, који нешто сушто предузима и чини, да би се ова Лепота и Дивота Србије сачувала за оне који ће после нас доћи!
Тако би се зауставило, или макар одгодило, расипање и уништавање оне праисконе Лепоте коју смо од својих Прадака наследили.
Оно што смо од Предака као Дар Божји наследили, то не сме да распродаје, расипа и уништава ниједно министраство, ниједна влада, ниједна власт!
Природна добра не могу се новцем вредновати!
Господин Милан Бачевић може да распродаје своју дедовину (ако је има!), али Србију мора да чува!
Србија не припада само овим садањим Србима, већ и Србима који су били, као и Србима који ће једном бити!
Господине Бачевићу, требало би да учите од Белих Индијанаца како се Мајка Природа чува, негује и брани!
Ако уништимо Мајку Природу и себе смо уништили!
Да ли имате ту Свест?
Да ли сте одговорни пред онима који ће после нас доћи, који једном морају доћи?
Рудници су далека прошлост!
И само још неосвешћени и бесловесни, појединци и народи, размишљају о копању по утроби Мајке Земље, о вађењу некаквих само њима умишљених руда!
И стога, на концу, предлажем Емира Кустурицу и Николу Алексића за почасне министре екологије при влади Србије.
Као почасни министри екологије, њих двојица ће, верујем и знам, лакше да се боре против оних који не знају ко су, чији су, одакле су пошли, и куда и камо иду!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 