РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1507/12 – 01. X. 2012.

„СРПСКИ – НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК ЕВРОПЕ“

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији “На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација “Обједињење Срба” у Москви, “Сербское земљачество” у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе “Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке “Ћирилица” у Београду, Удружење “Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење “КолоВенија” у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.

Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио гласилима допис, да Конференција нема научну вредност – то ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Да ли је садржај дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду? Да ли је у београдском часопису „НИН“, бр. 3222, од 27. 9. 2012, стр. 48, новинар Марко Ловрић подржан од неког државног органа, да објави подругљив чланак о Конференцији, под насловом „Часни потомци Сербона“, у којем није оспорио ниједан навод из дела билокојег научника, али се наругао научним установама балканских држава, називајући балканске историчаре „псеудоисторичрима“.

Зар не би требало, да новинар часописа „НИН“ – искористи своје перо за одбрану српске (словенске) културне баштине, а не да јој се руга?

Зар не би требало да упути упозорење српским државницима – да више не трпе уклањање података о најстаријем језику Европе? СРПСКОМ!

О томе је прочитала свој рад „Најстарији језик Европе је српски“ – Мирослава Петровић, директор Издавачке куће „Мирослав“ у Београду. Учинила је то према књизи америчког историчара српског порекла, Светислава С. Билбије, који је, о древности српског језика, објавио књигу: „Староевропски језик и писмо Етрураца“.

Билбија је, изучавањем етрурског писма у Италији из времена пре Римске империје, установио – да је оно писмо из Винче и да су тамо пронађени текстови на старосрпском језику.

Погледајмо: „Замењујући етрурска слова одговарајућим словима српске ћирилице – исте гласовне вредности, утврдио сам, да се највећи број етрурских речи налази у ’Ријечнику српског језика’ Вука Стефановића Караџића. Такође, утврдио сам, да језични састав етрурских текстова, приказаних у овој расправи, потпуно одговара језичком и реченичком саставу у српском језику“.

М Петровић, преноси закључке из књиге овог Американца и ту се јасно види, да се српским писмом и српским језиком служило, у Антици, и у Малој Азији:

„И не само да је Билбија читао етрурско писмо у Италији помоћу савременог српског језика и савременог српског писма, него је то било могуће и у случају древних лидијских и ликијских записа – с подручја Турске. Он скреће пажњу на чињеницу, да је наука последњих столећа дала имена споменутим писмима – савременој српској ћирилици, те лидијском, ликијском и етрурском писму, мада је реч о истом писму (и истом језику) – да сада занемаримо његове временске развојне фазе. Уверава нас, да ово древно писмо може да носи најприродније име – СРБИЦА“.

Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине