„Исте ноћи били су поубијани хладним оружјем, њих близу седам стотина (према попису из свих села котара Вргинмост). Пре јутра лешеви су камионима отпремљени до припремљених гробница недалеко од села Прекопа, где су и затрпани. Ујутро су Глињани могли видети крв која је процурила испод врата цркве, у којој се две ноћи били клани Срби…

…Помно сам анализирао те пописе и њихове аргументације, па прилично поуздано процењујем да је у два масовна злочина у глинској цркви Рођења Богородице убијено близу хиљаду, а свакако више од 800 Срба, од којих је близу 200 допремљено присилно, а око 700 је било обманутих да иду “на покатоличавање”.    (С. Голдштајн, Јеврејска Заједница)

НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО! НЕ СМЕМО ДА ОПРОСТИМО!

Книн – Предлажем Вам да један дан између 29. јула и 3. августа дођете у Глину и потпишете одлуку да се садашњи Хрватски дом враћа његовој првобитној намени Спомен-дома, а да се истовремено покрене иницијатива за подизање новог Хрватског дома.

Поштована госпођо Косор, пре свега, придружујем се бројним честиткама које су Вам ових дана упућене поводом успешног окончања приступних преговора наше земље са Европским Савезом, које сте у завршној фази предводили са смелим иницијативама и са много упорности.

Охрабрују ме и Ваше речи да нам тек сад предстоји много посла. Суштина тих послова, по мом мишљењу, је афирмација наших вредности у европском друштву и преузимање изграђених европских вредности за њихову примену и развој у Хрватској.

Дужни смо при томе да укључимо и уклањање неких мрља које већ предуго таворе на лицу и на савести хрватског друштва. Те мрље нам у нашој кући непрекидно стварају раздоре, а у европском друштву са тим мрљама ћемо бити непожељани уљез.

Најружнија од тих мрља налази се у Глини. Много је масовних злочина почињено у овој нашој земљи, безброј их је било по Европи и по целом свету, али не верујем да било где постоји поприште масовног злочина, које би било тако бездушно обележено двоструким цинизмом, какав је онај у Глини.

Поприште почињеног злочина прикривено је вређањем жртава, њихових породица, санародика и целог хрватског друштва.

Од почетака тих догађаја ових се дана управо навршава пуних 70 година. Крајем месеца јула 1941. године кренуо је други талас масовних хрватских убијања српског становништва по селима Баније и Кордуна.

Почело је у Банском Грабовцу, стрељањем више стотина српских сељака у знак одмазде за прву партизанску акцију на том подручју (напад на железничку станицу и војну стражу под водством Васиља Гаћеше 23. јула 1941.), а наставило се походима усташких хорди из Глине, Карловца и Слуња, све до Примишља, Раковице и Цетинграда, у којима је према запису слуњског жупника и усташког злочинцаа Ивана Никшића убијено “по изјавама самих разбојника… три до четири хиљаде Срба”.

“Акција чишћења”

Та велика усташка “акција чишћења” трајала је од 24. јула до 8. августа 1941. У том раздобљу почињена су и два масовна злочина над Србима у глинској православној цркви Рођења Богородице.

У ноћи од 29. до 30. јула у цркви је убијено нешто мање од 200 мушкараца Срба, присилно доведених из околине Топуског. Пре јутра лешеви убијених су отпремљени у припремљену гробницу недалеко од села Прекопа и трагови злочина су се покушали прикрити, али међу лешевима се прикрило и неколико живих људи.

Један од њих, Љубан Једнак, је успео да се извуче пре него што су јаме затрпане и сведочио је о злочину већ за време рата и на послератним суђењима. У исто време, Срби у котару Вргинмост (данас Гвозд) били су позвани да се у недељу 3. августа пријаве у Вргинмосту ради покатоличавања.

Обећавано им је да тиме постају сигурни од сваког проблема. Приличан број људи из оближњих села је поверовао у та обећања и 3. августа ујутро се добровољно пријавио локалној управи у Вргинмосту.

Из Чемернице је дошло око 600 људи, уредно поређаних у великој поворци с хрватским заставама на челу. Њих је предводила локална учитељица Љубица Боројевић, Српкиња, која је претходних дана, уз сарадњу неколико Чемерничана, здушно убеђивала Србе да се масовно покатоличе.

Чини се да је о томе имала неке договоре с локалним усташама у Вргинмосту који су јој обећали да ће све бити у реду, а она је деловала у доброј вери, мислећи да ће тако спасити људе свога краја.

Позивани су и сељаци из шире околине – из Кирина, Сјеничака, Бовића – али они су били неповерљивији према усташама и нису се одазвали. Али, поред Чемерничана, добровољно су стигли из Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и неколико њих из Трепче.

Масовно убиство у глинској цркви

У Вргинмосту су усташе одвојили жене и децу, с образложењем да је довољно што глава породице својим “покатоличавањем” гарантује за целу породицу.

Затим су мушкарци пописани и камионима отпремљени у Глину. Тек кад су се под јаком усташком стражом нашли у опустошеној православној цркви Рођења Богородице и у њој били закључани, схватили су превару.

Исте ноћи били су поубијани хладним оружјем, њих близу седам стотина (према попису из свих села котара Вргинмост). Пре јутра лешеви су камионима отпремљени до припремљених гробница недалеко од села Прекопа, где су и затрпани. Ујутро су Глињани могли видети крв која је процурила испод врата цркве, у којој се две ноћи били клани Срби.

О злочинима у глинској цркви има много различитих текстова, па су описи догађаја прилично неподударни, као и процене о броју жртава. Међутим, управо током последњих пола године објављене су три књиге, две у издању загребачке Просвете и једна у издању београдског Музеја жртава геноцида, са детаљним пописима жртава и прилично подударним описима догађаја.

Помно сам анализирао те пописе и њихове аргументације, па прилично поуздано процењујем да је у два масовна злочина у глинској цркви Рођења Богородице убијено близу хиљаду, а свакако више од 800 Срба, од којих је близу 200 допремљено присилно, а око 700 је било обманутих да иду “на покатоличавање”.

(Јутарњи Лист)