Један коментар

1. 

   4 октобра, 2012 - 12:18 am Др Василије

   Господине Дачићу, питај Борку Павићевић да ли 2.000 оклопника можеш да повучеш са „културне манифестације“ у београду и да их пошаљеш ка или на КиМ-у !

   Одговори

2. 

   4 октобра, 2012 - 12:19 am Стеван Војиновић Тарантула

   И наши мртви су жилав корен у нашој косовској земљи … нема те ватре која може да сажеже оно што и мртва уста наших прадедова говоре – ово је наша земља , наше светиње и наша колевка … Наш Јерусалем и под земљом и над земљом и на небу – свето Косово и Метохија !!!

   Одговори

3. 

   4 октобра, 2012 - 1:59 am Nebojša Radojević

   Ne paničite …Uskoro ćemo i mi upasti u Južni deo KM i onda će biti šiptarske krvi dobrom konju do stremena…:)) Dozvoliće nam to Ameri i to u najskorije vreme…Oni nemaju saveznike više od 15 godina. Verujte da će naše oklopne jedinice doći do raskrsnice u Miloševu. Živi pa videli..Zvuči nerealno..al’ istinito..:))

   Одговори

4. 

   4 октобра, 2012 - 4:08 am domana

   Borka Pavicevic je jedna pogubljena klimaktericna baba koja nezna sta ce sa samom sobom pa svoje zivotne frustracije projektuje na sto sire okruzenje da bi joj samoj bilo lakse.

   Одговори

5. 

   4 октобра, 2012 - 11:37 am СТУБЛИНСКИ

   ГОСПОДАРИ И СЛУГЕ

   Голубица не сме у гнездо своје,
   Свуда су страшила са шлемовима,
   Речи су им пуцњи – очи без боје,
   Срушили гнезда а иде зима.

   Не сме у Гнездо врлетни Соко,
   Некрсти сажегли Гнездо и Птиће,
   Шиптари рафалом Свевидеће око,
   Над Косовом крвава зора свиће.

   Наши изроди у јагњећој кожи,
   На две столице удобно седе,
   Плашљивим овцама Вуци строжи,
   Кад очњак виде од страха бледе.

   Нишчи духом – разбољеног ума,
   Прадедово продадоше гробље,
   За сребреник издадоше кума,
   А свој народ у европско робље.

   С Проклетија муње не престају,
   Успавана савест још не слути,
   Да косовски јунаци устају,
   Соко кликће неће да ућути,

   Не помажу панцирна одела,
   Ни челичне аждаје ни жице,
   Са неба се јави светлост бела,
   У том сјају Лазарево лице.

   Запад Србе спремио за жетву,
   Бранковићи под земљу се рове,
   Ал не чују Лазареву клетву,
   Верно служе господаре нове.

   По Србији пала густа магла,
   Сви путеви зарасли до неба,
   Србија се пред некрстом сагла,
   Са екрана лаж уместо хлеба.

   На срамоту много издајника
   Српској земљи срце комадају,
   И скрнаве светињама лика,
   Као пашчад на свој народ лају.

   Миодраг Томић Стублински

   Одговори