Category: Мишљење
НОВАКОВИЋ: Пуковник Роберт Хелви- Како смо Србима подметнули „Отпор“…
Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хелви се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 „српских“ регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
———————————————————
Пуковник Роберт Хелви- Како смо Србима подметнули „Отпор“
Пише: Миодраг Новаковић
СРБски ФБРепортер (оригнално написано: 31 марта 2011)
Они који данас „седе“ на челу Србије и који дају себи за право да дефинишу- читај елиминишу- наш национални интерес; Упорно себе представљају као модерне веснике неке нове „европске демократије“ и заштитника тог српског националног интереса, по коме тако бездушно газе…
И док можда, такву „жваку“ могу и да продају национално дезоријентисаним поклоницима пинк боје, који не избивају са разних „фармерских и ријалити“ тв циркуса- као и својим верним варошким поклоницима жуте боје, „другосрбијанске оријентације“ који се отворено поносе својим анти-српством, као универзалном негацијом свог опаначког порекла- у тој својој издајничкој калкулацији не рачунају на „траспарентност“ електронских медија, и људску болећивост (ка хвалисању) својих западних ментора; Који, како то сазнајемо ових дана, не могу да се суздрже, а да се јавно не похвале тиме- „Како су од Срба отимали Србију“! Наравно, све то уз з(без)душну помоћ, ових већ претходно споменутих „жутих петоколонаша“, који још увек седе на челу (или зачељу) ове наше државе- која, опет захваљујући њима, све више то (држава) није…
„ЗЕЛЕНА БЕРЕТКА“ Р. ХЕЛВИ ПРИПРЕМА „ТИХУ ОКУПАЦИЈУ“ СРБИЈЕ
Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хелви се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 „српских“ регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
Један од његових првих и највреднијих „студената“, назочни Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“. Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим назочником тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ- „све док се тај народ не дозове памети“…
Појаву и деловање пуковника Хелвија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама- овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, невладине организације- је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.
РЕГАНОВА ДОКТРИНА И АМЕРИЧКИ- „НЕНАСИЛНИ“ ТЕРОРИЗАМ
Тада је усвојена „Реганова доктрина“, којом се многе ингеренције, до тада искључиво у домену ЦИА-е, пребацују на тзв. невладине организације, у стварности параван агенције за ЦИА организацију. Њихова основна карактеристика је била да, иако наводно независне, су биле финансиране непосредно (или посредно) из буџета америчког конгреса и тајних фондова америчке владе. У ту сврху, субверзивног рушења тадашње Југославије, и „кастрирања“ Србије као државе, још је у то време формирана Балканска Иницијатива при америчком Институту за Мир.
Истовремено је формирана „невладина“ организација (финансирана владиним парама) USAID, специјализована за субверзивно „ненасилно“ рушење система у другим земљама. На тај начин, у случају да „ствари крену погрешним путем“ (као што се то десило са ЦИА режираним пучем против демократски изабраног чилеанског председника Аљендеа), америчка влада је сада могла званично да „пере руке“, пошто су сав ризик и „бламажа“ за евентуални неуспех операције били упућени на ове фантомске невладине организације са којима америчка влада званично „нема ништа“. Наравно, у периоду након тог самита, никло је још доста сличних параван (ЦИА) агенција (или фондација), попут: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS(OSI- Open Society Institute), CANVAS итд (о тим параван агенцијама и другим аспектима специјалног рата против наше отаџбине сам детаљније писао у тексту под називом „Хронологија НАТО злочина над Србијом- следећи линк: http://sigisingidunum.blogspot.com/2011/04/blog-post.html).
Пуковник Роберт Хелви је био само један од (највише експонираних) америчких обавештајних оперативаца, док су у сенци постојали многи други кључни појединци, којима је „занат“ такође био рушење политичких режима широм света „неконвенционалним средствима“, попут овде споменуте методе „ненасилног отпора“, која је и главна тема овог мог чланка. Један од тих значајних људи из сенке је свакако Питер Акерман, корумпирани амерички банкар (Rockport Capital Inc.), који је стекао богатсво манипулишући банкарским меницама преко својих пријатеља у америчкој администрацији.
Акермана и његов „карактер“ је најбоље описао један од идеолога и креатора стратегије „ненасилног отпора“ (која је еволвирала из ЦИА стратегије дестабилизације страних режима) господин Џин Шарп. Господин Шарп је скоро сав свој „интелектуални опус“ посветио овој неконвеционалној обавештајно-терористичкој методи рушења режима, и његове књиге (најпознатије дело: „Од диктаторског режима до демократије“) су постале обавезни приручник не само српских петоколонаша (отпораша), већ и свих других „активиста“ широм света, који би се нашли на платном списку западних служби. Ево шта је господин Шарп изјавио за Акермана:
„Када неко од америчких владиних службеника не жели да изазове међународни инцидент кроз директне контанкте са дисидентима из земаља у којима су САД заинтересоване за промену режима, онда они дискретно сугеришу господина Акермана коме се такве ствари „не гаде“.“
АКЕРМАН, „ОТАЦ“ ОТПОРА- У КЛУБУ СА ОЛБРАЈТОВОМ, ХОЛБРУКОМ…
Лик и дело господина Акермана је много лакше разумети, ако знамо да је он један од директора озлоглашеног Савета за Иностране Односе- CFR (Counsil for Foreign Relations). Поред њега у управном одбору тог савета седи читава колекција америчких ратних злочинаца, попут: Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Хенри Кисинџера, Колин Пауела, брачног пара Клинтон и многих других. Овде је важно разумети да је CFR само једна од интересних група (оперативних центара) корпорацијске и државничке светске елите, и да су те интересне групе, или „елитни клубови“, попут Трилатералне Комисије и Билдерберга, међусобно чврсто повезани, тако да је у управним одборима тих група, стално присутан један број чланова, који је истовремено заступљен у свим групама. Све то омогућава ефикасну координацију тих група, чије деловање, једино необавештеним грађанима, личи на неповезане активности. Поред овде споменуте Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Колина Пауела и Хенри Кисинџера, у таквим „координационим“ улогама се налази и фамозни Дејвид Рокефелер, као и многи бивши амерички председници, чланови европских краљевских породица, и многе друге западне „високопрофилне“ личности. Ово сам сматрао важним да разјасним, јер иза насилне смене „ненасилним методама“ председника Милошевића, као и многих других, укључујући текућу (покушаја пуча) против Гадафија, није стајала само америчка влада и владе НАТО земаља, већ пре свега творци новог глобалног корпорацијског и финансијског (и политичког) поретка, који су заступљени у горе наведеним тајним и полутајним организацијама(интересним групама).
Појаву и улогу ОТПОРА у Србији, је могући посматрати само у оквиру специјалног (и током 1999, конвенционалног) рата коме је Србија била изложена крајем 90-их година, и почетком овог миленијума.
Као што је НАТО рат против Републике Српске и касније СР Југославије био тест нове и проширене улоге НАТО алијансе као „глобалног полицајца“, тако је и обавештајно-терористичка употреба српске пете колоне у виду организације ОТПОР, приликом организовања насилног државног удара против Милошевића „ненасилним методама“, била пробни балон за глобалну употребу тог западног обавештајно-терористичког модела широм света.
„ОТПОРАШИ“ ПОСТАЈУ АМЕРИЧКИ АГЕНТИ У ЦЕЛОЈ ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Сврху тог „пробног балона“ (ОТПОРА) је најбоље описао новинар Марк Бајзингер у магазину „Дисент“:
„(ОТПОР)… сада постаје интернационални „бизнис“. Поред утрошених милиона долара, успостављају се многобројне „консултантске агенције“, на чијем челу се сада појављују бивши „револуционари“. Од тзв „српске револуције“, ОТПОР активисти које је тренирао Хевли, постају, како је то описао један српски аналитичар, нова модерна врста „легионара“(плаћеника) који путују око света, углавном плаћени директно од америчке владе, или посредно путем разних Невладиних Организација- све са циљем тренирања локалних група и организовања „демократских револуција“. Један велики број вођа украјинског студентског покрета „Пора“ су тренирани у Србији, при Центру за Ненасилни Отпор (консултантску организацију коју су успоставили активисти ОТПОРА да би тренирали омладинске лидере широм света како да организују „покрете“, „мотивишу“ гласаче и покрећу масовне протесте)…“
Вашингтон Пост је 2000, у скраћеној верзији али сликовито, описао „прљаву улогу“ ОТПОРА у рушењу председника Милошевића:
„Консултанти плаћени из буџета америчке владе имали су кључну улогу, иза буквално сваког елемента кампање против Милошевића- контролишући јавно мнење, тренирајући хиљаде опозиционих активиста и организујући „витално“ паралелно пребројавање гласова. Амерички порезници су платили из свог џепа око 5,000 спреј контејнера са бојом које су дате студентским активистима да по целој Србији исписују по зидовима анти-Милошевићевске графите, и финансирали су око 2,5 милиона стикера са слоганом „Готов је!“(опет „западни“ дизајн), који је евентуално постао „кључни“ слоган револуције.“
„СПОНТАНА“ ПЕТООКТОБАРСКА ДЕМОНСТРАЦИЈА- КОШТАЛА 25 М ДОЛАРА
Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000- овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао ( у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара. Оно што пуковник Хевли тада није споменуо јесте чињеница да је у 2000, Данијел Сервер, директор Балканске Иницијативе при Институту за Мир (то је иста она „установа“ коју формирао Реган 1984, у време када је одобрио план НСДД133 за „уништење“ Југославије) упутио америчком конгресу захтев за око 45 милиона долара, да би финансирао насилну промену Милошевићевог режима, „ненасилним“ методама. Његов захтев је одобрен. Касније је америчка влада кориговала ту информацију, тврдећи да је за „рушење“ Милошевића потрошила „свега“ 41 милион долара. У сваком случају, то је до тада била највећа сума америчког „прљавог новца“ икада утрошена за такав тип субверзивне активности против једне суверене нације. То наравно говори о значају који су американци придавали увођењу овакве врсте „тихе окупације“ Србије, и успостављању трајног НАТО присуства на Балкану.
Сам тренинг „отпораша“ је био пажљиво разрађен, и у многим елементима сличан специјалном тренингу полицијских, пара-полицијских и обавештајних формација на западу, нарочито у области тактичке (ненасилне) комуникације, односно примене такозване методе „конфликт резолуције“. Тај тренинг су водили искусни инструктори примењујући интер-активни модел „поделе глумачких улога“ међу полазницима тренинга („role play scenario“). Поред учења „гандијевских метода“, полазници су подучавани како да пасивним физичким отпором и изазивањем „ненасилних“ нереда (буком и физичком обструкцијом), прекидају режимске манифестације, ометају трибине, говоре, провоцирају полицију на насиље, а потом документују и публикују у медијима то насиље, ради стварања анти-режимског сентимента. Истовремено су подучавани како да „седуцирају“ режимске представнике- на пример, тако што ће полицајцима и војницима делити цвеће и памфлете; Како да шире дезинформације- и то тако што ће економске недаће настале као резултат санкција, упорно приказивати као грешке режима- или како да манипулишу пензионере: наводним залагањем за решавање њиховог статуса…
USAID: Б92, ДАНАС, ВРЕМЕ… И ДАЉЕ НЕПРОФИТАБИЛНИ!?
Паралелно са организовањем пете колоне у Србији, у виду „отпораша“, пета колона је организована у виду такозваних „независних медија“ и невладиних организација. Највећи део горе споменуте суме од 41 милион долара, је управо потрошен за финансирање тих облика пете колоне. Овде је важно напоменути да се западно финансирање тих „институција“ наставља и данас, јер према самом признању западних оперативаца, ти медији, пре свега Б92, Време, Данас и многи други, су и даље непрофитабилни, али су и даље финансирани из западних извора!? Ту се сада отвара питање разлога финансирања тих непрофитабилних медија, јер према самом USAID агенцији (госпођи Кришни Кумар), првобитна функција тих медија није било независно новинарство, већ „анти-Милошевићевско“ деловање, и једном кад је Милошевић био уклоњен, отвара се логично питање- Која је сада сврха даљег западног финансирања тих „петоколонашких“ медија, који на првом месту никада нису ни били профитабилни? Односно против кога су ти медији данас усмерени? Оно што ми сви можемо да видимо данас и голим оком, јесте да ти „петоколонашки“ медији и даље воде непријатељску кампању против своје „земље домаћина“- односно Србије. Постојање таквих медија и врста кампање коју они воде, требало би да нам свима буде јасна индикација правих намера Запада, и њихове наводне добронамерности…
Иначе, из свих ових „западних“ докумената, који су наведени на крају овог чланка, могу јасно да се виде финансијске трансакције западног прљавог новца (само у периоду 2000-2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а, Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра). Укупна сума новца исплаћеног такозваним независним медијима и невладиним организацијама из западних фондова је у десетинама милиона евра. Свако разуман би очекивао, да одкако је Србија постала „демократска“ земља, испунила све разумне и неразумне захтеве, испоручила све криве и „некриве“ Србе „србождерском“ суду у Хагу, организовала све захтеване параде хомсексуалцима и западним ратним злочинцима, као и светским педофилима- да ће потом логично престати „анти-српска“ активност, тих назови медија и НВО-а. Како ствари стоје, изгледа да је њихова активност данас јача него икада, и да славина из које дотичу прљави амерички долари још није пресушила!?
НАТАША КАНДИЋ И СОЊА БИСЕРКО У ПРЕГОВАРАЧКОМ ТИМУ ЗА КОСОВО!
Чиме се све то данас баве „петооктобарски“ превратници- отпораши? За Слободана Хомена и његове „језиве“ намере према српској омладини сви добро знамо… Националног „камелеона“ Дулића, и политичког „камелеона“ Чеду, не вреди посебно обрађивати, њих једино још клинци у јаслицама нису „провалили“. Марко Благојевић (ЦЕСИД) је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…
Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ Марко Благојевић (ЦЕСИД) је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије и сабсеквентно протеран из братске Русије.
Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића- шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића- нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме(сумњивог морала) : Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право- и председница другог, западно-обавештајно финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, Соња Бисерко!? Какве ће то националне „српке“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да то није тешко претпоставити…
————————————
РЕФЕРЕНЦЕ:
https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relations#Board_of_Directors_and_Membership
https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc
http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usa-regime/http://www.aforcemorepowerful.org/
http://www.centaronline.org/postavljen/60/izlazeng.pdf
Драгомир Анђелковић: Антонић – жута мрља на српској патриотској сцени
Добро је што Антонић критикује СНС, али проблем је што то ради само да би ишао на руку Ђиласу. Да је тако сведочи, уз више-мање објективну критику сада владајућих странака, вешто уметнуто а умногоме засновано на лажима, поткопавање сваког реалног патриотизма, уз упоредо заговарање његове карикатуралне верзије, што је у интересу оних који желе да у очима већине грађана обесмисле све што је српско.
Наставите читање
НОВАКОВИЋ: Српска опозиција- Разједињени поново „јашу“… у заборав !?
Српска опозиција- Разједињени поново „јашу“… у заборав !?
12 фебруар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА
Сретење 2013- дан(и) када ће већина српских опозиционих покрета и партија изаћи на улице- али свако у свој „ћошак“; Свако са својим захтевима: или за политичким променама, или неким ситним привилегијама, или можда само „скромном“ медијском пажњом …
… И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину- а све на радост и весеље параноичног и очигледно „урушеног“ режима, који се за власт држи отупелим канџама, ко престрављени мачак за трули плафон- и коме би требао само један омањи „букурештански поветарац“ да га одува, за сва времена, на историјско ђубриште!?
Дакле, историјски тренутак, и све (не)повољне околности су стекли. Народ никад није живео бедније, режим никад није продавао националне интересе бестидније, спољни непријатељ нас никад није комадао беспоштедније…
… И све што нам сада треба- то је један национално одговоран и уједињен опозицини патриотски фронт- који ће на властитом примеру показати овом ојађеном и збуњеном народу, да смо ми Срби ипак способни да се ујединимо; Ако ни око чега другог, онда бар око: голог опстанка нације, одбране уставног поретка и целовитости ове земље, и очувања нашег људског и националног достојанства!
НИКАД ГРАНИЦА- СРЕТАЊЕ НА „СРЕТЕЊЕ“
10 децембра ове године чланови и симпатизери покрета „Никад граница“ су усред циче зиме успели да изведу на улице Српске престонице скоро 10,000 српских родољуба на мирољубив (али бучан) протест против издајничког режимског потеза- поводом успостављања „шиптарске границе“ на територији Србије, и то у отвореној спрези Српске владе са шиптарским сепаратистима. Том приликом, у склопу овог родољубивог (и ванпартијског) покрета су заједно наступили припадници: Српског народног покрета Наши, Српског сабора заветници, Србског Образа, Покрета за Србију, ЖЕКИМ, Двери, Српске народне одбране, Покрета 1389 и других родољубивих удружења, и српских интелектуалаца.
Режим је тада упозорен да је тај протест само почетак једног процеса који ће трајати, све док се таква издајничка политика и њени носиоци из врха режима не уклоне. То упозорење је очигледно пало на глуве уши. Ових дана распамећени и продани српски режим наставља своју (туђом руком) зацртану издајничку политику још крупнијим корацима…
И сада, на „Сретење“ ове 2013 године, је изгледа уистину куцнуо последњи час да се сви српски патриотски фактори уједине, и то око само једног циља: Одбране уставног поретка наше отаџбине! Онај који је за то плаћен и изабран од стране народа- не само да га не брани, већ га шта више „острашћено“ руши. И на овај свети и историјски дан поново ће се скупити пред Храмом Светог Саве многобројни српски родољуби, и поново под окриљем и у организацији ванстраначког и родољубивог покрета „Никад граница“. Организатори су упутили отворени позив свим грађанима и странкама, којима је Србија у срцу, да им се придруже.
ДОЛАЗИ ВРЕМЕ КАДА ЋЕ И „БЕЖАНОВА МАЈКА“ ДА ЗАКУКА
На жалост, као што смо и сами сведоци, на овај историјски датум, 209-то годишњицу Српске државности, скоро све „патриотске“ опозиционе партије ће или остати „код куће“, или ће кренути на неке своје „личне“ сретењске и пост-сретењске скупове, и на неке друге локације…
…Неки ће у Радовањски луг да се сретну са „престолонаследником“ који једва замуцкује на српском језику…
…Неки– којима су лидери ових дана постали предмет режимске полицијске репресије и који имају добре шансе да заглаве робијање због јавног спаљивања фашистичких застава окупаторских ентитета- стидљиво ће кренути у протестну шетњу…
…Други ће се појавити са дебелом временском дистанцом на степеницама Народне скупштине, са неопозиво оправданим протестима, који ће потом неопозиво пасти на глуве уши…
…Трећи– који су се докопали тапацираних клупа, у том истом здању, неће наравно нигде мрднути, све док њихове гузице имају привилегију да жуљају те исте клупе, и примају посланичке плате (финансиране насилном РТС претплатом или уцењивачким бриселским кредитима- њима је ионако свеједно, све док се „слива“…); Очајнички се плашећи да не угрозе своје „политичко-ситносопственичке“ привилегије, и послушно пратећи „дугорочну страначку политику“ преживљавања, па макар само једног, мандата!?
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ВАН-ИНСТИТУЦИОНАЛНУ БОРБУ- НЕКИ ТО ЗОВУ „УЛИЦА“
У овом свом обраћању српској родољубивој јавности- Скидам капу неустрашивим и родољубивим организаторима покрета „Никад граница“- И тражим од ових потоњих (горе побројаних као „неки, други и трећи“- верујем да ће се лако препознати, иако сам се трудио да их не именујем), да пажљиво прочитају (у наставку) „мото“ покрета „ Никад граница“:
——————————————————
„Сретењски сабор за слободу Србије,
За Косово и Метохију у Србији,
За Србију на Косову и Метохији !!!
За ослобођење државних институција,
За право да будемо своји на своме,
За част ратних ветерана и одбрану карактера рата !!!
За самостални привредни модел,
За очување сопственог културног модела и српског језика ,
За поштовање сваке странице наше славне историје !!!
За успостављање линије личног и националног достојанства,
За безбедност, опстанак и напредак сваке породице,
За одбрану права на мирни и сопствени развој !!!
За елиминацију постојећег, туђинског политичког система,
За успостављање суверене демократије,
За слободну отаџбину која ће све ово гарантовати !!!“
——————————————————————————–
… И ако нађу иједну ставку са којом се не слажу, онда слободно нека остану „код куће“ на Сретење 2013 године, јер тамо онда ни не припадају; Али, ако се у потпуности слажу са овим горе сроченим, онда нека дођу на „Сретање на Сретење“ на плато код Храма Светог Саве, 15 фебруара тачно у подне, и тим чином покажу да им је стало до Србије!
ПЕТОКОЛОНАШКА СТРУКТУРА МОРА ДА БУДЕ УКЛОЊЕНА
Натовска страховлада у Србији, која траје у континуитету од „петооктобарског државног удара“ 2000 па до данас, је у пракси доказала да у Србији не може доћи до истинских демократских промена, заустављања процеса издаје и разградње наше отаџбине, нормалним политичким процесима…
… Не може из простог разлога, јер је Србија окупирана земља у чији врх су уграђене петоколонашке државне, али и парадржавне институције. Те институције данас контролишу: поред репресивног режимског „медијско-полицијског“ апаратуса, практично и све друге кључне сегменте нашег друштва- укључујући, судство, школство, чак и СПЦ…
Једини начин да до тих промена дође, јесте комплетно уклањање те петоколонашке структуре. С обзиром да та „структура“ контролише све такозване демократске и правне инструменте државе Србије- онда је очигледно да до тог циља може доћи само кроз демократске ван-институционалне облике борбе!
Другим речима родољубивој „позицији и опозицији“ је преостала само „УЛИЦА“! Што пре то схвате, то боље. Прошло је време „салонске“ политике и протестних „шетњица“. Време је за удружени наступ свих патриотских фактора. Што масовнији буде њихов наступ, то су веће шансе да до промена дође ненасилним путем (масовним грађанским отпором, какви се данас одвијају широм света, и то углавном, много „безазленијим“ поводима?).
Моментум је створен, „родољубива машинерија“ је у покрету! Начин на који ће се доћи до „критичне масе“ је још непознат. Вероватно највише зависи од „ових горе побројаних“- ако схвате озбиљност историјског тренутка, и ставе се на чело свог народа- онда та промена може да буде веома скора и безболна…
… Ако подвију реп, и оставе на брисаном простору, ове неустрашиве младе родољубе из покрета „Никад граница“- до промене (читај ослобођења) ће опет доћи, вероватно радикализацијом опште-народног отпора, али да ће се то десити, то је већ видљиво и голим оком!
У том случају, бојим се, „ови горе побројани“ ће се наћи у пораженом (издајничком) табору, и консеквентно на историјском ђубришту…
… А можда ће тако и бити боље, можда ће се тако у земљи Србији коначно одвојити жито од кукоља!?
М. Новаковић
—————————————————————————————————-
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:
КУЦНУО ЈЕ ЧАС: Сретање на Сретење 15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк !
ЖеКиМ: Да ли на Сретење 2013. године смемо ћутати?
СНП НАШИ: ХРОНОЛОГИЈА ВЕЛИКОГ НАРОДНОГ ПРОТЕСТА “НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!”
Све више грађана Србије се идентификује са покретом “Никад граница”- У наставку реакције грађана на режимску репресију…
Све о Станији што сте желели, а нисте имали прилику да прочитате (видео – екслузивно)
Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границе
МЕДИЈСКА БЛОКАДА: Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића на радију Фокус
ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом Приштине
Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛА
Ем нас уцењују, ем нам се смеју у лице… Европски “експерти” изнели НОВЕ услове за добијање “датума”!
БОШКО ОБРАДОВИЋ: ЗАШТО НАМ ХИТНО ТРЕБА ПАТРИОТСКИ ПОЛИТИЧКИ БЛОК
Красић: Прекинути пут ка ЕУ, а власт извести пред суд
ПЛАШЕ СЕ ИСТИНЕ- РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ НИКОЛИ ЗАБРАЊЕНО ДА УЂЕ У СКУПШТИНУ!
Разлика између бивше и садашње власти само у брзини остваривања замисли САД и ЕУ
Двери: Тражимо оставку Ивице Дачића и целокупне Владе Србије
“НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА, али је ИПАК ОДРЖАНА у улици поред и у Врбасу где је помогла и мала Маријана!
Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!?
БАЦАЈУ БОМБЕ НА ДЕЦУ – А ДАЧИЋ БИ И ДАЉЕ “ДА ПРЕГОВАРА” !!!!
Никад Граница: Иницијатива Уставном суду за оцењивање уставности “резолуције о преговорима” (комплетан текст)
ПРОТЕСТ ЗА КОСМЕТ У ПРАГУ! Косово је ♥ Србије!
А. Павић: Срби са КиМ треба да пренесу протесте у Београд …
ИНТЕРВЈУ: Иван Ивановић,СНП НАШИ – “БЕЛОМ КЊИГОМ ЦРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА” срушићемо плаћеничке НВО и медије у Србији
Србија се понаша као наркоман који продаје све из куће да би добио “дозу” да преживи!
СРБСКИ ОБРАЗ: ДА БРАНИМО ОБРАЗ СВЕТОГ САВЕ!
Веома личи на издају, изгледа као издаја а зове се велеиздаја
Драган Симовић: НАШ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ УНУТРА, МЕД НАМА!
Никола Алексић – Полицијо! Војско! Ухапсите издајнике! (видео)
РЕЗОЛУЦИЈА – ДОКУМЕНТОВАНА ИЗДАЈА СРБСТВА! Народна Скупштина Србије из часа у час…
ПРОТЕСТ НИКАД ГРАНИЦА ИСПРЕД СКУПШТИНЕ – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!
Писмо које је у име НИКАД ГРАНИЦА посланицима упутио Бранко Павловић – Усвајањем резолуције преузимате одговорност за издају Србије!
ХИТНО – Протест испред Скупштине! Доношењем Резолуције легализује се безакоње! Подигнимо глас против отимања Косова и Метохије!
Никад граница: Улица затвореног срца 4. јануaра у Београду
Акција родољубивих организација – “Никад граница” испред Владе Србије (видео)
БРАНКО ПАВЛОВИЋ: 10. децембра почиње стварање нове Србије!
НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Србија се умирити неће док граница не падне!
10. децембра – ВЕЛИКИ НАРОДНИ ПРОТЕСТ: НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!
Драгомир Анђелковић: Жута олигархија као анти-Србија
У каквом систему живимо и куда нас то води? О томе најбоље говоре ликови и дела многих „нових“ челника „обновљеног“ ДС-а
Драгољуб Збиљић: Хрвати причају на српском језику, али не пишу на српском писму
Поводом „научно доказане истине: Хрвати причају српским језиком“ Сање Илић имамо да додамо за српски језик и писмо један важан податак: Хрвати причају својом стандардизованом варијантом (лингвистички) српског језика, али га пишу не српским писмом ћирилицом, него углавном својом (Гајевом) латиницом. Истина, писмо није кључно за природу језика, али јесте злослутно за будућност и српског језика и, поготово, за српску ћирилицу
НОВАКОВИЋ: Непријатељ је у Београду!
Непријатељ је у Београду!
6. август 2011. | Васељенска.тв
Пише: Миодраг Новаковић
Сун Цу Ву је једном рекао „Ако добро познајете непријатеља и самога себе, онда се не треба бојати исхода стотину битака“…
Уважени читаоче, наравно да НАТО и шиптари на Косову немају шансе против целог Српског народа и Српске државе- Али данас је на Косову голоруки Српски народ и нешто мало добровољаца из Српских земаља. Што можда и може да буде довољно да се за неко време одбране компактне српске енклаве- али без праве војне подршке државе Србије, таква опција нема шансе на дуготрајни опстанак. Сада је важно разумети да је фокус домаће и међународне јавности на Космету, и НАТО окупатори и њихове шиптарске слуге то добро знају, и знају да не смеју да понове погром из 2004 године.
Зато је сада веома важно истрајати у садашњем величанственом и поносном „гандијевском“ отпору који су наши Срби на Космету демонстрирали у последњих десетак дана. Нама „доле“ (за мене је Косово увек било „горе“) не требају усијане главе, не требају нам инциденти који могу да дају повод окупатору за агресију, и окрену светску јавност против нас.
Браћо моја, јунаци Лазареви тамо „доле“, слушајте само ваше локалне Вође… Они вас воде веома мудро. Знају да се данас на Космету решава и њихова судбина заједно са вашом. Нема боље потврде ових речи, од величанстваних слика са барикада, где сте сви заједно, са својом децом, свештеницима, лекарима, учитељима, студентима, градоначелницима… са осмехом на лицу, пркосно гледали у цеви окупаторских тенкова!
Једини који то не знају- да се данас на Космету не решава само судбина Лазаревог народа и њихових народних трибуна, већ судбина целог Српског народа и свих „српских“ Вођа- јесу управо они што су у ваше име потписали неке безвредне папире, у некој још безвреднијој окупаторској бази, уз окупаторску цев наслоњену на слепоочницу… Оно што Тадић и његови емисари не знају или не желе да знају, то је да се на Косову од памтивека решавала судбина васцелог Српства и васцелог српског „вођства“… И тако печатећи вашу судбину- закуцали су и ексер у властити ковчег!
Зато сада, и ви браћо из срца Србије будите мудри, помажите нашем народу на барикадама у величанственом гандијевском отпору, и не чините ништа да им отежате положај. Сву вашу ратоборност усмерите овде у Србији на смену овог издајничког режима. Једном, када наша Српска држава буде поново у српским рукама, моћи ћемо да помогнемо нашој косовској браћи и сестрама на прави и на „легалан“ начин.
За случај да окупатор одлучи да понови погром из марта 2004, ми имамо (преко наших патриотских покрета и странака) формиране и организоване спискове за најмање 2 дивизије добровољаца, територијално распоређене у „граничном“ појасу…
И ако затреба наши патриотски синови из редова Српске војске и жандармерије, часни официри и војници- који служе својој отаџбини а не издајничком вођи- неће издати своју земљу- већ ће издати прекаљеним добровољцима сво потребно наоружање! Нови мартовски погром не сме да се понови! И ако наш „про-српски председник има стомак да призна свако „фактичко стање“ на терену, нарочито оно остварено преко српских живота- Наш народ више нема!
Нашим патриотским покретима и партијама, ових дана прилази један велики број официра војске и жандармерије, који се сами стављају на располагање српском народу и својој отаџбини. Ових дана није било случајно упозорење Полицијског синдиката Србије „српском“ режиму да их не користи више против властитог народа…
Зато, браћо и сестре Срби, на косовским барикадама, сада „памет“ у главу- уједињени са својим вођама, издржите у јуначком „гандијевском“ отпору! Не делите се, и не наседајте гласинама. Режимски медији данас шире лажи више него икада, или бар не саопштавају пуну истину… „Вођа“ се спрема да на велика звона прогласи велики успех непостојеће српске дипломатије, и још једном обзнани народу визију евроунијске фатаморгане… И потом вашим тамничарима преда кључеве капије Лазаревог Царства!
Овај пут то му неће поћи за руком…
Бранко Радун: Блекбери и покушај пуча у Србији
Некако је све кренуло низбрдо за Ивицу Дачића – од оне скандалозне скривене камере која је обишла планету па до довођења у везу са људима блиским Шарићу кроз медијски удар таблоида. То све јесте врло скандалозно и компромитујуће но питање је ко стоји иза једне такве кампање.
Драган Петровић: Америчка политика на Блиском и Средњем истоку, после реизбора Обаме
Након реизбора Барака Обаме, читав свет, укључујући посебно Блиски исток је могао макар делом да одахне, јер су катаклизмични сценарији ширења ратних сукоба и политичких регионалних, па и глобалних криза извесно смањени, у односу на алтернативу да је нови председник САД постао у својим концептима и предизборним изјавама мање помирљив Мит Ромни.
Новаковић: Српска распродаја националних интереса из угла Западних медија…
Српска распродаја националних интереса из угла Западних медија…
29 јануар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
„Економист“: Независно „Косово“ је за Дачића реалност- А Тачи му је „најбољи пријатељ“…
Када „ми“ алтернативни медији пишемо о издаји националних интереса и другим негагативним појавама које се дешавају у врху ове наше „по(евро)унијаћене“ и територијално (и у сваком другом погледу) осакаћене државе, и не очекујемо да ће наши ставови (без обзира колико добро утемељени и документовани) бити прихваћени од свих наших читалаца. Нарочито не од оних, увек критички расположених, и нарочито не од оних који нас читају „по службеном задатку“…
…Али када то исто раде, додуше пажљивијом и „увијенијом“ терминологијом, многи водећи западни и светски медији, онда би многи наши „неверни Томе“ морали да се куцну прстом у чело, и запитају „куда то плови овај брод“.
Ја по том питању одавно немам дилеме, наш „Тит(оистички)аник“ је одавно на колизионом курсу, и само је питање времена када ћемо погодити дно „свих дна“- ако то до сада већ и нисмо!?
—————————————————–
Угледни британски магазин „Економист“, у свом недавном чланку, није могао да прикрије сарказам и „усхићење“, описујући сервилност, подаништво и распродају националних интереса од стране водећих људи Српског режима…
Кажу да нико на Западу ни у сну није очекивао такав „ниво сарадње“ који су добили од стране новог „напредњачко-социјалистичког“ Српског режима. „Економист“ (ин)директно сугерише да су наши режимлије очигледно преварили властито бирачко тело, премашили чак и ишчекивања прозападних либерала, и дубоко разочарали братску Русију.
Описујући председника Србије Томислава Николића као „човека који пали свећу у јеврејској Синагоги“, националисту само на речима, али не и на делима- наглашавају да је у много чему премашио и свог претходника Бориса Тадића. Они овде наравно мисле на његов без-компромисни „евроатлантски пут“…
——————————————————————-
Дачића описују као бившег Милошевићевог потпарола који је напустио све „Слобине принципе“, и напрасно постао веома погодан за „сарадњу“ са евро-атлатнским структурама– по принципу „вежи коња где ти газда каже“. Посебно је саркастичан коментар „Економиста“ који наводи да је Дачић постао „најбољи пријатељ са најомраженијом личношћу у Србији“– ратним злочинцем Хашимом Тачијем!
„Економист“ наглашава властиту тврдњу да су се „српски лидери декларативно зарекли да никада неће признати Косово“, и потом наводи примере како ти исти „српски лидери“ одмах сами себи скачу у стомак у пракси- успостављањем „границе између Србије и Србије“- И наглашавају да су такозвани „технички преговори“ између сепаратистичког Косова и Србије, сада дигнути на виши политички ниво. Следећа фаза би онда требала да буде: „међудржавна“?
Посебну посластицу им причињава цитирање речи Дачића, где он „признаје“- да је „Косово изгубљено“, а српске држављане са КиМ отворено назива „националном мањином“ (у властитој држави?).
Сарказам „Економиста“ се наставља цитирањем речи Дачића да је „његова влада са националистичким педигреом и да је ОН кад је био на власти 1999 за то исто Косово ратовао са НАТО-ом“… сугеришући да управо зато, ОН једини има право да тим истим Косовом сада „тргује“ (како му се ћефне?)!
————————————————————————-
„Економист“ није поштедео ни Вучића, истичући да му је као министру одбране један од првих приоритета био да посети Америчке оружане снаге (Националну гарду Охаја), наглашавајући како оружане снаге САД „обучавају и помажу“ српску војску (коју су претходно избомбардовали и свели на ниво „ловачког друштва“ из Јагодине, примедба аутора).
Поново отворени сарказам у делу чланка где наглашавају да је ЕУ одложила отварање формалних проговора о чланству са Србијом- овде наводе речи председнице одбора НС за евроинтеграције Милице Делевић, која чак и поред таквог „одлагања“ описије ситуацију као „обећавајућу“!?
——————————————————
У последњем пасусу „Економист“ предвиђа мрачан сценарио за Србију- односно повратак на власт „староиздајничког“ режима Тадића (овај пут под руководством Ђиласа) у коалицији са „новоиздајничким“ режимом Дачића.
Мислим да је овде сваки коментар сувишан, осим да можда треба поново нагласити да је „Економист“ један веома озбиљан лист, и да њихове тврдње по многима „држе воду“. Изгледа да „енглези“ данас виде оно што већи део српске јавности- или не види, или још увек једноставно не жели да види. Бојим се, да кад многи од нас евентуално „прогледају“, може да буде сувише касно…
———————————————————–
У.Н.П.О.: Одређен „амбасадор“ Косова у Србији- Дачић дао сагласност…
„УНПО“ је организација која представља 42 сепаратистичка ентитета у Свету, иза које стоје озбиљни западни ресурси, и која има званичну презентацију у УН. Тако да њихови ставови, попут овог саопштења на њиховом званичном сајту- везано за успостављање „дипломатских“ односа између Косова и Србије- очигледно имају своју „политичку тежину“.
У сваком случају, овакав и слични текстови у светским медијима, показују да је прича о отварању канцеларија наводних „официра за везу“ (а не „амбасада“) између Београда и Приштине, једино прича за домаћу (српску) конзумацију, и да она нигде изван Србије не „држи воду“. Наравно у такву причу, и овде у Србији верују само наивни, необавештени, и свакако „злонамерни“…
Овај лист цитира „реторику“ Српског режима, описујући како се Дачић формално противи успостављању „дипломатских односа“ и отварању „канцеларије Приштине“ у Београду, али зато беспоговорно прихвата албанског „официра за везу“ из Приштине, који ће у Београду деловати из „дипломатског офиса“ ЕУ (и “vice versa” за „српског амбасадора“ у Приштини)!?
Овде се очигледно ради о „политичкој козметици“ да би се од јавности прикрила чињеница, да ће та „лица“ имати свакако дипломатски статус (имунитет), који ће на њих бити делегиран преко „ЕУ офиса“ у Београду и Приштини. Возиће дипломатска возила ЕУ, и уживаће практично међународни дипломатски имунитет.
Што у пракси значи да ће будући „албански амбасадор Косова“ Лулжим Пећи (вероватно само још један од бивших УЧК терориста) моћи да ради у Србији шта хоће, а да нико неће смети да га пипне!?
————————————————————————–
Вашингтонски „Нац. Интерест“: За ЕУ и САД, Србија је „црна овца“, и без експлицитног признања Косова као „државе“ за њу нема будућности…
У свом чланку од 22 јануара(„Национални Интерес“), Тед Гален Карпентер, у уводнику наглашава да је безпоговорна спремност новог Српског режима да прави уступке по питању Косова, изненадила многе на Западу (очекивали су ваљда од нас мало више националног достојанства и бар неку дозу патриотизма?).
Карпентер одмах потом подвлачи- да „бучну реторику“ Београда, да „никада неће признати Косово“ демантују потези српског режима у пракси. Као један од таквих контрадикторних потеза Срспског режима он наводи упорно инсистирање Београда на аутономији српског севера КиМ- што је по њему „имплицитно признавање“ Косова као државе од стране Србије. Што по аутору ових редова и јесте логично резоновање- зашто би Србија тражила аутономију за део властите територије, осим ако већ не признаје постојећи „сепаратистичку ентитет“ на тој истој територији?
…У прилог овом свом ставу, Карпентер наводи (јавно документовану) спремност Ивице Дачића да Србија „под одређеним условима“ дозволи Косову чланство у УН (наравно као „држави“). Превртљиви Дачић је ту своју изјаву накнадно (опет, за домаћу „конзумацију“) повукао.
Ипак да та изјава није била случајна „брљотина“ превртљивог српског премијера, и да се иза ње крије (за сада скривена) стварна „еуро-београдска“ агенда , сазнали смо пре 4 дана из домаће штампе током посете немачког амбасадора Хајнца Вилхелма (у друштву Ивице Дачића) Вршцу- када је на питање о „столици у УН“ за Приштину, Дачић поново потврдио, у присуству немачког амбасадора (и под надзором?) да је та опција и даље отворена у оквиру неке „свеобухватне солуције“.
Мислим да свему овоме никакав даљи коментар није потребан.
Овај лист такође извештава „(саркастично) о напорима садашњег Српског режима да тргује севером Косова, оцењујући то као потпуно нереалистично. Карпентер наводи да су САД и Немачка заузеле чврсти заједнички став да по том питању неће бити никаквих уступака Србији (али да се зато од Србије очекује даљи „уступци“?). Он овде цитира речи Хилари Клинтон: „То питање је ван сваке дискусије. Границе самосталног и независног Косова су јасне и утврђене за сва времена“.
Поред Хилари Клинтон, и немачка канцеларка Ангела Меркел је нагласила свој став по питању Косова, наглашавајући да је једини пут Србије у ЕУ, претходна „нормализација односа са Косовом“. Потом је појаснила шта мисли под „нормализацијом“- по њој то значи да Србија мора да међународно призна „независно Косово у постојећим границама“, без икаквих даљих покушаја да отвара питање тих „граница“!?
Овај угледни вашингтонски недељник наглашава да је такво додатно условљавање (читај уцењивање) Србије „екстра-легално“ и у контрасту са самим ЕУ стандардима. Они наводе пример Кипра- коме никад није постављен као услов (за чланство у ЕУ), признање сепаратистичке „Турске републике“ на северу Кипра.
Очигледно кад је у питању Србија, ЕУ и САД примењују двоструке стандарде…
————————————————————–
Посебно је забрињавајући и „понижавајући“ (за нас као нацију) начин на који многи западни медији описују овакво ирационално политичко понашање Српског режима. Рецимо, у овом тексту угледни новинар Карпентер описује покушаје Србије да уђе у ЕУ као: „…толико очајничке, да су српски лидери већ спремни да усвоје политику безпоговорне предаје по питању Косова.“
По Карпентеру то може за српски режим да буде веома „лоша и опасна рачуница“, јер такви ставови (српска дипломатски „компромиси“) се и на западу оцењују као супротстављање већинској вољи српске јавности, и самом режиму може да се врати попут бумеранга.
Он правилно уочава да је у Србији све јача „национална фракција“ која по питању Косова неће дозволити никакве компромисе нити територијалну поделу. Карпентер наглашава да је Косово за Србе историјска и верска „колевка“, односно како он то описује „српски еквивалент Јерусалему“…
————————————————————————-
Прогноза овог угледног аутора јесте да ће оваква „перверзна потреба“ САД и ЕУ за наставком уцењивања и условљавања Дачића и осталих про-западних српских политичара- евенутално довести до развоја националног „екстремизма“ у Србији, који ће за нужно изнедрити неки нови и изразитно анти-западни режим (том контексту спомиње ДСС, за који каже да је већ јавно захтевао Дачићеву оставку)…
Карпентер упозорава да оваквим нефлексибилним ставом и сталним уцењивањем Србије, Запад практично уништава сваку могућност за „разумно решење“ питања Косова.
Он је посебно критичан према политици Вашингтона по овом питању. По Карпентеру америчка влада не би смела да подржава сваки потез „Косова“ без икакве резерве, али за њега је такође проблематично било какво америчко мешање у проблем Косова, пошто по Карпентеру САД би требало да препусте Балкан европљанима; А, ако се већ „мешају“ онда не би требало да вуку потезе који су срачунати да спрече свако решење које би било у „обостраном интересу“!?
———————————————————————-
Ројтерс: Јавни дефетизам премијера Дачића…
Ројтерс у свом билтену од 23 јануара наглашава Дачићеву изјаву током заседања владе- „да Србија више нема суверенитет над Косовом, и да мора да се фокусира на обезбеђивању аутономије за Србе на северу КиМ“.
Наравно да је овакав дефетистички став (поред тога што је противан Уставу Србије, који би први морао да спроводи и брани управо Српски премијер, који га, како овде видимо, немилице гази)- очигледно „нелегалан“ и политички неутемељен, и као такав оставља простор нашим непријатељима да га тумаче као званично признавање „независности Косова“.
———————————————————–
У претходним пасусима сам цитирао ставове америчке и немачке владе (које воде не само главну реч на Косову, већ је воде и у Београду) – да неће дозволити никакву аутономију у оквиру Косова, и да Србија не треба да се нада уласку у ЕУ, све док експлицитно и безусловно не призна Косово као „самосталну државу“.
Узимајући у обзир такву „политичку реалност“, онда је очигледно да Дачићева (али и осталих режимских челника) промоција аутономије на северу и њихова на моменте запаљива „национална реторика“ има пре свега улогу политичког седатива за ионако већ прилично „умртвљену“ српску јавност.
Ројтерс: „Србија држи отвореном опцију чланства Косова у УН“- Такође, у једном од својих прошлонедељних чланака, Ројтерс је нагласио спремност Србије на компромис са ЕУ, чак и по штету својих националних интереса (“…contradicting a historic claim over its former province as it tries to remove the biggest obstacle to joining the European Union.”)– у том контексту наводе речи Дачића: „Ми смо спремни да се сложимо са свиме…“
————————————————
ЗАКЉУЧАК
У овој краткој анализи сам се послужио изводима из неколико ауторитативних (углавном) западних медија. Перцепција и тумачења политичких дешавања у Србији од стране тих медија имају своју тежину и по мени јесу одраз стварне политике Запада према Србији.
Ови документи нам показују и доказују да су скоро сви потези Српског режима од недавног доласка на власт, па до сада, пре свега усклађени са националним интересима других, а не нације коју они наводно представљајају!?
Оно што је посебно поражавајуће, јесте чињеница да су чак и сами западни едитори запрепашћени количином сервилности и беспоговорне послушности српских политичара (на власти) према Западу.
Из њихових текстова избија очигледан сарказам, али и неверица- да једна држава може тако олако да погази своје националне, историјске и легалне интересе, у „очајничкој жељи“ за неком „утопијском ЕУ кандидатуром“!?
На крају, опет једно вечито питање за све нас: Има ли Срба у Србији!?
У власти их очигледно нема…
Миодраг Новаковић
———————————————————————————–
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://news.yahoo.com/serbia-holds-chance-u-n-seat-kosovo-160946109.html
http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2013&mm=01&dd=25&nav_id=84345
http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123?pageNumber=2&virtualBrandChannel=0
http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123
http://nationalinterest.org/commentary/serbias-olive-branch-7993
САУЧЕСНИК
Пише: Станимир Трифуновић
Извор: Плетеније словес
Тешко је одупрети се а још мање лако прихватити злослутни утисак у којој мери је туробни, оваплоћујући осећај исцрпљености – какав је једино могуће доживети после дуготрајног и кошмарног супротстављања невидљивој немани – похарао наш Народ. Народ наш измучени коме је егзактна европска историја својевремено утврдила епски пиједестал, над којим огавно данас ламентира тоталитарни полит-медијски строј, немилосрдније обезвређујући националну самобитност од изопачене и бруталне евроатланске осионости наших дана.
Овај болни пејсаж српског пострадања који се неумољиво уочава са резервног положаја на који се морала повући узнемирена савест национа који није пристао на капитулацију Отаџбине, утолико је трагичнији, што је кобна последица неумитности које се нису морале догодити, а понајвише што смо њима сами понижавајуће срљали. И као што је неразумно срљање власти у чељусти Шварцвалда представљено реалистичном политиком, тако је све гласније тиховање Народа протумачено као подказивање њених (домаћих власти) непочинстава национналној историјској савести. Уверавајући упорно и арогантно у сопствену непогрешивост, онако како то једино чини параноични или уцењени систем, власт је заправо индицирала јасну свест о мутантности властите националне стратегије и последичној отуђености од веродостојних националних интереса и Народа коме припада. Ако припада?
Поступним подвајањем од бића свог Народа и изворишта националне самосвести, власт није само државну политику учинила антинационалном већ је у свом згрченом Народу све безпризорније препознавала непријатеља глобал-властитим циљевима. У једном часу, не тако давном, овај необјављени, али нужни обрачун, попримио је сасвим накарадну форму. Уместо громогласног, ослобађајућег одговора надлежних инстанци, ћутање администрације је постало моделом стрпљиве солидарности са политиком власти. И више од тога, национални Уставни суд привремено и до даљег обуставља своје нормативно-контролне радње у погледу оцене уставности бриселских договора управо у часу када је његова хируршка правна прецизност најпотребнија и тиме учвршћује опсаду националне Слободе. И док власт кличе „Гледамо да за наш народ добијемо највише што можемо, а да изгубимо најмање што морамо“, настојећи да нас увери у оправданост властите далековидости (читај: прагматичности) у постојећим геополитичким околностима, са једне стране, и кратковиду недораслост остатка Народа да разуме исте, са друге стране, неумољиво се твори амбијент опште запитаности: Ко је у чему саучесник?
Ако се свако указивање на кобне последице континуитета антинационалних одлука власти – почев од оне којом се пристаје на спровођење бриселских договора које је Уставни суд ставио у фиоку, до усвојеног текста Резолуције о Космету – у интерпретативном систему режима декодира као деструктивно неразумевање геополитичке реалности, и свака афирмација другачијег погледа на стратегију супротстављања процесу отимања Космета тумачи као покушај проласка главом кроз зид, не признаје ли се више од чега истинитост аргументације о апсолутној потчињености земље туђим аспирацијама и присност исте те аргументације са слободарском традицијом Народа. Има ли уопште другог аргумента док је Србије? И најзад, зашто је ова позиција највећег дела национа непријатељски интерпретирана од стране власти?
Да ли је могуће да саучесници у спровођењу антинационалних планова оптужују сопствени Народ за саучесништво у одбрани националних интереса и Отаџбине, само зато што се видовдански кодирани Народ, не слаже са прокламованом, предузетом и реализованом политиком решавања Косметског питања?
И заправо, врхунац тријумфа експерименталног пројекта апсолутне инверзије вредности и коначног успеха нихилистичког поимања родољубља којем нас у континуитету подвргавају вазалне политичке номенклатуре на власти, непресушно говорећи језиком дела НВО сектора и манипулишући страхом и несигурношћу, представља управо бриљантна замена теза и имплицитно, неизговорено натурање термина САУЧЕШЋЕ, ексклузивно резервисаног за удруживање у негативним активностима, погуреном али неусахлом Народу у временима када овај часно инсистира на националном интересу.
Отуда, неће проћи много времена када ће нам бити „добронамерно“ предочено да ни власти ни национални Уставни суд у ствари не чине ништа погрешно и да нису саучесници у наметању антинационалних интереса, већ напротив, да је Народ, кроз призму „девијантног“ поимања (парадокса) родољубља посматрајући положај земље, постао саучесником у одбрани Отаџбине, и да би, како ствари стоје, због тога могао бити позван на одговорност.
На Савиндан 2013.
Повезани текстови: ОД УСТАВНОГ СУДА ДО КОНСЕНЗУСА
Повезани текстови: ОД УСТАВНОГ СУДА ДО СУДА ИСТОРИЈЕ
Повезани текстови: ПАРДОКС РОДОЉУБЉА
СРБСКИ ЖУРНАЛ 