Драган Симовић: ТУЖБАЛИЦА ВЕДСРБСКОГ ПЕСНИКА


 

 

 

Негда узвишен, племенит, мудар и неустрашив ведски народ, служи за подсмех и поругу свету.

Народ који је човечанству подарио све оно што је најлепше и најдивотније, доживео је да буде понижен од оних дивљих народа којима је подарио и писменост, и песништво, и науку, и културу!

Има много узрока пропасти овог народа, али сви ти многи и различни узроци могли би да се подведу под један једини – самопрезир и самомржња!

Народ који нема љубави према себи, бива осуђен на пропаст и нестанак.

ВедСрби! – народ који је некада насељавао

ЕвроАзију; народ који некад бејаше силан и моћан; народ који бејаше чувен по ратништву и витештву, по словесности и оштрини духа, поцепа се, раздели и расеја широм земаљскога шара, на многе сродне а различне народе, на многе сродне а различне језике и писмена, на многе сродне а различне племенске заједнице.

А све нам се ово догоди, због одрицања и одбацивања Вере и Знања наших Великих Предака!

Разделисмо се ми ВедСрби (и завадисмо и закрвисмо  између се!), на хришћане и кршћане, на богумиле и мухамеданце, на атеисте и бољшевике.

Нико нас саставити и измирити не могаше –

због наше самомржње, због мржње брата на брата, због мржње сестре према сестри!

Више смо се ми сатирали између се, него сви наши душмани скупа кроз стотину и осам векова!

И дан-дањи се сатиремо и затиремо, а наши вековни врази, наши вековни душмани, подмукло и лукаво трљају руке, радујући се ВедСрбском нестанку.

Наши злотвори стоје по страни, и без престанка нас хушкају једне против других; час навијајући за једне, час бодрећи и соколећи друге, па потом треће и четврте окрећу против првих и других, и тако све укруг, без станка и престанка.

А ми гинемо ли – гинемо!

И све нас мање бива на свакој страни, али заслепљени (само)мржњом, још ништа не схватамо!

Не схватамо да смо Један Род, Један Народ, Једна Раса, Једна Крв, Једна Вера!

Од свега овога (Суштог и Суштаственог!), нама је важнија туђинска религија, туђинска идеологија!

Не схватамо да су све ове религије туђинске, да су од ине расе (расе нама посве туђе и стране!), те да нам је све то од синова таме подметнуто, да бисмо се сатирали и затирали између се, до коначног сатирања и затирања свију нас, до последњег!

Постави коментар