Тишино моја, кажи ми сада,
зашто сам стара, а тако млада?
Због чега ми срце крвари, а душа страда?
Знам, краја учењу нема, никада.
.
И пре нас, ми смо били.
И после нас, бићемо ми опет.
У Духу Светом душа живи,
а свет овај, ко’ да је проклет!
.
Од немила иде,
ка недрагу се враћа,
и опет човек, изнова,
грешке тугом плаћа,
па учи све лекције старе,
као да су нове, и тако изнова,
себи краде снове.
.
Понавља и грешке,
као да их већ безброј пута прошао није…
Иза сваке храбрости, страх се крије!
Иза свих лудости, притајене су даљине!
Иза сваке висине, постоје дубине…
Иза сваког осмеха, лелујају празнине!
.
Човек се по слабости својој
изнова и изнова у прошлост враћа.
Поново све потиснуте снове,
поновљене, а заборављене,
сузама и уздасима плаћа.
.
Нико не може тај дуг
животу да отплати, где год крене
свом се закопаном болу врати.
Тако човек изгуби
свог живота бесповратне дане,
пребира успомене и отвара ране.
.
Живи између лажи сопствене,
и обмане, ал’ гордост му не да, да стане.
И одлази човек у непознато,
као што је из непознатог дошао.
Он нигде није био, ни стигао,
а ток живота му је већ прошао.
.
Све, што је за собом оставио,
изгубило се као вихор благи.
Све, пролази и све се враћа,
остају само тренутци радости,
они драги.
Кад осмех се осмеху врати,
кад суза, сузу препозна,
кад дуг се животу отплати,
кад се молитва позлати…
Тад се албум успомена
у протоку времена, у трену мења…
.
Кад срце лагано утихне
и престане да куца,
искричава суза, чиста, засветлуца…
Онда човек нема више жеља и хтења…
.
Вратио се тада себи,
без туђих и сопствених уверења!
Знај, спознао је, човек тај,
лепоту живљења
и заборављени пут упокојења!

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Фото: Бели јасен; Википедија

Има ли на јасеновима довољно листа
за све тужне, намучене душе,
туге своје да о њих окаче,
а крваве сузе Сава да однесе?
.
Има ли на небу довољно места
за све крике испуњене стравом,
тугом, болом?
За невине на смрт искомадане,

мучене руком злом, охолом?
.
Огњишта остадоше пуста..
Ни дечијег гласа, ни радости, ни звона..
Само одбљесак крвавог ножа
и усташки окрвављени прсти..
.
Јеца Сава, таласима плове
беживотна тела недужних бића..
Крваво тече, крст српски им носи..
Свако вече смрт коси ли коси..
.
Еј, где ће вам душа злотвори, пси рата?
Нема тог Бога што грех ће да вам прости..
После милионског злочина и коља
кост жртава пред временом ће да сведочи..
.
Јасеновац нема ни дана ни ноћи.
Душе после свирепог пира још коло вију
Од суровог бола, без гроба и истине
саме од себе неће да се свију..
.
Не опрости народе крвнику овај злочин грдни..
Стисни зубе, не опрости, срце стврдни..
Не опрости народе жртава ради..
И никад, ама баш никад не заборави..
Не заборави,  не заборави…
.
Јасенови лист црвени носе
Земљица у утроби црни се и модри..
Броја нема, нити имена..
Спомен ком се даје?
Дуг према правди забораву пркоси..

Фото: Цвет јасена; Википедија

Фото: Бол у грудима; Википедија

Без циља све су мисли моје

Све жудње и наде јед само

У трептају ми мртве боје

Душа ни овде а ни тамо

.

Људска празнина дуго звони

Тупи јецаји понос сломе

Како и где сан ми се склони

Ех главо врела – луди доме

.

Није могло друкчије бити

Јер мач држе нечисте силе

У мене ушли вуци сити

И кидају ми крвне жиле

.

Уједи болни али ћутим

Нећу да болом храним псета

Тек такав умем смех да слутим

На лицу давно прошлих лета

.Фото: Фб страница – Coloform Garden

Фото: Говор је слика душе, Гете; Википедија

Над црном водом бела смрт

израња ко бели анђео.

И лице анђеоско.

Не знам откуд та сличност

и суштаство саме нежности.

И скоро да чујеш раст траве

и дисање птица које ће полудети

пред објавом чистоте.

Не знам откуд та сличност

у лику смрти и анђела

и које ће се божје чудо сасути

у следећу мисао или песму.

Призори затичу крхке речи.

Хтедох да упишем само : душа

Фото: Фб страница – Coloform Garden

Тесла је дошао да нам каже тко смо, одакле смо, да шири знање о слободној енергији, да нам каже да се не заблуђујемо нацијама, под‌јелама, да имамо Божанску Снагу и да смо у хармонији са Космосом. Он је хтио да схватимо да смо сви исти, а не да се дијелимо. Образујте се, читајте шта је написао, не дозволите да вас програмирају исте силе које су покрале његове радове. Не због оружја, јер то није био Теслин циљ. Покрали су његова д‌јела у којима ослобађа људе из овог робовања владара из сјенки. Да је објављено знали би да нитко не мора бити болестан, да вам не треба ни религија, ни свећеник, ни поп, ни имам да склопите директан контакт са Богом у вама.

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча

Ја нећу на колена пасти

док бичеви отровних речи

касапе душу и кидају

моје ће ране срасти

јер вера их моја лечи

и небеске правде видају.

.

Док немушти језици плазе

само се себе бојим

ал нећу пустити гласа

и што ме више газе

ја све усправнија стојим

док се све око мене таласа.

И нећу подићи руку

на оне што у срцу станују

ни кад семе пелена саде

сакрићу своју муку

а они у мени нек самују

док не истроше све моје наде.

.

Камен од крви ћу постати

једна од честица свемира

ил слепац што милости иште

јер знам да ће само остати

после свих ових немира

грабљивица препуно стратиште.

Никад није толико лоше колико изгледа. Потребно је да се види.

.

„Ко има очи – нека види“

.

Сви имају очи али не виде сви. Потребна је жива вода духа да се спере скрама. Живу воду даје Бог.

Али Бог не мари за црквене молитве, ритуале и остало. Не мари ни за личне покушаје да се пречицом дође до резултата. Бог није у религији. Није ни у семинарима. Нема га ни у духовним техникама. Није ни у праксама. Нећеш га наћи ни у филозофији, ни у мудролијама, ни у Свемиру, ни у Звездама, ни у икаквим замишљеним представама.

Бог чује само чисто срце. Бог је Дух. Изван свега и у свему, како му се хоће. Може да буде и у свему горе наведеном. Можеш га наћи у вери и цркви и праксама и религијама.

Можеш и у молитви.

Бог мож’ да бидне ал’ не мора да значи.

Бог је слобода, светли кад се мрачи.

.

У теби је и мени и у свему видном и невидном  а опет

скоро нико га не види, осећа, чује. 

.

Зато што им нешто срце трује. 

Зато што се џара посред срца у сред недара.

.

Е том нечему невидљиво-неухватљивом стани за

врат! Не дај му да ти тмину утка у душу.

Јер ти ниси од мрака него од плама!

Гори у теби огањ а не тама.

.

Тихо. Тихуј док се не зачује један Славуј.

Док не чујеш глас у себи и около.

Док не видиш на небу коло.

Ту се род Небески игра са Звездама…

.

Извор- Звезда Род Zvezda Rod

А није ни слутио да обична није

У телу људском, а умом и срцем другим

Временом господари по правди

Свеприсутна…

.

Он је воли, а она њега лудо,

до тренутка обмане и лажи

тако склоне природи људи,

а онда…

.

Она умире, убија га својим умирањем,

рађа се изнова из крви и меса,

непрепознатљива за свет, а опет иста…

.

Сама! Звер!

И блиста!

Фото:Праксител – Афродита Книдска; Википедија

Ноћно небо, ко сенка модрога бескрајног Маја,
као у трену бело сунце лепоте кад клону
Обли га сјај: Са истока, заносним летом непомичним,
Моћан месец се диже етиром тамним – и као
Сузе под миловањем су звезде под његовим зраком
Посред модрих бескраја
Што се светлошћу и тамом ко срма преливају,
Док под неизречном чари
Дишу и премиру нежни облаци од влажна мраморна сјаја.
.
Буди се сенка модра бескрајскога Маја,
Буди се бесмртна лепота сна богова,
Месец док сија – одломак небесна мрамора,
Најлепши свет из њега што вајаш:
Богова ликове сјајне на којима дрхће
Осмејак златан, ко зрак њиног умрлог сунца.
.
Небом жилама невидним и нежним,
Бела крв богова струји.
На оживелој модрој и сребрној тами
Богова ликови снују као на прозрачноме небу небеса –
На оживелој тами
Сија небесни мрамор уметности, и сјај му
Божанска је маска на мрачноме лику Бескраја.

Фото: Зима, шума под снегом; Википедија

Шума је умицала под снегом …

Свукла сам ципеле

јер су биле од пламена,

а снег,

тако лаган

и нежан,

топио се наочиглед

под мојим корацима.

Све бих учинила

да га више не уништавам.

Каквог ли необичног путовања!

Ни са ким се нисам морала растати.