Пресуда поводом случаја Василија Кононова ствара опасни преседан. Њега могу да искористе они за које је повољно да преписују историју и да руше послератни систем, заснован на одлукама Нирнбершког трибунала. Ово је изјавио представник МИП Русије за питања људских права, демократије и владавине права Константин Долгов. Москва је уверена: одбијање да се ослободи ветеран Великог Отаџбинског рата наноси штету репутацији Стразбуршког суда за људска права. Одлука у корист Летоније крајње је исполитизована. Законодавство о ратним злочинима не може да се примењује према учесницима антихитлеровске коалиције, подвукао је Константин Долгов.

 

Одлука поводом случаја Василија Кононова наноси штету репутацији Стразбуршког суда

22.06.2011, 16:44

Пресуда поводом случаја Василија Кононова ствара опасни преседан. Њега могу да искористе они за које је повољно да преписују историју и да руше послератни систем, заснован на одлукама Нирнбершког трибунала. Ово је изјавио представник МИП Русије за питања људских права, демократије и владавине права Константин Долгов.

Москва је уверена: одбијање да се ослободи ветеран Великог Отаџбинског рата наноси штету репутацији Стразбуршког суда за људска права. Одлука у корист Летоније крајње је исполитизована. Законодавство о ратним злочинима не може да се примењује према учесницима антихитлеровске коалиције, подвукао је Константин Долгов.

Реч није само о конкретном персоналном случају. Реч је о опасном преседану који захтева предузимање одговарајућим мера, између осталог и од стране Русије. Ми се доследно супротстављамо онима који би желели да на свој начин препишу резултате Другог светског рада и да изједначе према свом правном статусу ветеране-антифашисте и оне који су ратовали на страни нацистичке Немачке.

89-годишњи Василиј Кононов је умро крајем марта ове године, не дочекавши одлуку Европског суда за људска права. Почетком 2000-их Летонија је оптужила ветерана за ратне злочине и убиство тобоже цивила на територији републике у време Великог Отаџбинског рата, када је он командовао партизанским одредом. Ришки суд је осудио пензионера прво на 6, затим на 12 година затвора. Одлуком Европског суда за људска права 2008. Кононов је био ослобођен. Власти Летоније требало је даму исплате 30 хиљада евра као компензацију за моралну штету. Ипак Рига је упутила жалбу ради поновног разматрања случаја, и у мају прошле године Стразбуршки суд ју је задовољио. Тако су ветерана поново уврстили међу ратне злочинце.

Данас ревидирање дате одлуке у Европском суду са људска права тражи ћерка Василија Кононова Ирина Устинова. Москва ће јој пружити сву потребну подршку, подвукао је представник руског МИП за људска права Константин Долгов. По његовим речима, могућности за ревидирање одлуке Велике коморе још увек постоје.(Глас Русије)