061
Све је то, гле!
Само један Живот

Без почетка
И без свршетка

062
Ма где год били,
Увек ћемо
Заједно бити!

063
Господару свих светова!
Ти једини знаш
Зашто си нас створио;
Теби верујемо,
И у Тебе се уздамо!

064
Ти си пречиста
Бела Светлост
У језгру Суштаства
Мојега вечног

065
Љубав је најчистији драгуљ
Предивотне Беле Светлости
И највиши Безоблични Облик
Појавно-непојавног Знања

066
Кула-завојница
Пречисте унутарње
Светлости Духа

067
Човечанска раса, гле!
Већ вековима ометана бива,
Од ниже расе људске.

068
Човечанска раса у Светлости,
И раса људска у Вештаству, –
Две расе које се никада
Прожети не могу!

069
Човечанска раса
И раса људска:
Две расе тако сличне,
А тако различне!

070
Кроз људску расу, гле,
Зло се спустило у свет!

071
Само човечанска раса, гле,
Чува Велику Мајку!

072
Човечанска раса – ствара;
Људска раса – разара!

073
Вера извире из пра-сећања,
Из једног давнашњег
Заборављеног знања,
Што је зраком
Духовног Сунца, гле!
У Књигу Живота
Уписано.

074
Колико овоја таме
Око сваког од нас!
Боже, да ли се
Још видимо?

075
Више је стварности
У песништву,
Него у свету овом
Од опсене!

076
Поезија ће исцелити
Душу света!

077
Љубав се рађа из поезије;
Поезија се рађа из љубави!

078
Уметност је виши ступањ
Стварности!

079
Све што сам
До сада чинио,
Као да нисам
Ни чинио!

080
Румено крило сутона
Над сетним пољем тишине

Фото: Фототека Србског Журнала