Један будући живот

имаће више смисла.

Биће то наставак овога живота

који и није имао смисла,

али се све време веровало

 у неки будући живот

 са неким будућим смислом.

Са смислом – не људским,

не пролазним,

већ Смислом Богова

у Свету Највишег Смисла!

 

Један будући живот

мора имати вишег смисла.

И мора бити Живот,

а не животић бића

што стрепи и страхује

од смрти!

 

Само Живот Богова

 јесте истинит Живот,

а животићи људи

бивају без сврхе

и смисла.

Бивају без сврхе и смисла,

јер нису у Истини

и нису од Светлости.

Животићи које људи

проживотаре у Тами,

не знајући када јесу –

да јесу,

и не знајући када нису –

 да нису!

Између Јесу и Нису,

 гле, људи су Празнина

 и Црна Рупа

још нерођених

Звезданих Јата!

 

Један будући живот

мора имати

Божанског

Смисла.