06.10.2012. ФБ Darko Mihajlović

ПРИЧА О ДОБРОМ ДОМАЋИНУ

На ободу цивилизације, у врлетним крајевима једног повећег полуострва, живео један угледни Домаћин.

Да се не би много издвајао од комшија и он је решио да гаји пар животиња. Определио се за две, не баш сродне, врсте Илузију и Стварност. Сместио их је у исти тор. Брижно их је хранио све најбољом храном: причама, обећањима, маштаријама…

Ова храна је баш пријала Илузији, она се улепшала, заоблила, расла. Стварност је стагнирала у расту. Храну је једва окушала, само када мора, а пошто заостајала за Илузијом била је гурана у страну и стално добијала батине. Боже како је та животиња, иначе од најздравије пасмине, поружнела, како је само постала ћудљива и агресивна. Домаћину није пријало да је види. Размишљао је како да је се отараси. Понекада би је и он из беса одаламио.

Једног дана је Илузија, отимајући сву храну за себе, прибила Стварност за зид тора и почела да је беспоштедно гризе. Стварност је сакупила последњи атом снаге и растргла Илузију. Домаћин је утрчао у тор и почео лопатом да туче по Стварности, али је и он доживео исту судбину.

Стварност се онда исцрпљена сасвим отетурала до прве ливаде, почела ужурбано да удише ваздух слободе и кренула халапљиво да једе…