Некад сам се веома чудила како су Срби успели да опстану као нација упркос 400 година турске владавине.Замислите, генерације се рађају и умиру у турској држави, у ропству које, рекло би се, није давало никакву наду. Уистину, без наде се не опстаје.Па шта их је онда одржало?

Чини ми се да сада разумем и видим извор те вековне снаге. Одржали су их ИДЕАЛИ СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ И ВЕРА.Вера у Бога и вера да је слобода могућа, макар за њихове потомке, вера да је могуће остварити Божју правду, да ни једна сила не траје довека.

Велики песник Змај је добро разумео шта то покреће љуски дух. То су идеали, виши циљеви, без којих би се пало и малаксало.Они спајају генерације, „век са веком и човека са човеком“.Идеали СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ су кључни у српском духовном бићу.Они су суштина јуначких народних песама.Славећи јунаке из прошлости и јунаке Косовске битке, стварајући велики мит о косовској жртви, поробљени српски народ је исказивао своју наду у будућност. А продане незналице данас са подсмехом говоре о косовском миту и пљују по њему.Нису празне оне речи „…песма нас је одржала, њојзи хвала“.

А данас? Шта су нам идеали данас?Јесу ли то слобода, правда, поштење? Јер данас смо, сви то виде, поново под туђинском окупацијом и окупацијом домаћих послушника.Тако је вазда, без домаће, нема ни стране окупације.За разлику од турске и домаћих потурчењака, данашња окупација је прикривена лажима, потајна, подмукла и мрачна, изведена другачијим оружјем. Последице су исте:поробљена раја и вазална држава.Окупатор се свесрд

труди да затре предачки дух са узвишеним циљем слободе, правде, поштења и поноса.Свим средствима насрће на ситне ватрице тог духа које ипак истрајно горуцкају овде, онде по Србији.

Као ИДЕАЛ наметнут је један једини циљ – ЕВРОПСКА УНИЈА, држава која није држава, у којој нема ни слободе ни правде,чији је идеал профит по сваку цену, наравно профит за богате. Одговор је јасан и сажет: данас је као узвишени циљ проглашено богаћење богатих и сиромашење сиромашних и то у оквиру ЕУ, државе која није држава и која је и сама вазал Америке.Овај идеал су наметнуле вазалне српске власти.

Но, ни једна сила није довека. Јер без идеала слободе и правде немогући су ни Срби ни Србија. Нећу можда доживети њихово оваплоћење, али верујем у њих.

Ноћ је моја…
јер тада ја
сањам…
Ноћ је моја
јер љубав тад
поклањам…
Ноћ је моја
утеха и тајна,
некад стрепња,
некад звезда сјајна…
Ноћ је моја
пуна лепих сања…
Моја ноћ је,
кад све ми поклања:
месец, звезде
и љубав до неба…
Сузу, радост
И сан када треба…

Од срца срцу реч је потекла

немуштим језиком емоције.

Таласом светлосног невидела.

Нечујним оречењем Астралије.

..

Слаткопојно осијање речи

пецкави трепет зажацка у мени

па пламно букну у слике речи

којим свест моју својом замени.

..

Молих се некад Оцу светлосном

да моја мисао даром потекне:

Да читам мисао брату вољеном

и моја у братску да се прометне.

..

Умом се слио дар љубави

будећи разум срца мога.

Од једносмерја дух се избави

и видех мишљу што тече кроз Бога.

..

Оваплотило се неразделно.

У бајци живота немогуће.

Стварност Истине осија будно.

У Духу светом нарастајуће.

Лазарева субота,

бројаницу

умотавам у плетеницу,

ћутање престаје

тамо гдје почиње киша,

она преузима

све биљке под своје и

лијечи сва нагњечења душе.

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац

Суморни сутон

Најави таму

.

Месец

Загрли реку

Брда и долине

.

Једна звезда

Одвоји се

И поче да скита

.

Тишина окорела

Крвари у мени

.

Играм се

Латима боли

.

Нада

Немоћно пала

.

Осама

У мени цвили

.

Погреших

Што дадох

Да ме он додирује

.

Зато пијем

Гутљаје немира

.

Летим

Без крила

.

Не желим

Ничије самилости

Фото: Слика – Месечина; Википедија

(пандемија)

Живот протиче мимо мене,

Румени се трешњев цвет,

Птице весело цвркућу,

А болест оковала цео свет.

.

Време тече неумитно, не хаје за нас.

Сунце и месец мењају места,

Али доброта, лепота и

Радост живота из људи неста.

.

Природа иде својим током.

Зелени се дрвеће, расцветало цвеће,

Само човечија чула и  очи

Ту радост стварања видети неће

Кадкад у својој прашуми
Тијањци
једно-са-природом људи,
наиђу на психолошки чвор.
Проблему прилазе
са чврстом вером;
а решавају га,
зависно од тренутка –
некада секиром,
а некад, богами,
и моторном тестером.
…
Тијањци знају

.
право решење

.
да се спречи

.
свако ч в о р е њ е,

.
па свима јављају:

.
да се исече ш у м а*

.
и њено к о р е њ е

..
*Шума – незнање

Ако желиш да упознаш свет

мораш бити разапет

да ли ће нека божја заповест

да помути до краја

или избистри свест.

Свезналици мирише цвет

ал’ ветар љубавне чежње

епикурејски чест

ојађено тугује

па са болом, као са другом,

пркосно другује.

.

Песник ил’ научник

рекоше мудро 

да смо сви нарциси

каткад и бонвивани

па често дајемо маха

духу своме

и свет нас зато прогони,

душмански без даха.

.

Ако ми дух буде јак

и ставим на себе судијску тогу

да мерим душе због песимизма голог

решићу да на болесну свест

ставим излечив облог

а пошто је живот

замена за панађур обиља

онда смо далеко од смиља и босиља

а тако близу сунчевом зраку

који би могао у једном маху

да нас спали

иако смо духовни колоси

ил’ само нужност

и тако мали.

.

Сазнање или незнање

које нас мучи више или мање

стављају на тас

живот сваки час

па криком у себи,

 не дам да ико чује

и види моју смрт

или спас.

Д:П: “Небеска звона“

Фото: Последње речи ИХ; Википедија

Где је осмех?

Био је ту,

раширио лице, отворио га.

Било је спремно да

паркове  мога града

види у бојама  јесени,

осунчане и топле.

.

Где је осмех?

Осмех са лица

који подстиче дрхтање, веселост.

Био је ту спреман да

улице мога града

учини  веселим, бучним

утонулим у боје.

.

Не, нема га.

Нестао је негде у дубинама.

Лице је тмурно, скупљено.

Нема осмеха да паркове мога града

обоји жуто-црвено.

Нема осмеха да улице мога града

напуни људима, веселим и младим.

.

Остала је на лицу једна бора између обрва.

Дубока – све дубља..

.

Где је осмех?

.

Поглед у огледало, 8.нов.2003.

Д.Т:“Латице Булке“

Нисам дошао да бих успоставио нешто ново – дошао сам да унесем живот у старо. Нисам дошао да оснивам уточишта или ашраме. Стварам их због свог универзалног рада, да бих их поново напустио када послуже том циљу,
*
Намеравам да спојим све религије и културе као перле на једној ниски, оживљавајући их за појединачне и заједничке потребе.
*
Моја порука је одувек била и увек ће бити Божанска Љубав. Нека свет сазна за њу.
*
Дошао сам не да уништим илузију, јер илузија није ништа. Дошао сам да вас учиним свесним ништавности илузије. Кроз вас аутоматски одржавам илузију која није ништа друго до сенка мог безконачног Сопства, а кроз мене а кроз мене ви аутоматски одбацујете илузију када доживите њену лажност.
*
Будите храбри, будите срећни. Ја и ви смо Једно. А Безконачност која заувек припада мени једнога дана припашће свакоме.