Отвори очи и пронађи ме,
кријем се од ока свога,
отвори очи и погледај
видиш ли ме тамо?
.
Не гледај у празно,
то нисам био ја,
моје косе бешу црне,
погледај док жмуриш.
.
Осетиш ли мирис соли?
Клизим низ ивицу папира,
огорчен и поквашен,
смрад ми се увукао под к
Ко сам сада ја? кожу,
а ја места немам.
.
Ко сам сада ја?
Ја сам сада ти.
Затворен и сакривен под звездом,
миришем боли и над јечамом виленим.
.
Ко је ово?
Не осетим мирис чежње на твојим грудима,
мора да си ти.
Теби место није ведро,
теби талас косе плете,
сањаш ли још увек?
Умиреш ли стотину пута,
у жељи, у жељи да ме угледаш,
закачиш ми врат и угостиш снове,
нахраниш погане стопе.
.
Ко смо ми?
Крви немамо у телу,
косе нам бешу сиве,
живимо ли негде у мраку?
.
Ко је ово?
Није ваљда јутро свануло,
па нам тела под земљом копају.
Поп душу да олакша,
душу, а ја лакоћу немам.
.
Преживим ли и овај рат,
сазнаћеш боли моје боли,
нежно ћеш ми пољубити длан,
оживећу, оживећу злобу у себи,
покопати срце и коначно завладати,
завладати, као владари наших душа.

Фото: Фб страница – Fractal Multiverse