Драган Симовић: ВЛАСТИТИ ПУТ СВЕТЛОСТИ
Поново о ведсрбском Миту!
Моје песме, и моји лирски записи, не само да сметају туђинцима, мрзитељима свега србског, већ сметају и оним Србима који себе сматрају правоверним хришћанима!
Не упуштам се у полемику ни са ким, јер полемике воде само надобудни интелектуалци и надрипесници, људи сујетни и ташти, који умишљају да ће полемиком (а полемика је у преводу ратовање!) да разреше и разјасне неке суштаствене ствари.
Ја нисам Човек Запада –
ни по својему размишљању и појимању, ни по својој души и осећањима, ни по својему Бићу и Суштаству!
Нисам ни Човек Истока, у изворном значењу тог појма, већ Стриборјанин, Хиперборејац, Ведски Србин, напросто – ја сам Човек СевероИстока, Северне Земље СрбИрије.
Нисам ја постао (читајући књиге и образујући се!) ово или оно, него сам рођен као такав; дошао сам на овај свет са тим осећањима и сазнањима!
За мене је Србство одувек било ВедСрбство, Словенско ПраАријевско Србство.
Биће и Суштаство Човека јесу изван свега, изнад свега.
А Биће и Суштаство немају никакве везе ни са религијом ни са идеологијом.
Религија и идеологија, могу бити значајне или важне, али нису битне!
Нисам религиозан и нисам хришћанин (опет у изворном значењу речи!), али с љубављу приступам ПравоСлављу, Словенском ПравоСлављу, и поштујем свакога онога који то јесте!
Нисам религиозан, али знам да Бог Јесте, да ме Дух Стварања прожима, да живим захваљујући Њему, да мислим захвањујући Њему, да стварам захваљујући Њему, да дишем захваљујући Њему, те да без Њега не бих могао ни један најмањи покрет да учиним.
Нисам религиозан, али јесам у Вери, у живој праисконој Вери, у Вери Белих Богова и Предака.
Моја Вера није у књигама.
Моје осећање, појимање и схватање Вере не може се објаснити и разјаснити преко земаљских светих књига.
Моја Вера јесте у Акаши.
Моја Вера јесте у мојему Бићу, у мојему Суштаству!
Стога молим своје читаоце, који себе сматрају правоверним хришћанима, да ме не опомињу, да ми не казују да је хришћанство једина исправна религија, једини прави пут!
Нека они поштују мене онолико колико ја поштујем њих!
Да не полемишемо, да се не преиспитујемо, да не распршујемо божанска дејства, већ да заједнички радимо за Србство (ВедСрбство); они из својега поља дејствовања, а ја опет из својега!
А што се ведсрбског Мита тиче, ја знам да је то наша Сварожница, наша Божја Усправница, наша Вертикала.
Знам и верујем, верујем и знам, из својега Унутарњег Бића.
За ту своју Веру и то своје Знање, не тражим потврду нити од људи нити у књигама; ту потврду налазим у Акаши, од Створитеља и Великог Духа Стварања.

