Нарастају ријечи у мени.
Проговара унутрашње писмо
језиком заборављеног свијета.
Пупчана врпца свемира пулсира.
Дан и ноћ се смјењују.
.
Ватрени точак меље
камене пустиње.
Постају небески засади
цвјетних језика
који ће нас ишчитати,
без пера,
умоченог у мастило.
.
Нарастају ријечи у мени,
пољубљене у дану
на који не пада сијенка заборава.

Фото: Писмо; Википедија