Србска Влада и Србски Председник морају да победе властити страх, и да окрену Лице Србства према, Истоку, према Русији!

Ако, пак, немају храбрости и достојанства за то, време је да нам кажу оно што ми слутимо, а можда и знамо.

Они морају, сви одреда, и јавно, пред Народом, да признају, да се плаше сенки и утвара са Запада, да су уцењени и купљени, па да ми онда лепо, како и доликује, идемо на нове изборе, те да изаберемо личности које се никога и ничега неће плашити.

Не знам зашто се, и чега се плаше?!

Вероватно стога што су слични!?

Јер, Запад је давно огрезао и мржњи и злу, у разврату и  пороку, у лажи и блуду, тако да више личи на лешину која се распада, него на цивилизацију достојну поштовања!

Запад је одавно мртав, мртав од самог рођења, у сваком погледу, на свим пољима, и тамо Срби, заиста, никада и нису имали шта да траже.

Сви западни политичари, који долазе у Србију, више личе на звери него ли на људе.

Штавише, они ничег људског и немају у себи.

Довољно је само да освешћен човек погледа њихова лица, и да све у трену схвати.

А та њихова лица казују да су они без душе и без срца, без савести и без свести.

Из њихових очију, из њихових унезверних погледа, зјапи празнина, црна рупа, вековна тама, грабеж и отимачана, лажи и лицемерје.

Просечан западни политичар јесте најобичнији медиокритет који се користи са неких триста речи; медиокритет који не зна ништа, не само о другима, него ни о себи самоме; уистини, никаквога појма они ни очему немају!

Такви нама не требају, а они којима требају, нека их позивају у свој дом, на своју дедовину, али не и у Србију!