Нема недостатака у другима

С тога – не печати усне!

Људи траже … то што има Пут

Не прави од Живота рмбу над рмбовима

Сваки човек  је Откровење Божије

.

Потка је плетеница до плетенице,

Ћилимица до ћилимице

Потка је свест потка – то су светови

Его је рам у који се урамљујемо

Уместо да путујемо дуж плетеница –

Из места у место – из света у свет

.

Буди чист-а – не губи снагу на извињења

Када људи гњаве као не….не могу … мрзи ме

 Када скоро никада немају акцију

Већ скупљају духовне мрве без реда

Да би се показали пред другима

Посебно необавештенима- то је таштина

То је гордост то је духовна мастурба

.

Не живи по уштогљеном сценарију

 Писаном за “гомилу“, за “овце“!

Пиши сам-а сопствени живот

Слушај пажљиво срце и слушај душу

Лутај скакутајући са планине на планину

..

Не ушушкавај се!

Баци свилене пелене, душеке, јоргане, јастуке!

Изађи на снег проби лед и окали се у води леденој!

Не брини о било чему!

Чувај чело од бора водоравница!

Нема ничега, на овом свету

и свим вишим световима,

 о чему би требало бринути!

.

Протљај очи – једном, два пута, десет пута, сто пута …

и гледај – кроз масиве високих планина,

кроз облаке, кроз Васељене!

Непознато, тајновито – висине, дубине – ту је вредност,

ту је иза-зов.Тамо тражи, тамо скочи!

.

Понекад пусти крв и призивај звери

Чувај се тих дана да не прекардашиш!

Баци луткице које скупљаш,

баци каменчиће, сличице, књижице.

Иди слободан-а и неустрашив-а,

 иди иди иди… иди у Светлост

.

Свакодневница – уштогљена и уштројена,

То је пакао, другог нема!

Њега сами стварамо!

То је духовни аутизам…

Ман’те ме се Тугољуби!

Тражим Глас захукталих!

.

Шта радиш? – питају ме

Одговарам свима заувек:

Ја се непрекидно одушодухосвестолицетворујем!

.

Ми смо вечна бића.

На нама је дуго била копрена незнања.

Пливајмо радосно кроз Вечност тражимо Безкрај…

Ми јесмо Вечност ми јесмо Безкрај!!!

Јединица је највећи број

без обзира шта наука каже.

Само један имаш живот свој

па не веруј у модерне лаже.

Мајку свако има своју једну,

њу која је од свих важнија .

Баци рачунаљку ту,безвредну

прати осећања најснажнија.

Домовину само једну имаш

корен,место родно увек једно

немој за више да се отимаш.

У једином ти срцу стоји вредно.

Љубав,кад се две душе исте нађу

буде само једном у животу,

тражећи друге изгубиш се у безнађу

губиш себе кушајући лажну стоту.

Небески Отац који над нама бдије

у срцу будан а очима недогледан

зна кад да куша или радост прелије

Он,Бог, је за све исти и само један.

Јединица је по свему највећи број.

Одупри се мноштву које прети.

Једини си кад си чист и свој

а само се једном може и умрети.

Није тешко у себи имати онај деч’ји хир,

да све око себе видиш кроз срећу, љубав и мир,

ал није тешко знати нити схватити све,

да ништа није као кад си био невино дете.

.

Пробуди се у теби онај спартански дух,

од сирове гране направиш љуту стрелу и лук,

јер јасно видиш да сви ту склапају неки пакт,

не желиш бити роб туђину и кренеш спремно у рат.

.

Не ниси ти желео стрелу, ране нит бој,

лепше је гледати сунце, него крв и зној,

ал кад се своје брани, душа тад плаћа цех,

штитити своју земљу никада није грех.

.

На рамену пушку качиш, у руци блиста мач,

у срцу ратника навек одзвања урлик и плач,

кућни те праг дозива, али ти добро знаш,

пре него на врата дође… Зло се зауставља!

.

Станеш на црту звери, не даш јој да приђе ту,

а у души си дете, на лицу боре настају,

руке храпаво црне, оловни мирис носе,

стопе рањиво болне кроз ватру би ходале босе.

.

Јер у теби блиста небо, правда и Бог,

у крви српској тече плави небески свод,

амајлија ти љубав према народу свом,

зато сад теби хвала, поштовање и наклон!

.

Поштујем твоју борбу, снагу и пожртвовање,

јер само ти душа зна шта је то жртвовање,

одрекао си се себе и борби дао све,

спасио животе многе, покорио си зле.

.

Ни других било не би, да ниси створио лук,

ни мене било не би, да није метка звук

фијукнуо кроз ваздух право до аждаје,

да није тебе било… Не би било ни Србије!

Пишем наредну објаву услед појаве многих дезинформација и неистина на тему словенског старог писма, азбуке или буквице, као и других тема везаних за стару културу наших предака, а коју појединци задојени Инглизмом и њиховим фалсификатом Славјано-Аријским Ведама проповедају од речи до речи као и њихови учитељи Инглисти по разноразним јутјуб емисијама и каналима које се баве „оностраним“ темама без икаквог критеријума, чиме доприносе већу штету него корист алтернативној науци и духовности.

Укратко, Словено-Аријске Веде су фалсификат (наводно древни спис стар хиљадама годинама) који је настао у Русији деведесетих година, вероватно подржан комунистичким државним службама. САВ садрже фантастичне приче о животу словенских богова, о Атлантиди, древним ратовима, три сателита која круже око земље и о четири (беле) људске расе које су настаниле Земљу доселивши се из удаљених звезданих система итд. САВ су написане неким рунама, такозваним Харунама или Карунама потпуно измишљеним за своју намену стварања „древног“ списа писаним „древним“ писмом. Њихове сајтове можемо наћи на скоро сваком словенском језику где се проповеда иста прича дословце. Дакле нема никаквог истраживачког нити научног рада, већ готова, упакована прича од почетка до краја, диригована из једног центра. Инглисти такође шире по интернету и фалсификат наводне докириловске буквице, наводног старословенског писма пре реформе Ћирила и Методија која садржи 49 слова/букви. Уз то, појављују се и изјаве домаћих „инглиста“ како се такво писмо крије у Хиландару и слично, без икаквог доказа о томе, нити аргумента.

Ја ћу овде посветити време да укажем на то зашто је доле окачена слика фалсификат, измишљотина која нема никакве везе са неком азбуком од 49 слова, склопљена тако само да би се задовољила некаква тобожња мистична шема од 7х7 слова. Наравно, у питању је изворна азбука измешана вештачки додатим словима, и накрцана свим могућим варијантама словенских (али и грчких) слова само да би се задовољила прича како су Словени некада имали азбуку од много више слова.

1. Слово Буки је овде намерно преименовано у Боги да би оно наводно означило богове у које су Словени веровали. Чак и да је ово слово некада значило богове, оно се по граматици старословенског језика никада не би могло називати Боги, већ Боѕи, како је граматички правилно рећи богови на старословенском језику. Ова замена Буки за Боги је урађена између осталог јер творци Инглизма очигледно нису разумели право значење слова и речи Буки. Ја сам писао о томе, и чак и да нисам дошао до коначног решења, дошао сам до веома занимљивих, аргументованих закључака. о томе овде: https://www.facebook.com/…/a.112136073…/550460776711337/
2. Овде се појављују две варијанте слова Е, такозвано Ест и измишљено Есм. Наводно слово Есм је само нешто другачије стилизовано слово Е односно Ест. Ових стилизација има подоста у црквеним рукописима широм ћириличног словенског света и водећи се том логиком, још по неко слово је могло на овај начин да се дуплира у овој накалемљеној буквици. Такође су могли тако и да убаце заобљено слово з упоредо са постојећим оштроугаоним Земља и да му надену неки назив и ето још једног новог „древног“ слова. Иста је ствар и са варијантама танког И, па тако имамо и некакав Инит, који је само варијанта танког И са две тачке уместо једном тачком на врху.
3. Средишње слово у овој шеми, слово Оук, није посебно слово, већ лигатура слова Оу (како се некада писало слово у – Ук) које се појављује у неким рукописима. Слово у је једини глас који се у старословенској азбуци записује са два слова (оу) и постоје два могућа разлога зашто је то тако. Први може бити по угледу на грчко оу (како се записивао глас у, за који Грци нису имали посебно слово у средњем веку), или по традицији старог изговора овог гласа који се у прасловенском могуће заиста и изговарао као оу. Подршка другој теорији су упоредне словенске и литванске речи нпр. дрoугь – draugas.
4. У овој буквици су садржане и јотоване варијанте слова а (IA), e (IE), носног е и носног о. Ово нису посебна слова, већ јотоване варијанте већ постојећих, јер јотовање самогласника није уобичајено за све словенске говоре, како у оно време, тако и дан данас. Док се у већини словенских језика самогласници јотују, у савременом македонском и бугарском говору јотовање углавном изостаје (један-еден, јесте-есте).
5. Налазе се и четири искључиво грчка слова која јесу део старословенске азбуке али којим се записују искључиво грчке речи. Међу њима је и грчко Ѳита (глас који Словени немају – Срби га читају као т а Руси као ф) као и слова за двогласе Кси и Пси – сугласничке групе које не постоје у Словенским речима.

6. Последње слово по имену Ижа, је слово које се користило у ћирилици адаптираној за осетски језик (ирански језик Осетије, подручја на Кавказу на граници Русије и Грузије) и први пут је коришћено почетком двадесетог века.

Дакле, све у свему, подвала за недовољно упућене и необавештене.

Свестан сам да на мојој страници има читалаца којима је можда битнија крајња порука мојих и туђих сличних објава (древност српске словенске културе и писма, и њена мистика) него сам истраживачки пут и провереност таквог пута. То видим по томе, што истовремено се подржава мој рад и рад потпуно непроверених извора и противуречних информација међу којим су и ове о којима сам управо писао. Дакле логички је немогуће слагати се са неком информацијом која је заснована на неком истраживачком процесу и развија се кроз време, са готовом причом које је ето ту пред нама, готова, савршена и очувана 30 000 година без икаквог оштећења. Дакле, то је најблаже речено неозбиљно. Дакле критичко мишљење, и напор усмерен ка образовању у оквиру теме која нас интересује треба да буде испред некаквих готових, сензационалистичких објава. Истина треба да буде битнија од онога што би волели да чујемо. А онда иде и друго питање, зашто би уопште баш то волели да чујемо ?

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 52-ги наставак)

Можда ћу једном да ти кажем
Теби која се свега сећаш
И знала си за све
И шта то значи
-Чувајте овај свет
То си нам рекла
-Сачувајте све што је из љубави
.
Зашто је то важно?..
-Можете ми веровати – рекла си
-Немојте плакати у самоћи
У самоћи молитву кажи
.
Рашири крила над реком живота
Дуж читавих њених обала
Нек љубав буде изнад свега
И тамо где се свет крије
.
И тамо где увек знаш
Да истина лебди у времену
И где љубав не тражи ништа
Сем да траје…
.
Сећаш се тамо си рођена

.
Песма посвећена Мири Саичић за њену збирку песама “Месечева соната“ и као захвалност и дивљење за њен префињени и надахнути, и изнад свега, божански дар за поезију.

У месецу сам свила

све своје снове…

Неке старе и неке нове.

Неке чежње, тамне, далеке.

И уздисаје, неке лаке, а неке меке.

У месецу сам скрила

истине и сање…

неке веће, а неке мање.

Неке безазлене лажи,

које од мене, нико и не тражи.

Месецу сам дала

многе своје планове

да са њим далеко отплове.

Месецу сам дала и бесане ноћи,

неостварене жеље без животне моћи.

Много исплаканих

И неисплаканих капи

на љубавној мапи.

Месецу сам дала,

све је прихватао и без молим

И без хвала…

Никад да нестане.

Увек ту за мене…

У тишини и тами.

Љубавник верни,

што уздахе мами.

Купах се у месечини,

као облак на пучини.

Сјајем се умивах,

сребрним и бледим,

Да лепоту лика заледим.

Месецу сам тајне

неке своје дала.

Другом нисам смела

Или нисам знала…

Еј, месече драги,

поведи ме са собом…

Да одморим душу

у пловидби с тобом…

Начело је наше поезије срца,
бојимо је крвљу да се љубав пије,
освануће зором врле амајлије.
.
Транзицију душе нека смири љубав
која иде путем са својијем кредом,
тад се обрадује образом и лицем
и кити нас песмом и одличјем.
.
Бацимо ли веру да смо увек први,
узалуд је спремност да магија хрли,
процветаће песма у нашем окриљу,
послаћемо цвеће да се пуне вазе
о одјекну речи ко музичке фразе.
.
Напојте се стихом које песник нуди
не коцкајте блао без изданка права
нек осване мелем у нашим песмама
закликтаће срце кад поноре дуби.

Д.П: “Суза старог кестена“

Из сваке битке, гле,
Поражен сам излазио;
С ожиљцима и ранама љутим;
Али рат још, можда,
Нисам изгубио!
.
Походиће ме Пријатељ незнан
Из далека света тишине,
У сутон вечерњи од пурпура,
Кад цвао буде
Багрем бео.

Напуштене улице
Језивога града
Светле слабе сијалице
Мраком који влада
.
Поцепане новине
Улицама тутње
Да ли је крај пута
Страшнији од слутње?
.
Нагнули се стубови
Покиданих каблова
Тешка душа грудима
К’о да је од олова
.
Трепере светла брода који тоне
Где сам и где спавам, нема ко да брине о томе
Хиљаде година борбе са људском злобом
Лакше бих поднео него дан са самим собом
.
Трепере светла брода који тоне
Вуче море у дубине сломљене олупине
Одвојило се сунце од вечнога мрака
Где лед тече место крви, ту нема јунака

Жутокљунци узбуђено

Кукуричу на буњишту

Кочопере се

.

Челник крилима залепрша

Фијукне кроз ваздух

Оштр.

Швикне их

.

У колони устукну

Покуње крестле

.

Дозволе пловану

Мрс.