Умирала сам у постељици
наручена од ближњих
на дан домовинске нагодбе
са сваком несрећом и клети.
.
“Ова ће наменска драга
са жртвоване овце кидати месо
четврт китаре да зготови
новчић да задоби
вишњем у злобу
и да после на икону
мозаик ставља и мач правде
за лице своје умируће.
Нека се поштеди сакаћења
очи јој не дирајте снене
и врат нељубљени
не украшавајте.“
.
Вика присутних имала је моћ
кад јато птица свило се над гроб
од тела мог правили су јазбине
за прилике ондашње
све док није приступио један
вукући за собом блудницу из Тира
и свог знамења хвалу присутних,
Симон је то био – скитница
тад је пред свима покушао
тело моје да реконструише
приповедајући о Фаусту, о чудеса,
за отелотворену је стубове
од мене саставио.
И врат не видеше, нити лице
окупљена младеж и старци вечити
само пепео покупише
и госпу другу по реду доведоше.

Фото: Гавран; Википедија