1.
Ко је песник у данашње време
Слабе кичме – пише длановима
Речи празних – нису важне теме
Само да је одан клановима
.
Похвале се одају лудости
Награде се ван круга не дају
А кад неко пљуне по гадости
Круг зарежи из њег мали лају
.
Лају мали чекајући реда
Све док једни круг-два не обрну
С наградама увек истог следа
Он ће теби а ти њему круну

2.
Један пева о лименом петлу
Кога ветар ковитла на крову
Другима су уручили метлу
А баш њему награду и лову
.
Није све то баш ни чудно тако
Јер уредник часописа он је
Вратиће им паре врло лако
Кад хонорар за глупости скроје
.
Други доби и „Попу“ и „Диса“
Трећи „Бранка“, богме и „Антића“
Оног хвале за све што написа
Поезијо, има л’ за те жића

3.
Поезија умрла је давно
Метафоре сад ништа не значе
Кад песнику клан да име славно
Стих што глупљи њима јечи јаче
.
Песма тако постала је проза
Звук улице уметношћу зову
А све само обична је боза
Ко да чита поезију нову
.
О љубави зар песник да пева
Када кажу то је за слабиће
Сад је песник ко прди и зева
Поезијо, да л’ још кад те биће

Фото: Фб страница – Fractal Multiverse