Фотографије: Светосавски националисти Косова и Метохије

***

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ СА ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије: НАСТАВЉА СЕ ЛОВ НА СРБЕ – ОВАЈ ПУТ … И ЗВАНИЧНО: Није се знало ко је ухапсио Србина из Митровице – Еулекс није каже Ирина Гудељевић, РОСУ није каже Хоти, али неко јесте – ко је хапсио у северној Митровици јутрос сазнали смо… ТАЈНО, ДОБРО ОРГАНИЗОВАНО ХАПШЕЊЕ СРБА  И ТО БАШ КАД ЈЕ САСТАНАК ЈАХЈАГА-КЛИНТОН-ЕШТОН У ТОКУ – СЛУЧАЈНО!? СРБСКА ЖАНДАРМЕРИЈА? ПО НАЛОГУ ИЗ СРБИЈЕ?

НАСТАВЉА СЕ ТЕРОР НАД СРБИМА, СРБИ ИЗ МИТРОВИЦЕ ОДРЖАЛИ ПРОТЕСТ У 12 ЧАСОВА!
ЗВАНИЧНО?! – СРБСКА ЖАНДАРМЕРИЈА ЋЕ ХАПСИТИ СРБЕ РОДОЉУБЕ СА БАРИКАДА – ДА ЛИ СУ ТО НИКОЛИЋ И ДАЧИЋ ОБЕЋАЛИ ЕШТОН-ХИЛАРИ ЈУЧЕ?

31.10.2012. ФБР уредник Биљана Диковић

17:20 ФБР, агенција СРНА, Вести
Славољуб Јовић, радник Здравственог центра у Косовској Митровици, ухапшен је јутрос у кругу болнице у северном делу града, потврђено је Срни у МУП-у Србије. Њега су ухапсили припадници српске Жандармерије.То је потврдио и општински одбор Демократске странке Србије. МУП је саопштио да је Јовић ухапшен због покушаја убиства војника Кфора 1. јуна у селу Рударе.
Виши суд у Краљеву одредио је притвор до 30 дана Славољубу Јовићу „осумњиченом за покушај убиства војника Кфора 1. јуна у селу Рударе. Како сазнаје агенција Бета у Тужилаштву, Јовић се бранио ћутањем.
У Рудару, општина Звечан, 1. јуна Срба су се сукобили са војницима Кфора који су покушали да уклоне њихову барикаду. Рањених је било на обе стране.
Републичко јавно тужилаштво саопштило је данас да је Више тужилаштво у Краљеву затражило истрагу против Јовића због сумње да је покушао да убије војнике Кфора 1. јуна 2012. године. Он је, додаје се, из непосредне близине испалио више метака на припаднике Кфора од којих је двојицу ранио, док је животе осталих довео у опасност. Јовић је, уз покушај убиства, осумничен и за недозвољено држање оружја.
Како наводе агенције, према „изворима из МУП-а Србије“ Јовића ће саслушати специјални тужилац, а на списку осумњичених за криминал налази се још неколико особа, становника северне Косовске Митровице.
Очевици наводе да је двадесетак припадника Жандармерије у кругу болнице опколило Јовића, ставили су му црну капу на главу и угурали га у џип црне боје.
„Хапшење је извршило двадесетак припадника Жандармерије који су са пет црних џипова наоружани шкорпионима упали у болнички круг и акцију завршили за неколико минута“, навео је један од очевидаца који је желео да остане анониман.
Славољуб Јовић је брат бившег председника СНВ Косовске Митровице Небојше Јовића и један је од организатора барикада које су Срби постављали на северу Косова и Метохије.

11:15 СРБИ НА ОКУП: Хапшење Србина у КМ извела нека трећа (тајна) полиција

Изјава портпарола косовске полиције Бесима Хотија да је у северној Косовској Митровици јутрос било хапшење једног Србина, али да они са тим немају везе, наводи на мишљење да је хапшење извела нека друга полиција. Опет, друга изјава портпарола ЕУЛЕКС-а, Ирине Гудељевић да је исто тако упозната са хапшењем, али да то није учинио ЕУЛЕКС исто тако наводи на закључак да је то урадио неко трећи. За сада немамо никаквих изјава представника КФОР-а, да ли су они учествовали у хапшењу Славољуба Јовића, али некако све наводи да је ово хапшење извела нека „трећа полиција“ за сада „тајна“.
Све нам се чини да је ово координисана акција „различитих полицијских структура“, а очигледно уперена против Срба са КиМ. По нашим сазнањима, акцију хапшења обезбеђивали су војници пољског КФОР-а, тако да је једино сигурно да су они учествовали у хапшењу. Других информација везаних за хапшење за сада нема, али смо сигурни да ће их врло брзо бити.

Ми, Срби са Косова и Метохије захтевамо да се ухапшени Србин Славољуб Јовић одмах пусти и да се престане са притиском на Србе, а поготово на оне који иоле држе до свог националног достојанства.

Уредништво „Срби на окуп“

11:00 ФБР Срби у Косовској Митровици чекају на званичну изјаву оног ко је јутрос веома организовано киднаповао, отео, односно ухапсио Србина Славољуба Јовића, једног од првих Срба који је стао у одбрану србства у северној Митровици…

10:40 Танјуг: Циљ посете да север добије специјални статус

09:18 СРБИ НА ОКУП: Друштво србско-словенске солидарности Г.С. Шчербина организује у 12 ч на Тргу Шумадија у КМ ПРОТЕСТ против хапшења Срба!

09:00 Невидимая борьба: ИЗДАЈА! Господе смилуј се на нас грешне! Да ли су ови јуче у Београду решили да лов на Србе може да почне? Издајници!

08:45 СРБИ НА ОКУП:

МАЛОПРЕ ЈЕ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ИЗВРШЕНО КИДНАПОВАЊЕ БРАТА НЕБОЈШЕ ЈОВИЋА, ПАГИЈА. ИСПРЕД БОЛНИЦЕ СУ ГА УХВАТИЛИ, НЕ ЗНАМО ТАЧНО КО ЈЕР СУ БИЛИ У ЦРНИМ УНИФОРМАМА И ФАНТОМКАМА НА ГЛАВАМА. ПРЕТПОСТАВЉА СЕ ДА СУ ПРИПАДНИЦИ ШИК-а и РОСУ, ИЗГЛЕДА СА ПРИПАДНИЦИМА ПОЉСКОГ КФОР-а. КИДНАПОВАЊЕ ЈЕ ИЗВРШЕНО ВЕОМА БРЗО, ЧАК СЕ ИЗ КРУГА БОЛНИЦЕ ПОЈАВИО ЈЕДАН „БОЛНИЧКИ КОМБИ“ КОЈИ НЕ ПРИПАДА БОЛНИЦИ У МИТРОВИЦИ ЧИЈИ ЈЕ ВОЗАЧ ТАКОЂЕ ИМАО ФАНТОМКУ. СРБИ У МИТРОВИЦИ СЕ СПРЕМАЈУ ДА ОРГАНИЗУЈУ МИТИНГ ПРОТЕСТА ЗА 12 ЧАСОВА. МОЛИМО СВЕ КОЈИ МОГУ ДА ПРЕНЕСУ ДАЉЕ ОВУ ИНФОРМАЦИЈУ И ДА ДОЂУ НА МИТИНГ. КРЕНУО ЈЕ БЕЗОЧНИ ЛОВ НА СРБЕ… ВАЖНО, ХИТНО!!!

***

… Један коментар са интернета на текст о „новој“ платформи о Косову и Метохији:

Суштина проблема овде није ни у стратегији ни у тактици већ у опредељењу. Избор је једноставан. Постоје само две варијанте. Једна је опредељење за суверену српску државу; друго је опредељење да се од Србије направи бриселски вазал, регија јефтиних сировина, јефтине радне снаге и политички и војно потпуно контролисане из Западних центара моћи. Цела забуна произилази из чињенице да се српска владајућа класа већ определила за другу варијанту, али пошто то не сме отворено да саопшти јавности, она покушава (за потребе медијске „обраде“ становништва) да неке елементе из варијанте један претстави као саставне елементе варијанте два, што је само по себи бесмислено. Зато српска политика изгледа шизофрено и вређа интелигенцију свакога ко о њој мало поразмисли. Једини објективан проблем који српска владајућа класа има је чињеница да је понестало пара за држање јавности под анестезијом. План је био да за ту анестезију плати Брисел (као и малу надокнаду за услуге те српске политичке класе, наравно) али су и они у Бриселу, у међувремену, остали без пара, па је испало да Срби треба да жртвују и себе и земљу и будућност баш ни за шта.

(Владимир Челекетић)

***

А СЕ ПОДСЕТИМО: 29. ОКТОБАР 2012.

ДНЕВНИ ЛИСТ ПОЛИТИКА:

Узнемирени Срби на северу КиМ

Постоји списак од пет хиљада људи са севера КиМ које мисија ЕУ планира да притвори, тврди начелник Косовскомитровичког округа Раденко Недељковић

Вечерас, у 18 часова на Тргу Републике у Београду СНП НАШИ и Српски Сабор Заветници организовали су протест против најављеног доласка америчке државне секретарке Хилари Клинтон у Србију.

29.10.2012.

У организацији СНП НАШИ и Српског сабора Заветници, пред више стотина грађана одржан је протестни скуп против доласка америчке државне секретарке Хилари Клинтон. Говорници међу којима је била и Мила Алечковић, Џон Боснић, Рајко Ђурђевић и представник СНП НАШИ Игор Маринковић и Заветника Дамњан Кнежевић, једногласно су поручили да протагонисти независности Косова и Метохије нису добродошли у Србију.

На протесту је раширен и транспарент на којем је писало „Даље канџе од Косова – то је света земља Србинова„ уз карикатуру Хилари Клинтон као вампира. Окупљени грађани су уз звиждуке пропратили и свако помињање имена Хилари Клинтон и изразили јасан став на покушаје америчке администрације да српском народу наметне независност Косова и Метохије.

Информативна служба СНП НАШИ

**************

zavetnici.rs

Неколико стотина грађана окупило се 29.октобра 2012.године на Тргу Републике у Београду, у организацији Српског сабора Заветници и СНП Наши, да изрази своје негодовање најављеном посетом америчке државне секретарке Хилари Клинтон Србији.

Окупљени су носили два транспарента са јасним порукама: „Даље канџе од Косова, то је света земља Србинова“, упућен Хилари Клинтон и „Света земљо, мили роде, са вама смо до слободе“.

Окупљенима су се обратили др Мила Алечковић, новинар Џон Боснић, новинар Рајко Ђурђевић, представници Српског сабора Заветници Дамњан Кнежевић и Ана Марковић, као и представник СНП „Наши“ Игор Маринковић. Скуп је отворила Милица Ђурђевић, која је подсетила на жртве Нато бомбардовња и прочитала писмо упућено владајућем режиму у којем се захтева отказивање гостопримства Хилари Клинтон.

Говорници су листом ову посету оценили као нову уцену Србији да се одрекне дела своје територије, док се од нове власти очекује да америчку државну секретарку прими како би је упознала са чињеницом да су грађани Србије бивши издајнички режим казнили и од актуелног очекују да се према Хилари Клинтон односи као према ратном злочинцу, коме је место у Хагу.

Окупљени су скандирали „Косово је срце Србије“, „Не дамо Косово!“ у савезу Србије и Русије.

Скуп је протекао без иједног инцидента, иако су га обезбеђивале јаке полицијске снаге.

Са скупа је упућена јасна порука српског народа државног руководству Србије:

Председнику Републике Србије,

Председнику Владе Републике Србије,

Председнику Народне скупштине Републике Србије

Уважена господо,

Ваша овлашћења од народа и у име народа пропорционална су Вашим дужностима за судбину државе.

Наш опстанак је поново доведен у питање. Народ је гладан и изморен, држава опљачкана, а лешинари кроје нове шавове растрзања и комадања српске државе.

Сваком човеку је јасно да Србија и Срби као народ не могу опстати ни пола века без своје светиње Косова и Метохије, духовне узданице и мере опстанка народа. То знају и наши непријатељи и зато претурају олтар Србије. Ми у име наше будућности, заветовани светињама, одговорни према опстанку захтевамо:

Да се моментално питање Косова и Метохије врати у окриље Уједињених Нација! У Уједињеним Нацијама, Србија има историјски углед, државотворна права и моћне пријатеље, за разлику од Европске уније где главну реч о Србији воде владе непријатељских земаља које су нас бомбародовале и које очигледно настоје да нас избришу са мапе света!
Моментално да се потпише уговор о војној и привредној сарадњи са Руском Федерацијом! Ко сме данас заборавити да нам је јуче Русија јавно саопштила: „Ми следимо и подржавамо политику Србије према Косову и Метохији!“ Косово може, дакле бити изгубљено само издајом.
У дипломатији извршити потпуну ревизију кадрова који су одобравали насртаје непријатељских сила према српској држави и народу. Развити дипломатску активност у два смера: Једну према државама које су признале независност шиптарске државе и другу према онима које то нису учиниле. Посебно развити блиске дипломатске односе са државама којима већ прети сецесија.
Јавно пред народом оказати сваки чин досадашње издаје, тачније велеиздаје државе и народa. Моментално процесуирати случајеве оних појединаца који су јавно учествовали у проглашењу сецесије тзв. државе Косово.
Захтевамо да гласно говорите без престанака о даљем процесуирању злочина вађења органа отетим Србима, злочину незапамћеном у политичкој историји.
У духу ваше политике од пре 10 година покренути судске спорове за злочине и разарања НАТО бомбардовања, обустављене супротно Уставу.
Вратити све делегације које седе у Бриселу богато плаћене парама овог народа под изговором да прате процес придруживања Србије Европској унији.
Поводом тренутно актуелног захтева односа према америчкој државној секретарки, Хилари Клинтон, ми предлажемо неколико могућности:    

– Упутити је да за Албанију лети другим правцем!

– Дозволити нам да је ми сачекамо као наша браћа Чеси што су дочекали Медлин Олбрајт.

– Или је примите у згради Генералштаба, коју је бомбама разорио њен муж Бил.

Уколико се државни органи не огласе и не изјасне о овим захтевима иза којих стоји највећи део грађана Србије сматраћемо, да и ова Влада и Председништво настављају континуитет вазалне и марионетске политике бившег режима!

Београд, октобар 2012.

Српски сабор Заветници

Српски народни покрет ,,НАШИ”

******************************

17:58 Српски сабор Заветници:

Без обзира на лоше време прави родољуби су већ почели да се окупљају на Тргу Републике у Београду!!!! СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ!!!

НаТргу из минута у минут све више Србадије!

17:00 Српски сабор Заветници: Коме смета киша да дође на данашњи протест нек се сети Срба који су прелазили гладни и боси Албанију, спавали по рововима, у снегу, а опет непоколебљиво бранили Отачаство!!! Нема предаје! Ако је Бог са нама ко је против нас?! Трг Републике у 18 часова!

foto stranice FB dogadjaja

*повезани текстови:

СНП НАШИ и Српски Сабор Заветници: Hillary go home! – Трг Републике, понедељак 29.октобар у 18 часова
Хилари није добродошла!

Клинтонова, овде ниси добродошла!!! Српски Сабор Заветници: ПОЗИВ НА ПРОТЕСТ
ФБ ДОГАЂАЈ: Клинтонова, овде ниси добродошла!!!

Мила Алечковић и Џон Боснић против доласка Хилари Клинтон

Тамбураши о трошку Електровојводине

Пише: Иван Нинић,
Пиштаљка, 25.10.2012

Већи део трошкова наступа тамбурашког ансамбла на свечаном отварању представништва Војводине у Бриселу октобра прошле године платило је државно предузеће Електровојводина, сазнаје Пиштаљка. Иако та свечаност није била ни у каквој вези са енергетиком, директор Електровојводине д.о.о. Тихомир Симић одобрио је донацију од 490.000 динара за покривање трошкова манифестације, док су укупни трошкови ангажовања тамбурашког ансамбла „Равница“ из Суботице били 722.172 динара.

Договор да се средствима Електровојводине финансирају тамбураши постигнут је усмено између потпредседника Владе АП Војводине и покрајинског секретара Томислава Стантића и директора Електровојводине Тихомира Симића, а онда је буквално за 24 часа ово питање и формално регулисано. У факсу који је Симићу 19.8.2011. у 11:51 упутила секретарка Владе АП Војводине Романа Рудић, истиче се да су Стантић и Симић дан раније водили разговор, па се с тим у вези упућује молба да се Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе одобри донација за покривање трошкова „организовања пријема поводом отварања представништва Владе АП Војводине у Бриселу“. Нигде се експлицитно не наводи колико износе планирани трошкови и која сума се тражи од Електровојводине.

На допис Владе АП Војводине свој потпис је ставио директор Тихомир Симић који је истовремено руком написао следеће: „сагласан“, „490.000“, „рок: хитно!“, „на руке: С. Пушкар, И. Брајковић“. Очигледно је директор реализацију захтева препустио Синиши Пушкару, директору Дирекције за корпоративне послове и Иву Брајковићу, директору Дирекције за економско-финансијске послове Електровојводине. Наредног дана (19.8.2011) директор Електровојводине је донео одлуку којом се Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе Војводине заванично одобрава
донација од 490.000 динара.

Симић је своју одлуку оправдао образложењем да организовање манифестације у Бриселу „има велики међународни значај“, не наводећи какву корист од тога има Електровојводина. Иначе, истог дана када је одлука донета потписан је уговор о донаторству између Електровојводине и Покрајинског секретаријата као корисника донације.

У извештају о правдању средстава који је Покрајински секретаријат доставио Електровојводини (17.11.2011) наводи се да су авио авио карте и смештај ансамбла Равница плаћени 436.202 динара, а да је за правдање хонорара издвојено 42.985 динара. Пошто је потрошено 479.187 динара средстава из донације Електровојводине, надлежни из Покрајинског секретаријата су затражили инструкције око враћања у буџет предузећа 10.813 динара, колико је остало неутрошено. Према подацима из уговора и фактура до којих је дошао сарадник Пиштаљке укупан хонорар који је Покрајински секретаријат платио члановима тамбурашког ансамбла Равница из Суботице износио је 242.985 динара.

Дакле, простим сабирањем долази се до цифре од 722.172 динара колико је коштао наступ тамбураша у Бриселу.

Електровојводина д.о.о. је на спонзорства и донације у 2011. години утрошила 13,2 милиона динара, док је у првих осам месеци ове године у ту сврху утрошено 11,1 милион динара. Планирано је да укупна издвајања предузећа за спонзорства и донације у 2012. износе 15,9 милиона динара. Електровојводина послује као зависно привредно друштво чији је оснивач ЈП Електропривреде Србије.

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/290

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1507/12 – 01. X. 2012.

„СРПСКИ – НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК ЕВРОПЕ“

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији “На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација “Обједињење Срба” у Москви, “Сербское земљачество” у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе “Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке “Ћирилица” у Београду, Удружење “Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење “КолоВенија” у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.

Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио гласилима допис, да Конференција нема научну вредност – то ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Да ли је садржај дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду? Да ли је у београдском часопису „НИН“, бр. 3222, од 27. 9. 2012, стр. 48, новинар Марко Ловрић подржан од неког државног органа, да објави подругљив чланак о Конференцији, под насловом „Часни потомци Сербона“, у којем није оспорио ниједан навод из дела билокојег научника, али се наругао научним установама балканских држава, називајући балканске историчаре „псеудоисторичрима“.

Зар не би требало, да новинар часописа „НИН“ – искористи своје перо за одбрану српске (словенске) културне баштине, а не да јој се руга?

Зар не би требало да упути упозорење српским државницима – да више не трпе уклањање података о најстаријем језику Европе? СРПСКОМ!

О томе је прочитала свој рад „Најстарији језик Европе је српски“ – Мирослава Петровић, директор Издавачке куће „Мирослав“ у Београду. Учинила је то према књизи америчког историчара српског порекла, Светислава С. Билбије, који је, о древности српског језика, објавио књигу: „Староевропски језик и писмо Етрураца“.

Билбија је, изучавањем етрурског писма у Италији из времена пре Римске империје, установио – да је оно писмо из Винче и да су тамо пронађени текстови на старосрпском језику.

Погледајмо: „Замењујући етрурска слова одговарајућим словима српске ћирилице – исте гласовне вредности, утврдио сам, да се највећи број етрурских речи налази у ’Ријечнику српског језика’ Вука Стефановића Караџића. Такође, утврдио сам, да језични састав етрурских текстова, приказаних у овој расправи, потпуно одговара језичком и реченичком саставу у српском језику“.

М Петровић, преноси закључке из књиге овог Американца и ту се јасно види, да се српским писмом и српским језиком служило, у Антици, и у Малој Азији:

„И не само да је Билбија читао етрурско писмо у Италији помоћу савременог српског језика и савременог српског писма, него је то било могуће и у случају древних лидијских и ликијских записа – с подручја Турске. Он скреће пажњу на чињеницу, да је наука последњих столећа дала имена споменутим писмима – савременој српској ћирилици, те лидијском, ликијском и етрурском писму, мада је реч о истом писму (и истом језику) – да сада занемаримо његове временске развојне фазе. Уверава нас, да ово древно писмо може да носи најприродније име – СРБИЦА“.

Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

На данашњи дан 1912. –Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића разбила је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.

22. октобра 1912. године, „Политика“ објављује: „после упорних и крвавих борби Трећа армија је заузела целокупну област Лаба и избила на Косово а у пет и по часова поподне ослободила Приштину.“

Из писама једног резервног телеграфисте

Извор: ФБ страница Срби на окуп

Приштина, 19. октобра 1912.

Синоћ, после 12 часова пешачења, ушли смо у Приштину. Прва је ушла Моравска дивизија, затим Шумадијска, а јутрос око 10 часова стигла је и Дринска, па ћемо сутра ка Митровици и Скопљу.

Први дан борбе, 6. о. м., вођен је по магли, која је целога дана трајала. Другог, трећег и четвртог дана имали сме лепо време. Број погинулих и рањених ви у Београду свакако боље знате; главно је, да је и отпор и број погинулих и рањених свакога дана све мањи. Четници чине велику услугу; иду напред на 10-15-20 километара у широком фронту, тако да ми лепо видимо простор иза њих, који је непријатељ напустио.

Google Data центар доступан преко Street View

Стефан М. 18.10.2012.
www.saznajnovo.com

Уз помоћ Street View-а можете завирити у Google Data центар и погледати како код њих све то изгледа и где се чувају сви ти подаци, клипови са  youtubе-a eлектронска пошта итд. Такође, можете погледати и видео клип где су укратко објаснили која је соба за шта намењена и где се шта налазу, како изгледа хлађење за њихове сервере исл. Ево и неколико слика из видео клипа а испод је и сам видео клип и Street View линк. Па, крените у обилазак! 🙂

Пише: Златомир Грујић

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ

Први пилот и прва жртва српског ваздухопловства

Ми­хаило Пе­тро­вић је пр­ви српски шко­ло­ва­ни пи­лот ави­о­на. За­вр­шио је фран­цу­ску пи­лот­ску шко­лу „Фар­ман“. Ње­го­ва пи­лот­ска ди­пло­ма ФАИ (Ме­ђу­на­род­на ва­зду­хо­плов­на фе­де­ра­ци­ја) но­си број 979 од ју­на 1912. го­ди­не, а код нас број је­дан.

Пр­ви српски пи­лот ро­ђен је у се­лу Влак­ча код Кра­гу­јев­ца 14. ју­на 1884. го­ди­не. Основ­ну шко­лу је за­вр­шио у род­ном се­лу са од­лич­ним успе­хом.  Сиромаштво и жеља да се даље школује, одвела га је у свет. Прво у Војно-занатску школу у Крагујевцу, коју разочаран напушта, у петој години школовања. На кратко се запошљава у Београду, а потом одлази у Русију са жељом да заврши неку техничку или војну школу. Оштра руска зима осујетила је његове жеље. Разболео се и вратио у Србију.

По повратку, 1903. године, уписује Артиљеријско-подофицирску школу у Крагујевцу, коју завршава као први у класи 1905. године. Као артиљеријски поднаредник, а  касније и наредник службује у Нишу, па кратко у Крагујевцу, поново у Нишу и коначно у Београду. Иако вој­ник по про­фе­си­ји, у ду­ши је био умет­ник, сли­као је и пи­сао пе­сме. Био је правичан и строг, а најстрожи према себи. Стално се усавршавао, образовао, много је читао, тежио нечем вишем. Припремао је испит за официрски чин, интересовао се за многе области, а посебно за авијацију. У то време, 1910. и 1911. године, у Београд су долазили многи авијатичари да прикажу новопронађена људска крила: Симон, Маслеников, Русијан, Чермак… Посматрајући их, млади Михаило је био одушевљен, схватио је да то оно што би га могло потпуно испунити. Јер, ту се тражи одважност, лична вредност, знање, упорност, то не може свако…

У чин на­ред­ни­ка уна­пре­ђен је 1910. го­ди­не. По­чет­ком 1912. го­ди­не на кон­кур­су за пи­ло­те, Ми­хајило Пе­тро­вић је иза­бран ме­ђу пр­вих шест пи­то­ма­ца.

Одлази у Фран­цу­ску, где је кра­јем ма­ја 1912. го­ди­не рас­по­ре­ђен је у пи­лот­ску шко­лу Фар­ма­на ко­ја се на­ла­зи­ла у гра­ди­ћу Етамп код Па­ри­за. Ин­струк­то­ри су од­мах за­па­зи­ли ње­го­ву из­у­зет­ну об­да­ре­ност за ле­те­ње. Чу­ве­ни фран­цу­ски пи­лот Бро­ден ко­ји је пра­тио пр­ве Пе­тро­ви­ће­ве ле­то­ве, ре­као је за ње­га да ће „би­ти ас, јер је ми­ран и пре­зи­ре смрт“.

Са­мо два­де­се­так да­на обу­ке би­ло је до­вољ­но да Ми­хаило Пе­тро­вић из­вр­ши са­мо­ста­лан лет. Пр­ви је по­ле­тео ме­ђу на­шим пи­ло­ти­ма. Тај до­га­ђај је иза­звао из­у­зет­ну па­жњу, па је до­пи­сник ли­ста „Фи­га­ро“ из Па­ри­за, ко­ји је и сам при­су­ство­вао том ле­ту, на­пи­сао ве­ли­ку ре­пор­та­жу о „не­у­стра­ши­вом и ди­вље­ња до­стој­ном ле­ту срп­ског сер­жан­та.“

Кра­јем ју­на Ми­хаило Пе­тро­вић ис­пу­нио је све усло­ве, та­ко да је 22. и 23. ју­ла по­ло­жио ис­пи­те за до­зво­лу пи­ло­та. Он је пр­ви срп­ски пи­лот са ди­пломом, а о ње­го­вом та­лен­ту по­ка­зу­је чи­ње­ни­ца да је зва­ње пи­ло­та до­био ме­сец да­на пре оста­лих срп­ских пи­то­ма­ца.

По по­врат­ку у Ср­би­ју, баш у вре­ме ка­да је по­чео Пр­ви бал­кан­ски рат, на­ред­ник Пе­тро­вић је са оста­лим ва­зду­хо­плов­ци­ма укљу­чен у при­пре­ме за ан­га­жо­ва­ње у рат­ним деј­стви­ма. Пр­ви је у Ср­би­ји 10. де­цем­бра 1912. го­ди­не ле­тео на јед­ном од на­ба­вље­них ави­о­на. У то­ку ја­ну­а­ра 1913. го­ди­не одр­жа­вао је на тре­на­жу на аеро­дро­му Тру­пал­ско по­ље код Ни­ша. Био је оду­ше­вљен ка­да је са­знао да ће би­ти у са­ста­ву При­мор­ског аеро­план­ског од­ре­да. Припремао се за предстојеће борбене летове на авиону “Фарман-20”, који је био тежак за летење, но Михаило је био  упоран да га укроти. Стога је славни француски авијатичарски ас Жил Ведрин у њему видео будућег великог и славног авијатичарског аса.

Са При­мор­ским аеро­план­ским од­ре­дом наредник Михаило Петровић је отишао на аеро­дром Бар­ба­лу­ши код Ска­дра. По­ги­нуо је из­вр­ша­ва­ју­ћи бор­бе­ни за­да­так 20. марта 1913. године. Јак удар ве­тра пре­вр­нуо је ње­гов ави­он, ре­мен и ко­ји­ма је био ве­зан за се­ди­ште се по­ки­дао и он је бес­по­мо­ћан ис­пао из ави­о­на. У једном заокрету авион се преврнуо и, на ужас десетине очевидаца, Михаило је испао из авиона. Пао је у близини летилишта, код села Бабе. Авион је пао недалеко од свог пилота. Бусола на апарату показивала је висину 1.234 м. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова. Тако је први српски пилот постао и прважртва српског војног ваздухопловства, а други у свету.

Та­да пи­ло­ти ни­су но­си­ли па­до­бра­не. На­ред­ник Ми­хаило Пе­тро­вић је са­хра­њен код цр­кве у се­лу Бар­ба­лу­ши 21. мар­та 1913. го­ди­не. По за­вр­шет­ку Бал­кан­ских ра­то­ва, априла 1914. године, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и најсвечаније сахрањени. Залагањем Михаиловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичну гробницу, уз војне почасти и присуство родбине и бројних ваздухопловаца. На гробљу је подигнут и леп споменик. На Михаиловој родној кући, у селу Влакча, постављена је спомен-плоча али није остварена идеја да се она претвори у спомен-музеј.

Нажалост, трагичан удес код Скадра прекинуо је сјајно започету летачку каријеру првог српског пилота. Сећање на њега вечно живи, а како време пролази, чини се, он је све већа инспирација новим генерацијама ваздухопловаца у Србији. Музеј ваздухопловства на београдском аеродрому “Никола Тесла”, поседује, захваљујући Михаиловом брату Живану, богату меморијалну збирку Михаила Петровића. Она садржи 76 појединачних предмета од којих су најзанимљивији: качкет, купљен у Француској, ручни часовник, штоперица, џемпер у којем је летео, оригиналне фотографије, визит и пост-карте са његовим ликом, писма, песме које је писао, копије пилотских диплома, сведочанства, књиге, часописи и други предмети.

Ипак, највредније што нам је остало од Михаила Петровића, то је легенда која се преноси са старијих на млађе генерације пилота. То је врело са којега се они напајају и инспиришу, већ више од девет деценија. На његовом примеру показало се да су “велике” и “мале“ земље, само географски појмови. Он је симбол времена у коме је Србија, мала и сиромашна, у много чему заостала земља, у ваздухопловству ишла у корак са “великим светом”.

На годишњицу Михаилове погибије, и за сваки авијатичарски празник, окупљају се ваздухопловци око Михаилове хумке на Новом гробљу у Београду. Капетани, мајори, пуковници, генерали, у ставу мирно одају пошту нареднику Михаилу Петровићу, пилоту. И свако присећање на њега, намеће питање које, и када не буде изговорено, остаје да лебди у ваздуху: Да ли смо се довољно одужили одважном првенцу нашег неба, првом сломљеном крилу нашег војног ваздухопловства?

ОРАО ЈЕ ПАО КОД СКАДРА

-Запис Боже Бауцала очевица погибије Михаила Петровића –

Божо Бауцал,  учесник оба балканска и оба светска рата, преминуо 1997. године у Београду у 104. години. Одушевљен авионом, тим „чудом технике“, као непосредни сведок, оставио је запис – сведочанство о погибији пилота Михаила Петровића код Скадра, где је тамо у зиму 1913., била прва борбена авијацијска јединица српске војске.

„Појава авиона је за турску војску и за локално становништво била страх и трепет, а за нашу војску то је био велико морални подстрек“, записао је Божо Бауцал, и наставио: „Код Скадра био сам као  као и остали борци моје јединице сведок погибије храброг пилота Михаила Петровића. Кад се винуо у небо  ради осматрања и извиђања турских положаја, био је страшно олујан и ветровит дан, ризичан за летове. Колико ми је познато, нико га од старешина није могао одвратити од тог трагичног лета…“ пише Божо …. „од кога се као и неколико ранијих, код Турака стварала неописива паника. Тада смо и ми први пут видели авион, то “чудо од технике”. Заједно са својом јединицом – Пивским батаљоном лично сам био на гробу, изнад свеже хумке овог хероја, када смо  му у ставу мирно и са почасном паљбом одали последњу пошту. На надгробном његовом крсту изнад свеже хумке, писало је: ‘Михаило Петровић, село Влакча, срез Пожешки, округ Ужице“. Слава му!

Божо Бауцал, редов, пешак, надживео је 84 године Михаила Петровића, то је читав један људски век, надживео га је биолошки, духовно они су остали ратни другови, који су своју младост ставили у ровове земаљске и ровове небеске, неко је отишао пре неко касније, али вечно живе. Сећање на прву жртву нашег ваздухопловства остало је записано у историји, а  ево остаће записано и сећање на тај догаћај Божа Бауцала, његова жеља да оно што је видео и доживео пренесе поколењима, биће тиме остварена.

Слике:

– Михаило Петровић крај авиона,

– портрет Михаила Петровића,

– поштоваоци на гробу Михаила Петровића (Ново гробље – Београд).

– родна кућа Михаила Петровића у селу Влакча,
____________
http://udruzenjepvlps.org/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=37&Itemid=79