Снага народа јесте у Духу Стварања

 

Драган Симовић

 

 

Таленти се морају неговати!

Један народ је, између осталог, велик онолико колико талената успе да однегује!

Што више даровитих личности у једном народу, тим већа и духовна снага тога народа!

Тешко народу који не уме да одгаја и негује своје таленте; народ без талената јесте само привидно жив!

Тако су говорили Гете и Тагоре.

Два велика песника Истока и Запада.

Дух држи како појединце тако и народе!

Чему ово писаније?

Ово писаније је истовремено и последица и узрок, нечега што је било и нечега што ће бити!

Хајде песнички да поједноставим!

Нама је Србима, у овоме часу, драгоцена свака даровита и самосвојна личност.

Ми смо и дошли довде докле смо, а знамо како смо и зашто смо дошли, само стога што кроз многе нараштаје нисмо одгајали ваљано даровиту и паметну децу.

Уместо талената, сада имамо медиокритете и дебиле на свим кључним местима, од културе, преко образовања, привреде, судства, војске, па све до самог врха политике!

Све је то последица занемаривања и одбацивања талената!

Ако убијеш памет једном народу, онда остаје стадо оваца које се води на кланицу!

Наши душмани управо то чине у овоме трену!

Жешће него икада раније.

Ваљда сте то схватили!

Већ неко време, примећујем, и препознајем, да је све више даровитих и образованих на друштвеној мрежи: на сајтовима, блоговима, порталима, на буку (бук, буки, буква – чиста србска реч!), на страницама електронских часописа.

И, ја на основу тога закључујем, да се Србство (мада жестоко гушено и споља и изнутра!), полако буди, и освешћује.

Али, нама је дужност; свима нама и свакоме од нас понаособ; да, на овај или онај начин, припомажемо сваку даровиту (а поготову младу), и самосвојну личност!

Да будем одређен.

Запазио сам, још од раније, Весну Веизовић!

Млада, даровита, образована, морална, родољубива и самосвојна личност.

Њени текстови имају душу, имају покретачку снагу, имају тачку ослонца а имају и вертикалу!

Њен стил је, истовремено, и урођен и однегован, самосвојан и самобитан, а језик јој је књижевно разуђен, прочишћен и уобличен.

Весну би, будући да је млада, ваљало подржати.

Бодрити је и соколити, како би Песник рекао.

Напросто, рекламирати је, на овај или онај начин.

Опростите за ову реч рекламирати, али управо сам на нешто слично мислио!

Зашто? Питате се!

Зато што она друга, душманска страна Србства, управо то чини, само тамо нису личности попут Весне Веизовић, већ персоне која су сушта и опречност и супротност Весни.

И то сте ваљда схватили, и освестили!

Овај умни и духовни рат против Србства тек је отпочео.

Морамо имати што више самосвојних личности попут Весне Веизовић!

Сваки њезин текст је пун погодак!

А перо јој је оштро, убојито!

Подржимо је!

Подржаћемо и себе!

 

Злочини у име вере!

 

Драган Симовић

 

 

Најгрознији злочини, кроз векове и светове,

 чињени су у име вере!

У име бога!

Највећи мрак настањен је у душама и умовима дивљих, непросвећених и неосвешћених верника!

Верско лудило јесте најстрашније и најгрозније лудило, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима!

На стотине милиона словесних људи, стављано је на најсуровије муке, убијано на начине који превазилазе све ужасне слике Пакла, све замисли наше, сву машту нашу, а све је то чињено у име вере, у име бога!

Србски је народ највећа жртва свеколике верске мржње, свеколиких верских ратова!

Срби у свом Бићу и Битију имају светлосни запис свих ужаса, свих грозота, верске мржње и верских ратова!

Срби су највећи мученик, највећи страдалник, како од мухамеданаца тако и од кршћана!

Ко може да преброји, колико је милиона Срба, на најсуровији начин, уморено кроз векове минуле, у име вере, у име бога!

Двадесети век јесте најмрачнији, најсуровији век за Србе!

Просто су се наши усудбени суседи утркивали у злочинима над Србима!

Србски се Усуд огледа у томе, што Срби имају за суседе оне који носе праискону зверску мржњу према Србима!

А та мржња према Србима јесте мржња у име вере, у име бога!

И, на концу свега, ово мало, после свих вековних погрома, претеклих Срба, неко жели да братими и сестрими са највећим србским крволоцима!

Да братими и сестрими србску цркву са кршћанском црквом, са црквом ножа и србосека, чији темељи почивају на србским костурницама!

Само бесловесни Срби, и сумасишавши Срби, могу то да прихвате!

 

Језичка разјасница.

У овој сам Песми, словесно и освешћено, именицу бог писао малим словом!

А ви ћете схватити зашто!

Сви ти злочини нису чињени у име Бога Створитеља, већ у име бога мрака, мржње и зла!

Хоћемо ли да се боримо, или смо се већ унапред предали?

 

Драган Симовић

 

Да ли смо се то ми још пре битке, пре боја, унапред предали непријатљу?

Да ли смо то ми одустали од борбе?

Ако смо одустали од борбе, онда знајте, да смо одустали и од живота!

Живот је борба непрестана, на свим пољима живљења, на свим ступњевима бивствовања!

Борити се, значи живети!

Ко то благовремено не схвати, и не освести, тај је, уистини, изгубљен, не само за овај живот садањи, већ за све минуле и будуће животе!

Постали смо понизни, снисходљиви, уплашени и престрашени.

Велик је страх завладао нашим срцима, нашим душама, нашим мислима, па и сновима нашим.

Свима се на путу склањамо, помичемо се устрану, главе смо погнули и гледамо у земљу.

Почели смо и својих сенки да се плашимо.

Ни најмање не личимо на своје велике претке!

На оне претке пред којима никакве силе земне нису стајале на путу.

На оне претке који нису гледали колики је и какав је непријатељ њихов, но колика је и каква светиња коју бране, и коју морају да одбране!

Умислили смо да је наш непријатељ велики.

Не, није велики наш непријатељ, него је велики страх у нас!

Умислили смо да је наш непријатељ моћан.

Не, није наш непријатељ моћан, већ смо ми постали немоћни.

Као да смо пре времена и рока остарили!

Као да нема живота у нама!

Као да смо мртворођени!

Само онај који се бори за живот, зацело ће и живети и умрети у слободи!

Живети у слободи, и умрети у слободи, то је сан сваког словесног, посвећеног и освешћеног Човека!

Такав је Човек и имао разлога да се роди!

Таквога се неће постидети ни преци нити потомци.

Такав након смрти, након привидне смрти, прелази у вечан живот.

Вечан је живот стварност, стварност виша и већа од ове привидне стварности у свету.

Велике личности не умиру.

Велике се личности само селе из света у свет!

Наши су велики преци, Ведски Срби, КолоВени и Аријевци, знали да је страх највећи човеков непријатељ.

Страх човека одваја од Бога.

Што је већи страх, човек је све више удаљен од Бога.

Победити страх, значи загрлити Бога.

Загрлити Бога, значи бити једно с Богом!

Свако се од нас рађа два пута.

Први пут од мајке, а други пут Одозго, од Духа Великога, од Живога Бога.

Прво рођење је тренутачно, а друго рођење је васцели живот.

Друго рођење је без почетка и свршетка.

Друго рођење јесте борба непрестана.

Борба за вечан живот.

Ко тако сазерцава, уистини, бива на Божјему Путу!

Србија у пауковој мрежи

 

Драган Симовић

 

 

Србији ће најтеже бити да се избори сама са собом, да савлада зло у себи самој, да победи саму себе!

Све оне важне, па и суштаствене послове, на свим пољима живота и живљења, на свим ступњевима стваралаштва, које је Србија дуго одлагала (одлагала и одгађала!), до унедоглед, кроз многе нараштаје, сада су се  сустигли, сабравши се на једном месту, и затворивши сваки пролаз, сваку стазу и сваки путић, на било коју страну простора и времена!

Спољни непријатељ, знамо то добро одавно, увек се појављује онда када изнутра, између нас, нема слоге и јединства, када унутра, међу нама, преовлада себичност и саможивост, грабеж и отимачина, разврат и блуд!

И заиста, никада ми, кроз векове, нисмо били побеђивани извана, већ свагда и увек изнутра!

Онај што је упознао србску повесницу, разумеће о чему приповедам, и зашто тако приповедам.

Да разјаснимо и да освестимо!

Власт смо вазда и навек имали онакву какву

заслужујемо!

Свака наша власт била је наша слика и прилика!

Какви ми, такви и наши владари!

Неслога, међусобице, расколи, мржња и ратови, све нас сустопице прати откада знамо за себе.

Све брат против брата.

Све свој на својега.

Е, сада је дошао тренутак кад више нема одлагања и одгађања за неко будуће поколење!

Сада смо ми, управо ми, то будуће поколење; сада смо ми, управо ми, сва будућа поколења наша!

Ми смо сада самима себи и преци и потомци!

Од наших дела, управо у овоме часу, зависи судбина како наших предака тако и наших потомака!

Ако ово не схватимо, и не освестимо, на прави и суштаствен начин, онда ћемо бити заувек изгубљени у неким далеким звезданим јатима!

Србија је у пауковој мрежи!

Замислите огромну паукову мрежу у коју је упала Србија; и сада је само питање тренутка када ће је  прогутати исполински паук, неман и несит

створен нашом себичношћу и саможивошћу, нашом похлепом и мрзовољом, нашом мржњом и братоубиством!

У Србији одавно нико ваљано не обавља своје послове, дужности и задатке!

Нико за своја дела, боље рећи недела, не одговора ни пред Богом нити пред народом!

Нико у Србији не размишља о самој Србији, о Србији као држави, као заједници свих нас, свих житеља, свих појединаца, свих оних који су били, који јесу и који ће једном бити!

Тако је од дна до врха, и од врха до дна.

Не само да лажу и краду они који су на власти, у власти и при власти, већ то исто чине и они на дну, они мали људи са којима често саосећамо; дакле, сви редом и заредом, од председника државе до последњег чистача улица, или ратара у некој њиви, на неком пољу под звездама!

Свако се труди, уистини, не да буде бољи од онога другог тамо, већ гледа како ће да буде гори од горега!

Е, видите!

Ако смо већ такви какви јесмо, каквом онда добру и бољитку можемо да се надамо?!

Како можемо да успевамо и да побеђујемо, када смо лажвиви, потуљени и зли?!

Сви ми!

Заиста, ни себе не изузимам!

Ми овакви какви јесмо, не само што никоме не требамо, но ни самима себи више нисмо потребни!

Наравно да још има наде за нас!

Још можемо нешто да учинимо!

А то нешто јесте суштаствено! 

Можемо да преокренемо и променимо своју судбину, своју усудбу!

За почетак, да победимо сами себе!

Да победимо себичност и саможивост!

Да победимо мржњу и злобу!

Да прихватимо брата за брата!

Да у брату видимо себе, и у себи да препознамо ближњега својега!

Када то учинимо, верујте, тада смо већ више од пола посла обавила!

Тада ћемо бити као снова рођени –

 али Одозго, од Бога Живога!

 

 

 

 

 

 

 

Издалека се све много боље види!

Драган Симовић

Слово Песниково, Песма благодарна, поводом додељивања
признања Златно перо, од Удружења србских књижевника
Словеније.

Песник је позван да служи Истини и Љубави,
Светлости и Животу, Доброти и Лепоти, а све су то
само друга (и мада привидно различна, ипак, слична и
сродна!), имена за Бога Живога,
за Створитеља.
Онај који служи Богу, служи и Роду својему,
јер и Род је од Бога!
Служећи Богу, Истини и Љубави, гле, Песник и Језику
својих Светих Предака служи, будући да у Језику Душа
Рода и Племена обитава.
Заиста, Језик је пра-завичај Песников!
Језик је наше пра-памћење, наше пра-сећање, наше
пра-бивање.
Језик је Светлост у нама!
Светлост преточена у Звук, у Глас, у Реч, у Слово.
Језик је Душа Народа!
Нема Народа без Језика својега!
Језик је Духовно Биће усаображено са Духовним Бићем
Народа.
Живот Језика јесте истовремено и Живот Народа.
Умирање Језика јесте истовремено и умирање Народа.

Кад један Народ изиђе из Језика својега, убрзо увене и
усахне као биљка ишчупана из корена!
Ко чува Језик, чува и Род свој.
Ко чува Језик, чува и Светлост Бога Живога!
А Песник је, гле, позван, и прозван, да чува Језик као
Светињу над светињама!
Благодарим, од Срца, онима који су видели, и
препознали, дела моја песничка, посвећена Језку и
Роду!
Заиста, издалека се све много боље, и јасније, види!

Душа Србске Мајке

 

Драган Симовић

 

 

Када уроним у своје Божанско Биће, у Биће што јесте Светлост Праискона, онда ту видим, и препознајем, Душу Србске Мајке!

То је она смерна, тиха и сетна Душа, Душа широка као море сиње, која све појима, која све разуме, која све прашта!

Ако бих ту Душу изразио, и нарисао, у ваграма древнога живописца, онда би та Душа исијавала око себе нежно плаветни светлосни венац што обујима Небо и Земљу и свеколика обзорја унаоколо.

Душа Србске Мајке јесте Биће и Битије расне Србкиње.

Оне Србкиње која је кроз многе векове и светове проносила и сачувала ту дивотну Божанску ВедСрбску, Стриборјанску, Хиперборејску и Аријевску Душу.

То је она топла и жива Душа, која све упија и све из себе исијава и зрачи.

Душа која је истовремено оваплоћење и Вере и Знања, Љубави и Доброте, Лепоте и Дивоте!

О тој Души Србске Мајке може се беседети и певати, може се књижевно писати и умно расправљати, али ће нам она вазда и увек остати недоречена и недопевана, остати тајанствена и тајинствена!

Та Душа се никада не може чулима овога света познати, будући да сама та Душа и није од овога света.

Та Душа је из виших духовних светова, о којима огромна већина људи, поробљена вештаством и лажном мудрушћу овога света опсене, никада ни сневала није!

Та Душа је сачувала, кроз многе векове од Праискони, све оно што је и најлепше и најдивотније и најмудрије у Свеколиком Србству!

Та Душа је сачувала и Језик и Писмо, и Веру и Предање, и Радост и Тугу Свих Срба, ма где ти Срби данас обитавали, и ма како се сада звали!

Та Душа лебди негде високо у Лучезарном Кругу тајнствених и невидљивих светова, у праисконом молитвеном тиховању, бдијући над свеколиким успаваним Србством!

И, управо ће та Душа, Душа Србске Мајке, у времену које долази и које је већ дошло, спасити успавано, разрођено и расрбљено Србство!

Велика Звер од Вечерње Земље

Једно предање са Пупка Стриборије

 

Драган Симовић

 

 

Велика Звер човечанства дуго ће бити храњена и припремана, у тајности, негде у подземним тамницама Вечерње Земље, да би се у даном часу, при свршетку Времена, пустила у Свет.

Вечерња Земља је појам, у древних ведских посвећеника, који се односи на Крајњи Запад!

Сви црни жреци, сви посвећени синови таме, кроз многе ће векове хранити и припремати Велику Звер, чија ће сврха бити сатирање и прождирање човечанства.

Ово предање, рођено пре тридесет и седам векова на Пупку Стриборије, стигло је до нас преко ведруских и ведсрбских свитака, које су рисали аријевски риши, посвећени певачи и песници, чувари Свете Речи.

Снага Велике Звери биће огромна, будући да се Звер храни страхом и патњама словесних бића, а страх ће у божанских бића из дана у дан све више нарастати, јер ће Звер покорити све народе Вечерње Земље и још Половину Света.

Сви одабрани и слободољубиви људи избећи ће, и сабрати се, у Једно Источно Царство, које једино још неће прихватити владавину Звери.

Звер ће свом силином, са многим својим црним војскама, са свим поробљеним народима, кренути да сатре и поништи једино слободно Источно Царство!

Испрва ће се чинити да Источно Царство неће одолети тој силини Зла оличеној у Великој Звери, али ће после жестоких окршаја, уз велике људске и прородне жртве, Звер, ипак, бити савладана, и заувек збачена са Мајке Земље!

Ово предање, у овоме часу, видимо у живим сликама свуда око нас!

И још нешто!

Ово је предање стигло до нас из давно догођене Будућности!

10.09.2012. ФБР аутор Драган Симовић

Далеко негде

Драган Симовић

Далеко негде,

а тако близу,

у једном

 још нерођеном

звезданом јату,

 душе свих предака

 пребивају,

 у чистој Светлости,

од снега бељој,

где сва су времена

 једно време,

и сви тренуци

овај тренутак!

Молитва ВедСрбског Песника

 

Молим се!

 

Драган Симовић

————- 

 

Молим се!

 да овом светом земљом

слободно ходају

 деца моје деце,

и она далека деца

све далеке наше деце!

Молим се!

 да овим светом,

као и свим иним световима,

непрестанце влада

Велики Дух Стварања,

 и да сва бића,

у свим световима,

 буду благословена

 и радосна!

Молим се!

да сви словесни људи

усаображени буду

са Великим Језгром

Златне Светлости,

и да без престанка

творе дела Духа

Светога!

Молим се!

 да наша Велика Мајка Земља

 снова буде девичански чиста,

 и да обавијена

плаветним прозирним овојем

у смирењу и у љубави

 плови низа далека,

и духовна,

звездана јата!

Молим се!

 Теби се молим,

Велики Створитељу!

да Лепота, Доброта

и Дивота

овлада свим световима,

видљивим и невидљивим,

 знаним и незнаним!

 

Молим се!

јер у овоме часу,

 једино то

 умем и знам!