Јер, само ћутња све тајне зна… Док Тишином се довикујемо ти и ја… / Молитве ехо И даље се чује, глас, што у мени име ти довикује. . И само дрхтај сад мистично слути, да стрпљиво чекају нас сви наши пути…
Прочуло се да је сишао Бог међу људе и да им испуњава жеље. Направи се дугачки ред људи, чекајући да приђу Богу и затраже му што им фали. Многи носаху поклоне Богу да га умилостиве, гану или омекшају не би ли им испунио жеље. Све то из прикрајка посматраше мудрац. . Људи су прилазили Богу, клањали се, причали о својим недаћама или тражили нешто. Беше то разнолика маса учених, неуких, богатих, сиромашних, болесних, здравих, вредних, лењих, несрећних.. . Бог је седео на једном камену, посматрао их, слушао и одговарао.. Многи се након сусрета са Богом враћаху невесели и погнуте главе.. . Мудрац неиздржа, приђе Богу и упита га: -Боже, зар ови људи не би требали да се весели и с радошћу враћају од тебе? Бог га погледа и одговори: -Ништа им лоше не радим, само испред њих поставим огледало у којем виде своја дела. После тога се застиде и сами кажу: -Заслужио сам.. . -А што им не даш неко упутство, неку поуку за даље?, упита мудрац.. -Дам им. Окренем огледало на другу страну да виде како би им живот изгледао да су другачије поступали. -И? -Видео си. Ретко ко схвати и разуме. Разочара се, окрене и криви ме.. . -Што им не објасниш? -Како, кад већина долази да тргује са мном.. -Не разумем, опет ће мудрац. -Није живот трговање, ја теби, ти мени. Живот је безусловна љубав и давање..Ја вам срећу не стварам, стварате је сами. Ја вам само омогућавам да имате избор. Све је на вама.. . -Што онда ниси направио савршенијег човека, него нас стављаш на муке? -Јесам. Али све што одступа од свеукупног, боголиког човека, сами сте изазвали и направили. Није на вама да трагате за мном. Ја сам у вама и само треба да ме следите. Дао сам вам десет једноставних упутстава. Само десет, колико је прстију на рукама. Вама је тешко и тих десет да примените. Зар је то до мене? . Мудрац се замисли и одговори: -Тешко је то. Живот је комплексан.. -Тачно. Живот може да буде сложен а може и једноставан. Данас човек тражи срећу у куповини. Човек се претворио у потрошача. Потрошња само троши. Она испија и разграђује људску бит. Она потискује све ваљано у човеку и оставља само похлепу. Похлепа је рупа без дна. Она никог није усрећила. . -Онда нам нема спаса..прозбори мудрац -Ти мислиш да треба да спремим нови потоп?, упита Бог.. Мудрац се у тој мери збезекну да не могаше ништа да каже. Кад је дошао к себи, науми да моли Бога за милост, али тамо где је до малочас седео Бог, угледа само камен. Приђе камену, клекну и рече: -Опрости нам, не знамо шта чинимо.. Камен остаде нем и непомичан. А, Бог? Ко зна где је отишао..
Велико царство цара Навуходоносора Војна сила драго камење свила пуно злата Испуњен освајачки сан у гену ношен Мирно спи Навуходоносор једне ноћи Било је то друге године његовог царовања . Усни цар сан чудак ум моћни узнемири Сан је био невидан свим дворским жрецима Сетише се младог трооког сужња Данила Разуме-оца свих тамних утвара и снова Који дуго дуго лежаше у царској тамници . Сањао си узвишени царе лик велик и страшан Главе златне груди од сребра стомака од бакра Ногу од гвожђа стопала од глине и гвожђа И видео си у сну и камен који лик разбија Царство из глине и гвожђа биће царство Божије Сањао си царе сушту истину до пошљетка
*** Отекли су пророк Данило и цар Навуходонор Духреком која носи чисте али и храбре у Ириј Распукла се глава лика – моћно златно царство Потом се разлило сребро из Прасребрног језера… У царству Творца постоји много језера свих боја Отекли су пророк и цар извире пето пророштво..
Знам да ћемо се срести, јер то тако треба да се деси. Ти, мили мој, буди то што јеси. Препознаће нам се у маси тмурних, небески осмеси. Ја ћу ту стајати као мала срна, изгубљена, неснађена. У магли илузија покушаћу да те следим. Желим вечно да блистам, не да из сећања твог избледим. Ево, само мало да се средим и одмах ћу да полетим у загрљај твој, једини, једини мој. Мало сам се успавала, некако мангупски измотавала, али да сам те тада знала не бих залутала у прашуму греха нити бих послушала кнеза овог века. Ипак, знала сам да ме иза таме баш твоја небеска светлост и свесност чека. Твоја љубав лековита, као да цео мој живот између редова чита, она само воли и ништа не пита. Знам да ћемо се срести, јер то тако треба да се деси. Ти, мили мој, буди то што јеси. Препознаће нам се у маси тмурних, небески осмеси. Ја ћу ту стајати као мала срна, изгубљена, неснађена. У магли илузија покушаћу да те следим. Желим вечно да блистам, не да из сећања твог избледим. Ево, само мало да се средим и одмах ћу да полетим у загрљај твој, једини, једини мој. Мало сам се успавала, некако мангупски измотавала, али да сам те тада знала не бих залутала у прашуму греха нити бих послушала кнеза овог века. Ипак, знала сам да ме иза таме баш твоја небеска светлост и свесност чека. Твоја љубав лековита, као да цео мој живот између редова чита, она само воли и ништа не пита. Чекала сам тај поглед којим све разумећеш. Вапила за загрљајем којим бол излечићеш. Жељно сам чекала тај небески сусрет. Знала сам, отвориће се неки нови свет у ком није као овде, анђелу забрањен лет.
Стооој Ветре моћни! Утишај хук једро смири Мисли своје да саберем . Намигујеш руке да раширим У облаке да ме пренесеш . Да се смејем са муњама Да ми срце грмљавином туче . Да корен по трагу птица распем Као маслачак душу своју – Из облака да процвета