Старче, знаш ли како се земља сазда?
О, да,  осети кроз мирис ветра
семе живота се преноси вазда!
Пољуби дрво, помилуј траву
препознај своју звезду праву
са њоме полети кроз све животе,
иста је честица твоје лепоте!

фото са нета

Питање свих питања које увек као ехо у нашим душама одзвања. Мислиш да можеш направити један корак? Мислиш ли да можеш удахнути један дах, мислиш ли да можеш живети макар на трен а да не знаш шта је истина?

Нешто у теби зна…

Шта је истина?

.

Ти се крећеш као сен.

Ти се њишеш као дух.

Мисао што осване и нестане,

дах ветра кроз слојеве танане.

.

Шта је истина?

.

Поглед и наста све.

Мисао у смеру где воља зри,

реч која ослобађа

и облик прати слободе стања.

.

Шта је истина?

.

То сам ја.

А то си и ти.

Кроз ватре и воде

кроз поноре пакла који не постоје.

.

Шта је истина…

.

Понека песма и стих,

радост невиних.

Плач судњега дана

благослов зарана…

.

Јутра која носе сутра и када наде нема,

у зениту Звезда бела,

у очима игра луча

стамено весела…

.

Шта је истина?

.

Воља Свевишњега.

Извор- Звезда Род

Фото: Село Горачићи; Фототека СЖ

Драгачевско славно и дивно село Горачићи

За нас поете и васељенске пралуталице

Излет водио маштовити сликар Бож(ј)и-дар

Осмехнути Јарило вирка иза планине Јелице

Лете птице певају петлови земљаре ратари

.

Велика шаховска табла на отвореном

Поприште за без-бедну духовну борбу

Ратнички распоред две разнобојне војске

Њихова краљевска величанства у средини

Прате их верне краљице најжешће ратнице

.

Са обе стране напуњени ударни топови

И оседлани коњи за жестоки истрк спремни

Официри испеглани поред краља и краљице

Испред пешадијци навикли на брзе ударе

И спремни да први полегну као снопље жита

.

Градитељи шах-табле поручују кроз Потку

Силесијама и предаторима белосветским

Овим у Јевропи и оним преко велике баре

Трубите у Гучи играјте – ракетама не звецкајте!

Узмите се у памет скратите језик идите кући!

Фото: Пагода Сјуми, Кина; Википедија

на фениксовој тераси једном су се фекикси играли
феникси ододше оста празна тераса и река што самотно тече
тајне стазе палате ву прекри коров и цвеће
свечане одоре јин-а сад су древни прах
три брда располућена су модрим рубом неба
ова река раздвојена је отоком белих чапљи
један од облака увек може да закрили сунце
и не видећи чанг ан човек је тако здвојан

Фото: Фототека СЖ

Љубавник зна само за понизност

Нема избора

Увуче се у ваш сокак ноћу

Нема избора

Чезне да пољуби сваки прамен ваше косе

Не опирите се

Нема избора

У суманутој љубави према вама

Ланце робске Он вам кида

Нема избора

Фото:Фб страница – Flowers and Nature

Страх је мој већи од онога што људи чине

Док са неба скидају висине

И од сунца светлију светлост у својој злости,

Справљају ко чини

Да вид ми се стопи од ужарености

И пролије по нигдини.

.

Страх ме је од љубави што се сред трга свлаччи гола

И не зна за сјај и лепоту бола

Већ живи од беснила с пеном на уснама

     Па љубећи смехоплачно

На себе потеже сопственим рукама

Лудујући мрачно

.

Страх ме од мртвих што вероваху у наше безкрајности

И падоше љутим пуцњем охолости,

Од залогаја кога све мање умем да делим

Већ и самом себи туђ,

И преплашен од онога што имам или желим

Иако је све то буђ.

.

Страх је мој већи и ччује се из даљине ко крици

Који че слично мртвој птици

И по мени пасти попут свеће што се гаси,

Помрачити ми осмех у змије зелене

Да уместо њега са лица дувају ужаси

И свет окамене!

Фото: Пузаљка; Википедија

Нисам плакала,
само сам камење врљала,
градила светилиште
за душе Усудом кажњене.
.
Дрвене су моје боли.
пре ће од старости која да иструли,
него да олиста у пролеће
и кинђури се погледима жишкавим.
.
Ништа ми није,
то само рове и рунза срце, моје.
Не, ништа ми није,
то је само ледена пузаљка за сузе, моје

Фото: Село, орање; Википедија

ФоБистар пут тече
у насмејано поље.
.
Мала Кола с неба
сишла на земљу.
.
Ветар пуцкета бичем
и страшним раменима
размиче брда.
.
Волови као валови
пљускају боковима.
.
Крупна меденица сунца
виси о јарму.

Фото: Фб страница – Beautiful Our World

Цео век у лутању ми прошао.

Тражила сам неког ко није ни од куда дошао,

само се отелотворио

у одразу своме и оку моме…

Дабоме!

Срце ме водило срцу твоме,

испунили су ми живот сви ти

проведени сати и минути

у којима се ћути

и слуша она друга безгласна туга…

…све секунде и сви дани постоје

од кад Тебе сретох,

Милостиво моје!

И сви су векови прохујали с чежњом

јер смо заборавили

где смо три тачке ставили…

Колико смо се пута већ срели?

Можда нисмо ми то хтели?

Али хтео је драги Бог да упознам Анђела свог!

И све што лети у мислима

већ сам Ти написала у писмима

ванвременским…

и сваки стих, прожет је осећањем мојим

у песмама твојим је постојањем ослобођен.

Моја друга си половина

и у Христу за мене рођен…

Одзвања.

Постоје нова свитања…

Од самог почетка, твоја сам била и бићу вечно

моја, у Христу, срећо

немерљива, несагледива, необјашњива…

Неки тихи, танани гласић

већ одавно заборављен,

подсетио ме на нешто у мени

затрпано лишћем свих јесени…

Отео се уздах из груди и одлетео

без најаве Пресветој жени!

Молио је уместо мене да ми срце

лоши не окамене, а Она ми је

послала Тебе да ме чуваш као себе.