Драган Симовић: ЛИЧНО ПИТАЊЕ
Не можемо ништа да учинимо, ако немамо снове и визије.
Ако не знамо шта хоћемо; ако јасно не видимо то што хоћемо; и ако се не жртвујемо за то што хоћемо –
како онда можемо било шта да учинимо!?
Не може се србско питање решавати без србских снова и србских визија!
Србско се питање решава у бићу србства, у бићу народа, али превасходно у бићу личности!
Јер србско питање није питање чопора и крда, већ је то питање словесног појединца, освешћене личности.
Један словестан народ чине словесни, освешћени појединци.
Нема словесног и самосвесног народа, без словесних и самосвесних личности!
Колико је у једном народу пробуђених и сасвојних појединаца, стваралачких личности, личности од визија, толика је и величина тог народа.
Величина се не изражава у количини, већ у каквоћи.
Стога, србско питање јесте лично питање свакога Србина, понаособ!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Визија! Јасноћа визије је битна. Кад нам се јави, у екстази, поверујемо да је то ТО! Није – то је само наговештај. Упали смо у замку звану заблуда, поверовали смо да смо открили, па зато бранимо право да поседујемо истину – само ми.ТО нас изкушава. Кад се освестимо и схватимо да истина није наш посед, нити да истина поседује нас, можемо да бирамо: да се вратимо у тор ако је ”визија” усахла и избледела, или, ако блиста као сунце, кренемо на пут неизвесноси и обећања, свесни напора који нас на њему чекају… Све што желим је да са вама поделим Визију:
Лов на истину је завршен
Пут води кроз Сунце
Сунце је у мојој руци