Али, ја као појединац могу да урадим нешто а то је што ћу ја Вама а и целом српском народу да скренем пажњу на једну потпуно нову појаву: на подмукло избацивање наших речи из обичног говора и уместо њих, убацивање новохрватских речи! Што је најгоре, у последњих пар година, то полако и неприметно, али врло упорно ради наша национална телевизија РТС а да не причам о другим телевизијама!

 

Предраг Пешић – Пеца

 

Драги пријатељи,

пробудио сам се из вишедеценијског бунила и писања латиницом! Решио сам да од сад пишем искључиво ЋИРИЛИЦОМ јер сам Србин и Православац (са великим словом П). Читам ваше коментаре и текстове и после њих остајем забезекнут колико су нам јада нанели и колико су нас расрбили.

 Али, ја као појединац могу да урадим нешто а то је што ћу ја Вама а и целом српском народу да скренем пажњу на једну потпуно нову појаву: на подмукло избацивање наших речи из обичног говора и уместо њих, убацивање новохрватских речи! Што је најгоре, у последњих пар година, то полако и неприметно, али врло упорно ради наша национална телевизија РТС а да не причам о другим телевизијама!

Ја сам рођени Београђанин и са великим чудом, потпуно збуњен, слушам нове речи које ничу као печурке после кише а које ја нисам научио од моје мајке да говорим и које не употребљавам у говору!

У писању и говору су (од хиљада да набројим само неке) српске речи заменили хрватским речима!!!

• ћерка – кћерка (одакле оно “к”),
• печурка – гљива,
• станица (аутобуска, железничка) – стајалиште,
• ђубре – смеће (за млађе да знају а старије да подсетим: ја сам као клиња од неких 7-8 година а сада имам 57 година, носио врло модеран и популаран капутић од штофа који смо ми звали “ђубретарац” јер су сличне капуте зими носили ђубретари одн. Људи који су износили ђубре из зграда јер су канте за ђубре биле у посебним просторијама у зградама и нису стајале испред зграда на улици као данас ),

• Фарба, фарбара – боја, бојара,

• догађај – збивање,
• трагање, потера – потрага,
• претраживање – претрага,
• светац – светитељ (да ли се неко сећа ТВ серије “Светац” са Роџером Муром у главној улози? Што се тада није звала “Светитељ”?),
• силеџија – силоватељ,
• иследник (полицијски) – истражитељ,
• прималац (некада примаоц) – приматељ,
• пошиљалац (некада пошиљаоц) – пошиљатељ,
• слушалац (некада слушаоц) – слушатељ,
• гледалац (некада гледаоц) – гледатељ,
• научник – учењак…

Да ли видите законитост у замењивању речи које на крају имају -оц, или -ац са -тељ! Још и данас говоримо “сухомеснати” производи уместо “сувомеснати”, специјалиста за “ухо, грло и нос” уместо за “уво, грло…”.

Сетите се оне наказне, потпуно бесмислене рекламе која се из све снаге драла са ТВ -а “…за понети”! Човече, замисли, “ЗА ПОНЕТИ”. Може ли још идиотскије? Изгледа да може.

А то доказује и (намерна?) неписменост говора у инфинитиву, типа “…треба бити…”, “…бити ће…”, “…треба ићи…” и ко зна још колико и каквих идиотских, ишчашених конструкција ће да смисле…

Или када нам у рекламама кажу “мислимо О ВАМА” што је изашло директно из западних језика (рецимо енгл. “about you” – о вама). Ја откад знам за себе говорим да мислим НА некога или неко мисли НА мене. Хајде још један ример: ако би ме неко питао “куда си пошао?” или само “куда?” ја не бих знао шта да му одговорим.

На питање “где си пошао?” ја бих одговорио, рецимо, “у продавницу”. А ако би ме онда (исти/а/о) питао/ла/ло “а куда?” ја бих му рекао, рецимо, “овуда (или рецимо тамо) поред ограде, па доле стазицом до улице и онда лево до самишке”.

Да ли видите у чему је ствар?

У нашем, српском језику постоје две, врло прецизне упитне речи: “ГДЕ” је упитна реч за ЦИЉ, МЕСТО на које треба да дођете а “КУДА” је упитна реч за објашњење ПУТА којим треба да прођете до тог циља. Успели суда нам подвале једну недефинисану конструкцију која се сада укоренила у наш језик тако да више нико не зна за реч “где”.

Чик да чујете на ТВ да неко некога пита “где си пошао?”. Јавите ми кад чујете. Сетите се реклама које сте хиљаду пута видели: “Вршимо доставу лекова на кућну адресу…”, “Вршимо превоз лица…”, “Вршимо поправку…”, “Вршимо…”, “Вршимо…” а ја додајем “вршимо седење”, вршимо једење, вршимо спавање, вршимо…

Ало, бре, па да ли је могуће? Па зар нико не може да каже, једноставно: “Довозимо лекове” јер је само по себи јасно да их сигурно неће довести и истерсти на неку ливаду него на одређену адресу! “Поправљамо фрижидере”, седимо, једемо …

Српски језик је ДИРЕКТАН језик и служи да жив човек говори директно живом човеку!

То није неки западни, немушти језик, који никоме ништа директно не говори него све некако у магли, неодређено… То сам слушао у Загребу када моја ујна (иначе ћерка православног руса и православне српкиње а сада хрватица – католик) прича телефоном… све некако безлично, мртво… ни сам не знам како бих га описао. Више ми је то личило као комуникација нека два објекта, робота, а не разговор два жива људска бића.

Ха, хајде да се сетимо нећака и нећакиње (nephew, niece). Или тетке и ујака (uncle, aunt).

Зашто ово помињем?

У нашој култури и традицији родбински и пријатељски односи су прецизно хијерархијски одређени да не би дошло до мешања крвних рођака и да би се знало тачно ко је коме шта, ко је старији а ко млађи и ко са ким и како треба да се понаша.

Па зато имамо речи као што су стриц – татин РОЂЕНИ или брат из наследног реда, стрина – стричева жена (није из наследног реда), ујак – мамин РОЂЕНИ или брат из наследног реда, ујна – ујакова жена (није из наследног реда), тетка – татина или мамина РОЂЕНА или сестра из наследног реда, теча – теткин муж (није из наследног реда), братанац – братовљев син, братаница – братовљева ћерка, сестрић – син РОЂЕНЕ сестре, сестричина – ћерка РОЂЕНЕ сестре или једнозначне речи као што су синовац – син РОЂЕНОГ брата, синовица – ћерка РОЂЕНОГ брата, итд. Само да поменем још и речи као што су: снајка, зет, свекар, свекрва, таст, ташта, шурак, шурњаја, пашеног, заова, свастика, братучедо итд.

Код оних на западу су сви ујаци и све су тетке! Ко је крвни род, а ко није? Па, није ни битно! Зато код њих и постоји само тих неколико лабавих релација међу рођацима да би могли да се жене и удају међу собом да би сачували новац или богатство!!! То је много лакше ако немате никакву или врло неодређену представу о хијерархијским нивоима и крвним односима међу рођацима.

Замислите једног идиота, Рокфелера, који каже “да је поносан што се у последњих 160 година они жене и удају искључиво између себе!” … (без коментара).

Питам се, колико ли су монструма изродили до данас који владају Америком?

То се сада, нормално, покварено и бескрупулозно, намеће нашој омладини. Питајте средњошколце да вам кажу шта значи нека реч коју сам вам у претходном тексту написао одн. да објасне везе међу тим људима. Тешко да ће неко да вам одговори тачно.

У нашу омладину је убачено као вредно и поштовано понашање: што знаш мање речи, што си необразованији, неваспитанији, безобразнији и већи дивљак, то си већа “фора”, “главнији” си! Господе Боже, има ли кога да то спречи? Изгледа да нема.

Ајдемо даље.

Српска реч за размењивање робе уз помоћ новца коју сам научио од маме је ТРГОВАЊЕ па је онда човек који то ради ТРГОВАЦ, ТРГОВАЧКИ ПУТНИК, а место где се роба продаје је ПРОДАВНИЦА. Државна установа надлежна за ту област је ТРГОВАЧКА КОМОРА а суд који решава проблеме у тој области је ТРГОВАЧКИ СУД. Али, ако је та реч ТРГОВИНА, која се данас употребљава у Србији, онда је човек ТРГОВИНАЦ, ТРГОВИ??? (ваљда трговиначки) ПУТНИК, место је ТРГОВИНА или ТРГОВИНСКА РАДЊА (иако ми ово “радња” није јасно – да није у смислу преваре, да “радиш, одрадиш” некога?). Установа је, погодили сте, ТРГОВИНСКА КОМОРА а суд је ТРГОВИНСКИ СУД.

Погодите, како се зову српске установе?

Па, да наставимо. Замислите само: у сред Београда, на улазу у подземну железничку станицу београдског “Беовоза” код Ветеринарског факултета пише великим, златним словима: “Железничко стајалиште Карађорђев парк”. У некадашњој Југославији натпис “стајалиште трамваја/аутобуса” виђао сам само у Згребу јер сам тамо врло често одлазио службено. Они, чак, железничку станицу нису ни звали стајалиштем већ колодвором!

Сада тај натпис виђам на свакој аутобуској станици ГСП-а “Београд”!!! СТРАШНО! Људи, од кад сам рођен говорим реч станица! Ко је, бре, то променио? И са којим правом? У мом рођеном граду? Од овога је још теже питање: А КО ЈЕ ТО ДОЗВОЛИО? Београд је (не знам за унутрашњост) ових дана буквално затрпан огласима на огласним паноима који зову на летовање у Хрватску представљајући је као нашег највећег пријатеља!

Највећег гробара српског народа у последњих 150 година! СРАМОТА! ТОЛИКИ ЦИНИЗАМ НИСАМ ВИДЕО У СВОМ ЖИВОТУ!

А коме да се жалимо да нам преводи на каналима Открића (Discovery), Национална географија (National Geography), Историја (History), Истраживач (Explorer), Планета животиња (Animal Planet) итд. буду на СРПСКОМ језику и написани ћирилицом а НЕ НА НОВОХРВАТСКОМ језику и написани хрватском латиницом!!!

Има на њима добрих емисија у којима може доста тога да се научи само ако човек може да види шта је западна пропаганда а шта није. То ме толико “излуђује” да чим прочитам новохрватску реч, пребацујем на други канал! Рећићу вам нешто: негде 1996.год. или касније (нисам сигуран) чим се појавио локализовани Гугл (Google) претраживач на српском језику, поред поља за тражење према кључној речи писало је “Напредна претага”.

Ја сам им тада написао писмо у коме сам им објаснио разлику између српских речи “тражење” и “претраживање” и новохрватске речи “претрага”. Веровали или не, после само два дана поред поља је стајала реч “Напредно претраживање”! Нисам, нажалост, забележио датум када је поново, волшебно, враћена новохрватска реч “претрага” и сада и даље стоји “Напредна претрага”. А када добијете резултате претраживања, на дугмету стоји српска реч “Претражи” а испод тога “Напредна претрага”.

Ни они нису начисто шта треба да пише. Јер, ако је “претрага” онда ваљда радња треба да буде “претраги” или “претрагуј”, зар не? J Што је најгоре, цела Србија је ову реч усвојила и не постоји ни једна интернет страница било које српске фирме која нема поред поља за претраживање ову реч! Невероватно.

Али, сада има и једна разлика: ја већ месецима покушавам да нађем адресу или нешто слично да Гуглу поново пошаљем мој протест, али узалуд.

То више не постоји! Пробајте да нађете е-адресу… па ми јавите.

И још нешто: преведите у Гуглу неки текст на српски језик па прочитајте резултат. Видећете да је то, уствари, превод на неки наказни хрватски! Исто се односи и на сервере за е-пошту Хотмејл (Hotmail), Џимејл (Gmail) итд. Да ли ви можете нешто да урадите? Ја ћу вам врло радо помоћи. Покушаћу да скупим што више новохрватских речи којима су замењене наше, српске речи и које ја нисам никад употребљавао, а и нећу.

Е, да. Кад год сам на неким форумима критиковао неписменост и скаредно писање људи – како сте то лепо прогласили “писмом нових српских бизнисмена” где, чак ни у хрватској латиници немају слова Ч, Ћ итд.) администратори форума су ми углавном брисали писма а ако су неким случајем и објављена, наилазио бих на невероватан одијум читалаца (!?).

Да не помињем новопечена српска занимања: мерчандајзер, акаунт менаџер, пиар, хјуман рисорсис менаџер, трејдер, кост менаџер… Е, ово спада у ону народну: видела жаба где се коњи кују, па и она дигла ногу”.

Али, можда пре спада у ону Нушићеву: “Покондирена тиква”. За крај један куриозитет: у једној кафани сам видео натпис на вратима написан, замислите, ћирилицом на коме је писало “ОФИС”!

Ооооо, Боожеее! Има ли те где?

Извините на дужини овог писма, али сам баш бесан. (Преузето са ВасељенскеТВ)