Када те питају да ли постојим,

реци не!

Не откривај тајну непојмницима

јер међу њима нема људи!

Мудар буди

окрени ветар да их разнесе

док земља се из језгра тресе…

месецима,

а Месец се уздиже из дна океана!

Бди!

Крећу кише , необично дуг период падања

да сперу из дубина језгровиту воду живу

и узнесу је на површ овог Јава,

гледај атмосферу и руке своје

померај сфере које постоје

а не делај, само бди!

Буди ја, јер ја сам ти!

• 

Ево свежег примера који ми се открио. Званично се каже да је кукуруз настао у Мексику и да га је Колумбо донео крајем 15 века у Европу. Међутим цензорима из Ватикана некад промакне нешто те им је овде промакла чињеница велика као љути медвед. 

Када се неко бави потпуним брисањем прошлости, разлог је само један. Рат против онога коме се прошлост брише, борба да се запати заборав те да се данас све релативизује. Када се то деси, човек је збуњен и лакше прихвата идеје и намере непријатеља.

.

Ово је једна од најстаријих тактика противника Човека. Човек њима представља Творца у настајању и то никако не смеју дозволити. Зато је борба свеобухватна против човечанства.

.

Све што видите у званичној историји је врло вероватно цензурисана верзија истине у бољем случају а потпуна лаж у горем. 

.

.

Магна Карта је документ или нека врста устава Енглеске из 1215 године и у њој гле чуда пише да се не сме КУКУРУЗ отимати људима. 

.

Значи Европа има кукуруз 3 века пре Колумба.

.

Да ли је сад мало јасније зашто се толико труде да се избрише сећање и прошлост Срба и свих осталих? 

.

Пар питања: 

1. Против кога смо се борили на Косову ономад?

2. Кога смо поразили толико да су вековима после уједињени да нас сатру?

3. За шта су звонила звона на Нотр Даму-за узбуну или славу? 

.

Има још прегршт питања.

Одговоре знају Звездани Срби. Отворите очи, непријатељ не спава. Истина побеђује. Ево пар слика и линк из Магна Карте: https://www.bl.uk/magna-carta/articles/magna-carta-english-translation

Извор:Звезда Род/ZvezdaRod

• 

Више није тајна, да је човек окружен разним злим свестима, како у појавном свету, тако и у суптилном. Постоје људи који намерно преузимају енергију од других људи – мрачни мгији, њихови шегрти, као и есенције суптилног света, Нави. Све их занима енергија живљења, светлосна енергија људи, без које не могу. Посебно су активни током зиме. Али људи могу сами да врате изгубљену енергију. Чињеница је, да мрачни енергију људи преузимају, по правилу, контактом, на јавним местима или намерно из суптилног света. Нави есенције, разни енергетски црви и тако даље, по правилу ноћу, током спавања, декују када је особа  без одбране.

Али, према закону о очувању енергије, они могу да користе вашу енергију тек након годину дана. Значи они се пуне овде и сада, али вашу енергију користе за сопствени живот тек након годину дана. Због тога је неопходно вратити своју енергију. Да бисте то урадили, рано ујутру, пробудивши се, али можете и у било које друго време, лећи, опустити се и ментално наредити (само наредити): „Моја енергија, моја снага, врати ми се“. То је довољно и одмах ћете осетити, како ће се енергија почети враћати кроз дланове или на неки други начин назад у вас. Довољно је само лежати око пет минута и осетићете вал снаге и енергије. Вежба је кључна. Суштина је, да ако особа себи стално враћа снагу, онда нема смисла да вас преузимају,  и сви ентитети, паразити ће постепено заостајати за вама јер да бисте преузели енергију, потребна вам је и снага. Дакле, сви ови вампири ће морати да се одмакну од вас.

.

-гугл превод текста –  фб страница Евгений Евгеньевич Тамчишин

Слово Т у Азбуци носи назив ТВЕРД што на старословенском значи свод (небески).

Слово ТВЕРД је последње слово у Азбучном Колу Године, последње поље пред рађање новогкола (Божића Сварожића) и стога представља крајњу фазу Године и крајњи домет људског бића а то је свод – Небо – узнесење или метафизичко распеће.

ТВЕРД  као свод је ТВРД  јер је  СТВОРЕН  от ТВАРИ – густе, тврде материје, као и човек и човеков тродимензионални свет Јаве. Небески свод као крајња граница људског бића и света Јаве (поднебесја) заправо је чврста ТВАР.  

У том смислу Тверд относно свод представља ограничење човековог духа материјом физичког света, односно  ограничење душе грубим телом као крајњом границом њеног испољавања  у свету Јаве. Иако свест духа као и осећања душе надилазе тело, док су у телу њихово дејство је њиме ограничено  и  условљено.  И то је човеков небески свод – његова крајња граница – ТВАР от које је саздано ТЕЛО као ТЛО за које смо као (људска) бића везани.Тврдоћа преко које не можемо.

У старим писмима (феничанско, старохебрејско), слово Т  има облик крста +. Свако носи свој крст – свако носи крст свог тела, своје ТВАРИ- његова ограничења,  његове склоности и његову судбину – карму. Облик људског тела је крст. Док смо у телу, душа је телом распета и васкрсава тек по смрти или утрнућу тела. Трпљење је истрајавање и чување душе у пркос искушењима тела – његовим потребама, болима и задовољствима .У хебрејском и феничанском писму слово Т носи назив ТАВ што би могло бити наше ТАВАН,  ТАВАНИЦА  што се изједначава са идејом ТВЕРДА – свода.

У предању из библијског Постања каже се да је Бог створио ТВЕРД да раздвоји воде от вода. Небеске воде от земаљских вода. ТВЕРД је граница између два квалитета твари от којих је саздан свет као и сам човек. Горње воде суНебо – густо треперећа твар – ређа материја, а доње воде су Земља – ретко треперећа твар – гушћа материја. То је разлика између Права (Дух) и Јаве (Тело) .Границу између та два света чини ТВАР – от чврсте твари саздано је човеково тело и оно као такво остаје  у грубо тварном свету док душа која је саздана от танке твари, по напуштању тела (привремено или трајно) отлази у танке светове ПРАВА.

У човековом телу средиште те границе, Тверда је у грудима и она се простире уздуж пружених руку – Т. Горње воде су човеков ум и глава – три умне чакре (АЗ, БУК/ВЕДИ, ГЛАГОЛИ) а доње воде су човеков стомак, тело и три телесне чакре (ЖИВОТ, ЅИЛО, ЗЕМЉА). Човек је распет између добра и зла, између задовољства и бола, између потреба Духа и потреба Тела. У његовом срцу је помирење, смирење и пут у вертикалу вечности. То је представљено словом ДОБРО чије постоље представља врх ТВЕРДА а троугао надилазећу свест  АЗ.

Иако човек ова природна искуства, посебно непријатна, поступно (кроз животе) воде душу  до развезивања от тела – до разликовања свести душе от пролазног тела – то је често дуг, спор и болан процес. Зато постоје духовне праксе уз помоћ којих се активно ради на буђењу свести душе као што су јога, молитва, тиховање, пост, сазрцање, појање/мантрање итд.

Трпљењем побуда тела њиховим посмтрањем без реаговања – без везивања за његове осећаје (пријатне и непријатне) јачамо свест душе која телу претходи и која из тела изходи. То се постиже праксом медитације или тиховања – непомичним седењем при којем посматрамо свој дах, своје мисли, осећања и телесне осете без поистовећења свести са посматраним садржајем.Тако се јача воља а вољом свест  ЈА  ЈЕСАМ и то ЈА ЈЕСАМ  је свест душе.То је пут васкрсења новог човека – човека са свешћу душе наспрам старог човека заробљеним несвесним нагонима тела.

Исусово распеће је био крајњи испит Божијег Сина у телу пред Његово Васкрсење. Исус је три дана провео на крсту пре васкрсења што је оличење астрономске представе сунчевог „заустављања“ на небу три дана по краткодневници након чега се оно поново уздиже на небу.  У духовној пракси та три дана су три слоја твари која свест надилази: тело (покрете), осећања (осећаји) и ум (мисли).

ТВЕРД  је и представа мужког творног начела (женски је WM) и њега видимо у облику лица и трупа у размерама Отац и Син – јер саздани смо по Лику Божијем. Т је стога и облик који је уписан у облику мужког полног органа о чему сам већ писао раније. Стварање унутар доњих вода – на земаљској равни се догађа као оплодни чин – надахнуће сексуалног пражњења којим  ВАСКРЕСАВА живот као рађање потомства. Стварање унутар горњих вода се остварује путем духовног надахнућа мисли, визије и идеје па је стога лице као спољашност човековог ума такође облика Т. И једно и друго стварање овенчано је благословом који напаја енергија срца а то је ЉУБАВ.

Завршна четврт Године која описује доба животне мудрости и духовног посвећења након животних земаљских обавеза:

ПОКОИ – покајање, развезивање от прошлог, преображај.

РЦИ – реч, дело који остављају траг – урезују се у Земљу

СЛОВО – надахнуће, просветљење

ТВЕРД – васкрсење

То је време потпуног увенућа природе након чега она наново васкрсава и рађа новуГодину.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, двадесет четврти наставак)

• 

Накотило се, најагмило,

ослободило бескрвно,

низ литице стрмоглавце у бунилу,

безгласно крунисало бешчашће,

дамари сиктаво думбарају

у нагрнулу охолост вековну,

а мисли навиру незасићено, невично.

.

Не жури у васкрслост обмане

јер без повратка усахлих костију

нема пландовања кроз нестанак, облапорно,

у прљавој омами прошлости,

без прекида клистирано

у вечности суновратно.

.

Одахнути на болесним табанима,

одрећи се недефинисаног промашаја,

на раскршћу се пужеви коте

и превентивно опрез скрнаве

кроз оснутак клецавих мисли,

у отрежњењу некрст у себи опојати,

избрисати болесне фусноте

да би се без порекла у календар обиља

уписала васкрсла дугина Недеља.

O Београду се може написати пуно књига. И написано је неколико стотина иаторијских студија, монографија, путописних бележака, прича… Рећи ћу овом приликом само неколико ствари:

Кда на месту где се Доњи Хистар раздваја од Горњег Хистра станете на брдо Каулик, како су га звали стари Грци, и где су по предању Аргонаути, највећи грчки јунаци и митске личности попут Аполона и Херкулеса, застали у свом трагању за Златним Руном, испод Победника – сетите се речи из Јовановог Откривења: “Који побиједи обући ће хаљине бијеле“.

О Београду као Новом Јерусалиму писао је Константин Филозоф, биограф Деспота Стефана Лазаревића који је посветио град Марији, мајци Исусовој. Београд је једини град коме је заштитница Мајка Божја… Једини је главни град који лежи на две међународне реке. Једна од њих је Дунав, рајска река Фисон, поред Тигра, Еуфрата и Нила, како је забележено у Библији…

Београд је један од најстаријих градова, ако не и најстарији на свету, јер откад је Хомо сапијенса ту је било насеље. И пре човека, нађени су скелети Неандерталаца… Истовремено је Београд најмлађи град на свету који се тек порађа…; и сви који дођу у њега говоре о његовом великом Духу… Зато је Београд град око кога се борило највише царевина на свету. Драму која се догодила под његовим зидинама не памти ни један други град. Београд је град који је највише пута рушен од свих градова на свету, по Британској енциклопедији 347 пута… Београд је град који је имао највише имена на свету, град који има највише имењака, једанаест; он је град који је једном имао само једног становника – луди Наста – који је једини остао у граду после пропасти Првог Српског Устанка…; он је једини град на свету који је цео пресељен у други град: после освајања Турака 1521. године цео је пресељен у Цариград, сво становништво, преко 40 000 жена и деце. И данас у Истамбулу постоји Београд махала где су живели наши суграљани… У Београду се догодила највећа речна битка на свету 1456. године, где су Турци од звона освојене Аја Софије изливала тада највеће топове на свету такозване Баљемезе… У време принца Еугена Савојског био је највеће војно утврђење у Европи, а када је Сулејман Величанствени кренуо на Беч у Београду се улогорила тада највећа војна сила… Београд су рушили истовремено и непријатељи и “пријатељи“, савезници (1944), а 1999. године у рату запамћеном да је у историји ратовања била највећа разлика у снази између зараћених страна, остао је поносан… Ти агресори, демонске слуге, имају план да Београд буде њихова престоница, али неће успети у свему што су наумили, иако ће га окупирати 3,5 година… (“време, времена и по времена“). Београд је једини град који је одликован три пута и једини град Херој, и једини град у свету коме су и непријатељи у Првом Светском рату подигли споменик као признање за храбру одбрану… Он је једини град коме су Роми нешто поклонили, чесму на Дорћолу, и мођда је највећи ромски град на свету… Београд је једини главни град на свету у коме се на само нешто више од километар од центра града налази нетакнута природа (Ратно острво), једини град на свету где дувају ветрови са све четири стране, такозвана ружа ветрова, а не често дувају истовремено више ветрова… “Крос Политике“ је најстарије активно атлетско такмичење на свету, у њему је одштампана новчаница са највише нула на свету; сећате се лика Чика Јове Змаја и цифре од 500 милијарди; у њему је саграђен највећи и најлепши торањ са троуганом основом… Поред Риа проглашен је за град који има најлепши поглед, град коме гравитира највише вода на свету (Господар вода)… и таквих детаља има на десетине (у Београду је најдужа слепа улица на свету – Јуђни Булевар, који је наравно пошто смо ми Срби у питању, у источном делу града… град са најкраћом улицом на свету или улицом где не живи ни један становник – Вилине Воде…, град где се налази школа са најлепшом фасадом на свету – Трећа Београдска Гимназија…), али се не сме пропустити да на територији Београда још од праисторије са континуитетима од по неколико хиљада година било духовно а после и свако друго средиште планете, још од мезолита и Лепенског Вира, а нарочити у неолиту и Винчанског раздобља где је настало најстарије писмо на свету, скоро 1500 година пре Сумерског клинастог писма…

Београде, мој Бели анђеле, душо моја процвала… Београде, мој бели лабуде…

Падају илузије погрешних идола,

јер све се у светлости враћа,

јер пророк долази вечни.

Опијене масе гледају

сумрак погрешних идола;

сенка Чистилишта у мојим

исклесаним очима.

Велико је срце разапетог Сина.

Нека јутарње кише оперу све

наше грехе јер то је

пут блаженства и среће.

Не дај ветровима да посустану

и нека снага и моћ Твоја

поруше и збаце окове идола.

Појави се у светлости

разапети Сине.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.

.

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

(одломак из Пркосне песме Добрице Ерића)

Велики точак спорије се окреће но стиже мали точак

који се брже окреће.

Што већи точак то спорије окретање и мање ларме;

што мањи точак то брже окретање и више ларме. Ово

важи како за ствари тако и за људе.

Највећи точак у души човечијој јесте Бог. Његов се

Обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме

малих точкова.

Но кад се сви мали точкови у души утишају, душа се

тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је

обухваћено небо и земља. И при тој изненадној и реткој

визији душа осећа неисказану радост.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Индра и Арес кад се сретоше

где запад и исток се љубе

муње један на другог смерише.

Засвирале уништења трубе.

.

Мудраци што се рата гнушају

под земном кором саздали свет.

У горњем свету печурке клијају

па гуше собом надземни живот.

.

Хиљадиле се године мирне.

Утроба Земна роди људски род.

Надзирале га руке научне

и унутарземни прастари народ.

.

Родитељ мудри није се мешао

кад се потуче са братом брат.

Попут судије само је гледао

да спречи нови истребљења рат.

.

До рајске двери доњег света

несташном сину је запречен пут.

Када насрне на рајска врата

рука очева употреби прут.

.

Данас деца много узмоћала

Марса и Перуна завађују.

Зла магија Земљом овладала.

Богатуни рају поробљују.

.

Кад се трубе језиво огласе

па заигра коло уништења

да и себе рушитеља спасе

свет мудрих ће човека да мења.