Драган Симовић: ОВАЈ ТРЕНУТАК ЈЕСТЕ ЖИВИ БОГ У НАМА!


 

 

Овај Тренутак садржи сва времена и све вечности.

Све што нам се дешава, дешава нам се у Овом Тренутку.

Све што је било и све што ће бити, то јесте само Овај Тренутак!

Ми се рађамо, живимо, растемо, одрастамо, заљубљујемо се, патимо, тугујемо и умиремо само у Овом Тренутку.

Наши давнашњи преци, као и наши далеки потомци,  сједињени су, с нама и у нама, једино у Овоме Тренутку.

Када изиђемо из Овога Тренутка, ми смо изишли из Себе, изишли смо из Живота!

Овај Тренутак јесте наше Унутарње Биће, наше Унутарње Суштаство, јесте наш Унутарњи Бог.

Бог и јесте у нама, једино у нама!

Изван Овог Тренутка, изван Унутарњег Бића, заиста, ничега нема!

Свет је само одраз, израз и одсјај нашега Унутањег Бића, Овога Тренутка.

Све што се садржи у нашему Унутарњем Бићу, то се пресликава у Спољни Свет, у Свет!

Ми смо Бића Промена, вечних и вечитих Промена.

Како мењамо Себе, тако се и Свет око нас мења.

Они који крећу у промене Света –

занемаривши своје Унутарње Биће, занемаривши Овај Тренутак – пре или доцније наћи ће се пред

зидом бесмисла, пред НеБићем, пред Ништавилом.

Ми немамо никаквих моћи у свету, јер нама моћи света и не требају.

Онај који путује Путом Светлости, не тражи никаквих моћи у Свету од Света.

За моћима Света чезну и вапију само непробуђени, бесловесни и неосвешћени; они у чијему Унутарњем Бићу нема Светлости Стварања.

Само онај који нема ништа –

може имати Све!

Погледајмо Свет из нашег Унутарњег Бића; добро га погледајмо, и сазерцавајмо га из Душе и Духа!

И, шта видимо у Свету?

Видимо само безнађе и бесмисао, јад и беду, чемер и патњу, тугу и сету.

Видимо чопоре и крда; видимо просјаке и робове; видимо жртве и злочинце.

И чујемо само лелек и јаук –

 понижених и обесправљених, мучених и тлачених, изгнаних и протераних.

Та Слика Света одувек је присутна у Свету.

Свет, Спољни Свет, никада не бејаше бивао бољи, и никада бољим бивати неће.

Светом не влада РазУм, не влада Дух, не влада Велика Душа; Светом влада Тама, Светом влада Зло.

Пробуђен и Освешћен Човек не тражи утеху у Свету; Он утеху тражи и налази у свом Унутарњем Бићу на Путу Светлости.

Он, истовремено, јесте у Свету, али и није у Свету!

Он чини за Свет, но, од Света ништа не тражи!

Он тражи само од Освешћеног Човека у којему Живога Бога види и препознаје.

Сваки Освешћени Човек на Путу Светлости среће Другог Освешћеног Човека.

Они се препознају и припомажу узајамно!

Они су Духовни Водичи и Чувари један другом.

Сваки Освешћени Човек штити и брани Другог Освешћеног Човека.

То и јесте ПраИскони Завет сваког Освешћеног Човека.

Све религије, све идеологије, сва учења и знања Света имају само једну једину сврху –

 да улове Човека, да понизе Човека, да поробе Човека, да пониште Човека!

Зато се клоните свих религија, свих идеологија, свих политика, свих учитеља, и свих учења –

јер су све то само опсене, обмане, преваре и лажи Света!

И упамтите: Колико успете да се одупрете Свету, толико ћете и бити Своји!

Постави коментар