Тамо негде, негде тамо!

Иза Сунца, иза звезда;

иза дана, иза ноћи;

у Тишини и Празнини;

 где Време и није Време;

где Простор и није Простор –

 тамо, тамо!

Дух Предака

у Вечности обитава!

 

Срце Оца, Душа Мајке;

Ум и РазУм;

Свест и Свесност –

што далеко то и блиско;

 што дубоко то високо;

што је горе бива доле;

из Дубине про Висине;

са Висине у Дубине;

и све тако ка Свршетку –

 од Свршетка ка Почетку!

 

Почетак је тамо негде,

негде тамо!

Иза Сунца, иза звезда;

иза дана, иза ноћи;

у Тишини и Празнини;

где све било и све биће,

у Овоме Трену Бива –

Трену Једном

у Вечности!

 

 

Песникова Разјасница.

 

Кад Бићем Својим познаш Биће Времена, тада почињеш Време да преводиш у Вечност.

И оно што је за свет Прошлост и(ли) Будућност, за тебе је Садашњост, Вечно Сада, Тренутак утемељен у Вечности.

До познања Бића и Духа Времена не може се доћи Умом и РазУмом, већ Бићем Суштим које јесте Једно у Једноме са Бићем Времена.

Преко СРБ–Језика узлази се у Тајинство Бића Суштог и Бића Времена у Вечноме Трену утемељеног.

Тако Посвећен СРБ–Језик распршује таму у свету којим владају Човеколики Гуштери.

Језик–СРБ бива усаображен са Светлосним Исијавајућим Језгром ОНОГА који се Бог СРБ зове.

Онај који слови СРБ–Језиком, биће посвећен у Тајне Суштога Сна ОНОГА што твори Време из Простора и Простор из Времена.

И том творењу и ткању нема ни Почетка нити Свршетка имаде!

Будућност је, гле, већ у Прошлости догођена!